Meteorološke službe izvestile o jakom vetru u Velikom Gradištu i na planinama, očekuje se slabljenje do kraja dana

Jak istočni i severoistočni vetar danas je zahvatio veći deo Srbije, sa olujnim udarima posebno izraženim na istoku i severoistoku zemlje, kao i na planinskim predelima. Na pojedinim lokacijama, kao što je Veliko Gradište, zabeleženi su udari vetra do 70 kilometara na čas, dok su na planinama vetar pratile mećave, nanosi snega i niske temperature.

Prema navodima meteoroloških službi, vetrovito vreme je rezultat izraženog gradijenta vazdušnog pritiska usled uticaja ciklona sa juga Mediterana i anticiklona sa istoka Evrope. U Beogradu je takođe zabeležen jak vetar sa temperaturom od 12 stepeni Celzijusa, dok je subjektivni osećaj hladnoće pojačan zbog intenziteta vetra.

Na planinama južne, jugozapadne i zapadne Srbije, poput Kopaonika, jak vetar prouzrokovao je olujne mećave, stvarajući snežne nanose i smetove. Temperature na tim lokacijama su znatno niže, sa Kopaonikom na -4, Zlatiborom na 1 i Sjenicom na 3 stepena Celzijusa.

Prema zvaničnim informacijama, očekuje se da će vetar u nastavku prepodneva i dalje biti jak, ali se prema kraju dana predviđa postepeno slabljenje. U narednim danima prognozira se suvo i stabilno vreme na području Srbije.

Gradonačelnica Vršca i ambasadorka Rumunije razgovarale o uspostavljanju putničkog saobraćaja preko granice

Predstavnici Vršca i Rumunije održali su sastanak na kojem su razmatrane mogućnosti za ponovno uspostavljanje putničkog železničkog saobraćaja na relaciji Vršac–Temišvar. Sastanku su prisustvovale gradonačelnica Vršca Dragana Mitrović, ambasadorka Rumunije Silvija Davidoju i generalna konzulka Anka Korfu.

U razgovoru je istaknuto veliko interesovanje putnika sa obe strane granice, posebno studenata iz Srbije koji se školuju u Temišvaru, za uspostavljanje direktne železničke veze između dva grada. Predloženo je i pokretanje redovne autobuske linije na istoj relaciji, ali je strateški značaj dat železničkom putničkom saobraćaju.

“Uspostavljanje putničkog saobraćaja značajno bi doprinelo mobilnosti građana i razvoju ekonomske i turističke saradnje između dve zemlje”, izjavila je gradonačelnica Vršca. Prema zvaničnim informacijama, Rumunija je izrazila interesovanje da budući voz na ovoj liniji bude ekološki, sa pogonom na vodonik.

Železnička linija između Vršca i Temišvara nije u funkciji već čitavu deceniju. Na ovom pravcu ranije je saobraćao rumunski voz, jer je veći deo pruge, oko 60 kilometara, na rumunskoj strani, dok je srpski deo dug oko deset kilometara.

Tokom sastanka razgovarano je i o jačanju bilateralne saradnje, prekograničnim projektima, kao i zajedničkim inicijativama u oblasti zdravstva, zaštite životne sredine, obnovljivih izvora energije, kulturnog turizma i delovanja u vanrednim situacijama.

Predsednik Srbije i predstavnici kompanije Azvirt održali sastanak, ugovor obuhvata ključnu trasu severne Srbije

U zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike danas je potpisan komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na brzoj saobraćajnici poznatoj kao “Osmeh Vojvodine”. Ugovor su potpisali predsednik Srbije i predstavnici kompanije Azvirt, a projekat obuhvata trasu od graničnog prelaza Bački Breg preko Sombora, Kule, Vrbasa i Srbobrana.

Kako je saopšteno, ova saobraćajnica biće duga između 185 i 186 kilometara i projektovana je za brzinu od 100 kilometara na sat. Trasa će povezivati više opština, uključujući Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Novi Bečej i Srpsku Crnju. Radovi na terenu već su u toku, a paralelno se sprovode ekološke i pripremne procedure.

Projekat predviđa izgradnju 46 mostova, 34 nadvožnjaka, 5 podvožnjaka, 35 propusta i 13 kružnih raskrsnica. Takođe, planirana je izgradnja 12 petlji na mestima Sombor, Kljajićevo, Sivac, Crvenka, Kula, Vrbas Zapad, Vrbas Sever, Vrbas Istok, Vrbas E75, Srbobran Sever, Turija i Kikinda Istok.

Nakon potpisivanja ugovora, najavljena su zvanična obraćanja medijima, dok se završetak radova očekuje da značajno unapredi saobraćajnu povezanost i smanji vreme putovanja u ovom delu Srbije. Prema zvaničnim informacijama, projekat se smatra jednim od najvažnijih infrastrukturnih poduhvata u zemlji, sa posebnim strateškim značajem za logističke i ekonomske tokove Vojvodine.