Nadležne službe prate situaciju, epicentri registrovani kod Bezdana i Kupusina, za sada nema povređenih

Tokom noći, zabeležena su dva zemljotresa na području Bezdana, od kojih je snažniji, jačine 4,1 stepen Rihtera, registrovan oko 2:35 časova, saopštio je Republički seizmološki zavod. Prema dostupnim informacijama, epicentar prvog potresa bio je na dubini od 15 kilometara, na obodu Specijalnog rezervata “Gornje Podunavlje” između Bezdana i Bačkog Monoštora, dok je Evropsko-mediteranski seizmološki centar izvestio o magnitudi 4,3 stepena sa epicentrom kod Kupusina. Drugi zemljotres, jačine 2,5 stepena Rihtera, dogodio se desetak minuta kasnije sa epicentrom u samom centru Bezdana na dubini od 8 kilometara. Nadležne službe su na terenu i prate situaciju, a prema poslednjim informacijama, nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenima. “Svi podaci se ažurno prate i analiziraju, a javnost će biti obaveštena ukoliko dođe do promena”, navode nadležni organi. Vreme zemljotresa prikazano je prema Griničkom vremenu, dok je lokalno vreme za dva sata više tokom letnjeg računanja vremena.

Na godišnjicu masovnih ubistava, emitovana zajednička poruka u 22.30, obeležavanje održano u oba sela

Svi televizijski programi u Srbiji prekinuti su večeras u 22.30 časova kako bi bila emitovana zajednička poruka sećanja na žrtve masovnih ubistava u Duboni, Malom Orašju i Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, prema zvaničnim izvorima. Ova inicijativa sprovedena je povodom treće godišnjice događaja od 4. maja 2023. godine, kada je u Duboni i Malom Orašju ubijeno devet mladih ljudi.

Imena stradalih koja su danas pomenuta u znaku sećanja su Petar Mitrović, Nemanja Stevanović, Lazar Milovanović, Marko Mitrović, Aleksandar Milovanović, Nikola Milić, Milan Panić, Kristina Panić i Dalibor Todorović. Obeležavanje godišnjice održano je u oba sela gde su se napadi dogodili, a građani su odali počast žrtvama.

Prema zvaničnoj informaciji, televizijski program bio je prekinut i 3. maja tačno u 8.41 časova, u znak sećanja na treću godišnjicu događaja u školi “Vladislav Ribnikar”, gde je maloletnik izvršio napad.

“Obeležavanje godišnjica ovih tragičnih događaja ima za cilj da se žrtve ne zaborave i da se ukaže na značaj zajedništva i podrške porodicama stradalih”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Ministarstvo zdravlja uvodi registre i precizne procedure, stručnjaci očekuju veći broj donora

Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune zakona o presađivanju ljudskih organa i o ljudskim ćelijama i tkivima, čime su uvedena nova pravila i procedure za doniranje organa. Ove izmene donose nadu za oko 1.700 pacijenata koji čekaju transplantaciju širom zemlje, saopšteno je iz nadležnih institucija.

Prema izmenjenim propisima, građani sada mogu za života izjaviti saglasnost ili protivljenje doniranju svojih organa i tkiva nakon smrti. Lica koja daju saglasnost dobijaju donorske kartice, a formiraju se posebni registri za one koji žele ili ne žele da budu donori. U slučaju da preminuli nije dao izjavu, odluku o doniranju donosi porodica, po utvrđenom redosledu: punoletno dete, supružnik, roditelj, zatim brat ili sestra. Ako niko od ovih članova porodice ne može da se izjasni, odluku donosi etički odbor zdravstvene ustanove.

Stručnjaci ističu da su nova pravila važan korak za unapređenje sistema transplantacije. „Nova pravila omogućiće jasniju i precizniju sliku oko samih donora, donorskih kartica, ali i o onima koji nisu za transplantaciju ili se još uvek nisu opredelili uz tačnu dinamiku. Očekujem da će uvođenje reda pojačati disciplinu i probuditi svest o doniranju organa, te da ćemo imati više potencijalnih donora. Rad na podizanju svesti je neprekidni zadatak svih nas, uključujući i medije“, izjavio je direktor Instituta ‘Dedinje’ prof. dr Milovan Bojić.

Propisima su precizno definisane dužnosti koordinatora i članova timova, uključujući procedure prilikom preuzimanja organa, komunikaciju sa porodicama preminulih, kao i načine na koje se čuva telo preminule osobe uz poštovanje dostojanstva.

Stručnjaci napominju da je usvajanje ovih izmena samo prvi korak i da je potrebno kontinuirano raditi na izgradnji poverenja i podizanju svesti građana o značaju doniranja organa.