Stručnjaci upozoravaju da ni premali ni preveliki iznos na računu nije dobar, a preporuka zavisi od stabilnosti prihoda
Finansijski savetnici ističu da je česta greška mnogih građana održavanje prevelikog ili premalog iznosa na tekućem računu, dok je preporučeni saldo onaj koji pokriva mesečne troškove i rezervu za hitne situacije. Prema navodima stručnjaka, osobe sa stabilnim primanjima trebalo bi da na računu imaju iznos dovoljan za jedan mesec osnovnih izdataka, uključujući račune, hranu, prevoz i eventualne rate kredita, uz dodatnu rezervu za nepredviđene troškove.
Na primer, domaćinstvu koje mesečno izdvaja oko 100.000 dinara za osnovne potrebe savetuje se da raspolaže tom sumom, uz dodatnih 20.000 do 30.000 dinara za vanredne izdatke. Ovo predstavlja okvirnu orijentaciju, dok tačan iznos zavisi od individualnih potreba.
Za one sa neredovnim prihodima, poput preduzetnika i frilensera, preporučuje se da saldo pokriva i do tri meseca osnovnih troškova, budući da razmak između uplata može biti nepredvidiv.
Stručnjaci upozoravaju da višak novca na tekućem računu, koji ne donosi kamatu, vremenom gubi vrednost zbog inflacije. Zbog toga, nakon što se obezbedi dovoljna likvidnost, višak sredstava je bolje preusmeriti na štednju, fond za hitne slučajeve ili druge oblike ulaganja u skladu sa sopstvenom spremnošću na rizik.
Jedna od čestih grešaka je mešanje novca za svakodnevne potrebe sa rezervom za vanredne situacije. Fond za hitne slučajeve treba držati odvojenim i u iznosu od tri do šest mesečnih troškova, kako bi se obezbedila sigurnost u slučaju gubitka prihoda ili neočekivanih izdataka.
Preporuka stručnjaka je da se ravnoteža postiže tako što će tekući račun služiti za redovne troškove, dok će ostatak novca biti usmeren na zaštitu i povećanje vrednosti kroz odgovarajuće finansijske instrumente.
