Tradicionalna Drinska regata od Malog Zvornika do Loznice održava se danas po 18. put, okupivši više od 2.000 učesnika na oko 230 čamaca. Učesnici su tokom četiri sata plovidbe prešli deonicu dugu 19 kilometara, uživajući u prirodnim lepotama i druženju na reci Drini.

Manifestacija iz godine u godinu privlači sve veći broj učesnika i posetilaca. Pomoćnik gradonačelnice Loznice Miodrag Filipović istakao je da regata postaje sve masovnija i potvrđuje značaj Drine kao jednog od najvažnijih turističkih potencijala ovog kraja.

Vesela atmosfera vladala je duž cele trase, a zamenik kapetana regate Zoran Vojinović naglasio je da je Drina ponos zapadne Srbije. Kako je rekao, poslednjih godina značajno je unapređena turistička ponuda, što doprinosi većem interesovanju za ovu manifestaciju.

Organizator regate je Grad Loznica. Za učesnike je na cilju, na Žićinoj plaži, pripremljen kuvani pasulj, dok će za dobru atmosferu biti zaduženi trubači. Program je upotpunjen i takmičenjem u ribolovu.

Srpska pravoslavna crkva 2. avgusta obeležava Ilindan, dan posvećen Svetom Iliji, uz brojne običaje i narodne rituale.

Ilindan, koji se obeležava 2. avgusta, jedan je od najznačajnijih praznika u kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Ovaj dan posvećen je Svetom proroku Iliji, poznatom i kao Gromovnik, a u narodu je vezan za brojna verovanja i običaje koji su se prenosili generacijama. Prema tradiciji, na Ilindan se posebno vodi računa o zdravlju i blagostanju, a pojedini rituali imaju posebno mesto u svakodnevnom životu vernika.

Obeležavanje Ilindana i značenje praznika

Sveti Ilija se u pravoslavlju smatra jednim od najvažnijih proroka. Svoju mladost proveo je u molitvama i povukao se u pustinju, a narod ga pamti po tačnim predviđanjima i velikim čudima. Zahvaljujući tim osobinama, njegova pojava je povezana sa staroslovenskim bogom Perunom, bogom groma, pa se veruje da su mnogi običaji na Ilindan preuzeti još iz predhrišćanskog perioda. Zbog toga se Sveti Ilija u narodu naziva i Gromovnik, a praznik je upisan crvenim slovom u kalendaru i izuzetno je poštovan među Srbima.

Običaji i verovanja na dan Svetog Ilije

Pre svega, postoji verovanje da na Ilindan treba pojesti malo meda radi zdravlja i blagostanja tokom cele godine. Ovaj ritual se smatra simbolom slatkog i uspešnog života, pa ga mnoge porodice poštuju svake godine. Osim toga, u narodu je rašireno mišljenje da se na dan Svetog Ilije ne radi u polju. Smatra se da od Ilindana priroda počinje da se hladi i priprema za jesen, te se radovi u polju obustavljaju. Na taj način, praznik ima i praktičan aspekt, jer obeležava prelazak iz letnjeg perioda u pripremu za hladnije dane.

Kulturni značaj Ilindana u Srbiji

Ilindan je, pored verskog, i važan društveni događaj. U mnogim gradovima i selima organizuju se vašari i okupljanja, a praznik je među Srbima izuzetno cenjen, rame uz rame sa Svetim Nikolom i Svetim Đorđem. Štaviše, Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju opisuje kao najneobičnijeg čoveka koji je živeo na zemlji Božjoj, a u narodnim pesmama i pričama često se ističe njegova hrabrost i posvećenost veri. Pored toga, Ilindan je dan kada se porodice okupljaju, zajedno obeležavaju praznik i prenose tradiciju mlađim generacijama. Takođe, značaj Ilindana ogleda se i u očuvanju identiteta i negovanju običaja koji su deo nacionalne i duhovne baštine.

Ilindan u savremenom društvu

Danas se Ilindan obeležava i u urbanim sredinama, gde se naglašava važnost običaja i poštovanja tradicije. Iako su se neki rituali tokom vremena prilagodili savremenom načinu života, suština praznika ostaje ista — poštovanje Svetog Ilije, očuvanje zdravlja i zajedništva. Na kraju, Ilindan podseća na duboke korene srpske kulture i važnost negovanja običaja kroz generacije.

Kada se u vestima pojavi informacija da je pilot uputio poziv „Mayday“, mnogi odmah pomisle da je avion na ivici katastrofe. Međutim, postoji još jedan hitan poziv koji se koristi u vazduhoplovstvu – „Pan-Pan“. Iako oba predstavljaju signal da postoji problem, između njih postoji ogromna razlika.

Ove međunarodne radio-poruke koriste se širom sveta kako bi kontrola leta i druge letelice odmah znale koliko je situacija ozbiljna i kakvu pomoć treba pružiti.

Šta znači „Mayday“?

„Mayday“ je najviši nivo uzbune u vazduhoplovstvu i koristi se isključivo kada su avion i ljudi u njemu u neposrednoj opasnosti.

Pilot će tri puta izgovoriti reč „Mayday, Mayday, Mayday“ kako bi jasno stavio do znanja da je reč o vanrednoj situaciji koja zahteva hitnu reakciju.

Razlozi za proglašenje „Mayday“ poziva mogu biti:

• otkazivanje motora,
• požar u avionu,
• ozbiljan kvar na sistemima za upravljanje,
• nagli gubitak pritiska u kabini,
• hitan medicinski slučaj koji ugrožava život,
• svaka druga situacija u kojoj postoji neposredna opasnost po putnike i posadu.

Kada kontrola leta primi ovakav poziv, tom avionu se daje apsolutni prioritet za sletanje, a po potrebi se aktiviraju hitne službe na aerodromu.

Šta znači „Pan-Pan“?

Za razliku od „Mayday“, poziv „Pan-Pan“ označava hitnu situaciju, ali ne i neposrednu životnu opasnost.

Pilot takođe tri puta ponavlja reč „Pan-Pan“, čime obaveštava kontrolu leta da postoji problem koji zahteva pažnju, ali avion za sada može bezbedno da nastavi let.

Takve situacije mogu biti:

• manji tehnički kvar,
• problem sa navigacijom,
• kvar komunikacione opreme,
• putnik kome je potrebna medicinska pomoć, ali nije životno ugrožen,
• druge okolnosti koje zahtevaju prioritet, ali nisu kritične.

Odakle potiču ovi izrazi?

Izraz „Mayday“ potiče od francuske fraze m’aidez, što znači „pomozite mi“.

Sa druge strane, „Pan-Pan“ nastao je od francuske reči panne, koja označava kvar ili zastoj.

Oba izraza uvedena su još početkom prošlog veka kako bi ih piloti i kontrolori leta lako razumeli bez obzira na maternji jezik.

Zašto se reči ponavljaju tri puta?

U radio-komunikaciji često postoje smetnje, šumovi ili prekidi veze.

Zbog toga se „Mayday“ i „Pan-Pan“ izgovaraju tri puta kako bi se izbegla mogućnost da kontrola leta pogrešno razume poruku ili je pomeša sa običnim razgovorom.

Da li svaki kvar znači „Mayday“?

Ne. Većina tehničkih problema tokom leta rešava se bez proglašenja najvišeg stepena uzbune.

Piloti prolaze rigoroznu obuku kako bi procenili ozbiljnost situacije i odlučili da li će uputiti „Pan-Pan“ ili „Mayday“ poziv.

Upravo ta jasna podela omogućava da službe na zemlji u svakom trenutku znaju koliko je situacija ozbiljna i da reaguju na najbrži i najefikasniji način.