Meteorolozi upozoravaju na povratak toplotnog talasa, sa mogućim rekordnim temperaturama i narandžastim meteoalarmom

Prema najavama meteorologa, nakon kratkog zahlađenja, Srbiju sredinom jula ponovo očekuju visoke temperature koje će prelaziti 35 stepeni Celzijusa. Prema prognozi, najteži period leta predviđa se krajem jula, kada bi temperature mogle dostići i do 45 stepeni, posebno oko 24.07.2024. godine, dok se u Beogradu očekuje i do 41 stepen.

Do 12.07.2024. godine, vremenska prognoza ukazuje na promenljivo vreme sa smenom sunčanih i oblačnih intervala, kao i mogućim kratkotrajnim pljuskovima praćenim grmljavinom. Nakon tog perioda, od sredine meseca, očekuje se povratak narandžastog meteoalarma zbog visokih temperatura, dok meteorolozi upozoravaju i na povećan rizik od superćelijskih oluja sa gradom i olujnim vetrom tokom druge dekade jula.

Meteorolog Ivan Ristić ističe da će treća dekada jula doneti dodatno jačanje toplotnog talasa, uz mogućnost crvenog meteoalarma i više dana sa temperaturama između 40 i 45 stepeni Celzijusa. Prema njegovim rečima, toplotna kupola će se formirati iznad zapadne Evrope i proširiti na Balkan, zadržavajući visoke temperature duže nego tokom juna.

Ristić posebno napominje da će druga polovina jula za stanovnike urbanih sredina biti izuzetno zahtevna, jer se očekuje da će noćne temperature ostati iznad 30 stepeni, što znači da ni tokom noći neće biti značajnijeg olakšanja.

“U trećoj dekadi jula predviđa se dodatno jačanje toplotnog talasa, pa ćemo verovatno biti pod crvenim alarmom sa temperaturama koje bi mogle prelaziti 40 stepeni. Najtopliji dan očekuje se oko 24. jula, a u Beogradu do 41 stepen”, naveo je Ristić.

Policija istražuje nesreću, ronioci apeluju na oprez i izbegavanje kupanja na neobezbeđenim mestima

Dva petnaestogodišnja dečaka utopila su se početkom meseca u reci kod mesta Stalać, nakon što ih je, prema saznanjima, iznenada povukao jak rečni vir. Prema policijskim izvorima, dečaci nisu uspeli da se izvuku iz vode, a uviđaj i istraga okolnosti nesreće su u toku.

Iskusni ronilac Bojan Drašković iz ronilačkog kluba iz Čačka izjavio je da su reke veoma nepredvidive i da građani treba da budu izuzetno oprezni pri izboru mesta za kupanje. “Najčešći uzroci nesreća su nepoznavanje rečnih opasnosti, kao što su podvodne struje, neravan teren i rupe nastale eksploatacijom šljunka. Čak i dobri plivači nisu bezbedni na divljim plažama”, rekao je Drašković.

On je posebno naglasio rizik koji nose neuređene, takozvane divlje plaže, gde je kupanje često zabranjeno, ali ih i dalje posećuju kupači svih uzrasta. “Ponekad i neplivači ulaze u vodu na takvim mestima, nesvesni rizika i mogućnosti fatalnog ishoda. Skakanje sa mostova i brana je izuzetno opasno, posebno bez iskustva, i može imati ozbiljne posledice”, upozorio je Drašković.

Ronioci apeluju na roditelje da u toku letnjih meseci ne ispuštaju decu iz vida i da ih upozore da se rashlađuju isključivo na mestima sa čuvarima, spasilačkom službom i medicinskim osobljem, kako bi se izbegle tragedije.

“Kupanje i skakanje u blizini brana je strogo zabranjeno, jer su ta mesta izuzetno rizična”, dodao je Drašković.

Sud odlučuje o osnovanosti zahteva, a medicinski veštaci procenjuju sposobnost ostavioca

Testament, kao izraz poslednje volje ostavioca, može biti predmet sudskog osporavanja ukoliko postoje sumnje u njegovu zakonitost ili autentičnost. Prema važećim zakonima, testament može biti ništav ili rušljiv, što predstavlja ključnu razliku u pravnim posledicama. Ništav testament smatra se pravno nepostojećim, dok rušljiv ostaje na snazi do sudske odluke o poništavanju.

Najčešći razlozi za osporavanje testamenta obuhvataju sumnju u poslovnu sposobnost ostavioca u trenutku sastavljanja, navode o falsifikovanju dokumenta ili tvrdnje da je testament sačinjen pod pritiskom, pretnjom, ucjenom ili prevarom. U takvim slučajevima, sud angažuje medicinske veštake koji na osnovu dostupne zdravstvene dokumentacije procenjuju da li je ostavilac bio sposoban da slobodno i svesno izrazi svoju volju.

Pravo na osporavanje testamenta imaju prvenstveno zakonski naslednici – deca, bračni partner i roditelji, kao i ostala lica koja bi bila naslednici u slučaju da testament ne postoji ili smatraju da im je povređeno pravo na nužni deo. Samo nezadovoljstvo raspodelom imovine nije dovoljan osnov za poništavanje testamenta; moraju postojati jasni zakonski razlozi.

Testament može biti proglašen ništavim ako ga je sačinila osoba koja nije imala zakonsku sposobnost za raspolaganje imovinom, kao što su maloletna lica mlađa od 15 godina ili potpuno lišena poslovne sposobnosti, ili ukoliko je dokument falsifikovan. Sud takođe proglašava ništavost u slučaju da je sadržina testamenta protivna javnom poretku ili dobrim običajima.

Osporavanje testamenta je vremenski ograničeno. Rušljiv testament može se osporiti u roku od godinu dana od dana saznanja za razlog osporavanja, a najkasnije deset godina od dana njegovog proglašenja. Praksa pokazuje da se najviše sudskih sporova vodi upravo zbog sumnje u sposobnost ostavioca ili zbog navoda da je testament sačinjen pod uticajem drugih osoba, kao i zbog nepravilnosti u formi dokumenta.

Stručnjaci savetuju da se testament sastavlja u zakonom propisanoj formi i, kada je moguće, pred javnim beležnikom, čime se smanjuje mogućnost kasnijih sporova među naslednicima.