Vodostaj kod Bezdana spustio se na -120 cm, uz rekordno niske vrednosti i u Bratislavi, Budimpešti i Hrvatskoj
Ekstremno nizak vodostaj Dunava zabeležen je tokom leta kod više ključnih tačaka na reci, a ova situacija nije viđena još od 1909. godine. Prema zvaničnim podacima, vodostaj kod Bezdana trenutno iznosi -120 cm, što je blizu istorijskog minimuma iz prošlog veka. Slične vrednosti registrovane su duž celog toka reke, uključujući i Bratislavu, gde je 27. jula zabeležen najniži nivo vode još od 1876. godine, kada su počela merenja.
Ekstremno nizak vodostaj Dunava i istorijski podaci
Osim toga, 28. jula kod Budimpešte izmeren je novi minimum od svega 32 cm, dok je hrvatski deo toka Dunava čak 17 centimetara ispod prethodnog minimuma koji je zabeležen 2022. godine. Na taj način, ono što je pre dve godine izgledalo kao izuzetak, danas poprima obrise novog obrasca ponašanja reke.
Zbog toga se postavlja pitanje da li su uzrok ekstremno nizak vodostaj Dunava isključivo vremenske prilike ili postoje i dublji razlozi za ovakvo stanje. Za sada, podaci pokazuju da su rekordno niske vrednosti registrovane na više mernih mesta istovremeno.
Uticaj na region i potencijalni uzroci
Kao rezultat ovog trenda, kriza je pogodila i Srbiju, a sve oči su uprte u planinsko područje koje predstavlja glavni izvor vode za moćnu reku. Ipak, zvanične analize i detaljnije razmatranje uzroka tek predstoje. Štaviše, stručnjaci ističu da treba razdvojiti pojmove koji se često mešaju kada se govori o vodenim bilansima i hidrološkim promenama.
U međuvremenu, podaci pokazuju da se ekstremno nizak vodostaj Dunava ponavlja na više tačaka duž reke, što izaziva zabrinutost kod stručnjaka i javnosti. Pre svega, ovakve promene mogu imati dugoročne posledice na vodosnabdevanje, energetiku i rečni saobraćaj u regionu.
Konačno, ostaje da se vidi da li će naredni period doneti promene u vodostaju ili će ekstremno nizak vodostaj Dunava postati nova realnost za zemlje kroz koje reka protiče.
