Preporučuje se poštovanje hrane tokom praznika, jaja ne treba bacati ni kada se pokvare

Povodom završetka prazničnih dana, postavlja se pitanje šta učiniti sa viškom vaskršnjih jaja koja su ostala nakon slavlja. Tradicionalno darivanje i priprema u domaćinstvima često rezultiraju većom količinom jaja nego što se može potrošiti u kratkom vremenskom roku. Kako ovakva hrana lako može da se pokvari, naročito ako nije bila u frižideru, sveštenik je ukazao na važnost poštovanja hrane i prazničnih običaja. Prema njegovim rečima, jaja ne treba bacati uz smeće ili ostavljati na neprimerenim mestima, već im treba pristupiti s poštovanjem, čak i kada više nisu za upotrebu. Ovakav stav naglašava značaj očuvanja tradicije i odgovornog odnosa prema hrani tokom hrišćanskih praznika.

Meteorolozi upozoravaju na pesak iz Afrike, zapad i jugozapad zemlje najviše pogođeni

Saharska kiša sa crvenkastom prašinom očekuje se u Srbiji u nedelju, 14.04.2024, saopšteno je iz meteoroloških izvora. Ovaj meteorološki fenomen, poznat kao “krvava” kiša, donosi pesak iz Sahare koji može izazvati prljanje vozila i otežane uslove na putevima.

Prema rečima meteorologa Ivana Ristića, jak ciklon koji se formira iznad Korzike i Sardinije prouzrokovaće južno strujanje koje povlači pesak iz Afrike ka Evropi, uključujući i Srbiju. „U narednom periodu dolazi nam pesak iz Sahare, ali ništa dramatično, biće manje koncentracije prašine, ali svakako očekujte zaprljana stakla na automobilima“, izjavio je Ristić.

Prašina će stići u nižim koncentracijama, a očekuje se da će najviše padavina biti na zapadu i jugozapadu Srbije. Beograd i Vojvodina zahvatiće slabija, lokalna kiša sa manjom količinom peska. Ristić navodi da se saharska kiša očekuje u toku dana, a intenzitet padavina biće uglavnom slab, ali dovoljan da izazove dodatne troškove vozačima zbog potrebe za pranjem vozila.

Republički hidrometeorološki zavod najavio je promenljivo oblačno i veoma vetrovito vreme za 14. april, sa mogućim kratkotrajnim pljuskovima i grmljavinom u pojedinim delovima zemlje. U košavskom području i na planinama vetar će biti povremeno jak, dok se na jugu Banata, donjem Podunavlju i u Braničevu očekuju olujni udari brzine 60 do 85 km/h.

Prema meteorološkim podacima Univerziteta u Atini, koncentracija čestica prašine iz Sahare iznosiće oko 1243 mg/m² za Srbiju, dok će veće količine pasti na centralnu Evropu. Ristić ističe da ova količina nije alarmantna, ali može uticati na svakodnevni život građana.

Fenomen “krvave” kiše nastaje kada kišne kapi pokupe saharsku prašinu u atmosferi, zbog čega kiša dobija crvenkastu nijansu. Boja može varirati u zavisnosti od količine prašine, od blago zarđale do tamnije crvene.

“Vozači treba da budu spremni na prljave automobile tokom vikenda”, naglasio je Ristić u zvaničnoj izjavi.

Vilson preživeo ishemijski moždani udar u Srbiji, navodi ključnu ulogu medicinskog osoblja i prijatelja

Američki državljanin Džim Vilson, muzičar iz Nju Orleansa koji sa suprugom živi u Novom Sadu, izjavio je da mu je život spašen zahvaljujući lekarima i humanim ljudima u Srbiji. Prema njegovim rečima, nakon povrede tokom avionskog leta i pogoršanja zdravstvenog stanja po dolasku u Srbiju, Vilson je hitno zbrinut u zdravstvenoj ustanovi u Novom Sadu.

Nakon što je doživeo ishemijski moždani udar, Vilsona su prijatelji odveli u hitnu pomoć, gde mu je odmah urađen skener i određena terapija. “Ovde u Srbiji su samo za mene otvorili jedno krilo bolnice. Doktor i medicinska sestra su mi odmah uradili skener. U Americi bi mi rekli da danas to ne rade i to bi bio kraj. Morao bih da se vratim sledeći dan. Tamo bih umro”, naveo je Vilson.

On je istakao razliku između sistema zdravstvene zaštite u Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama, napominjući da je u Srbiji dobio brzu i neposrednu pomoć bez odlaganja. Nakon oporavka, Vilson je izrazio zahvalnost lekarima i srpskim prijateljima, istakavši spremnost ljudi u Srbiji da pruže pomoć u svakom trenutku.

U svom obraćanju, Vilson kaže da mu je boravak u Novom Sadu i iskustvo sa srpskim zdravstvenim sistemom promenilo život, te da je odlučio da nastavi život u Srbiji. On je naveo i pozitivna iskustva u svakodnevnom životu, dodajući da se brzo prilagodio lokalnoj zajednici i domaćoj kuhinji.