Srbija sada poseduje 55,3 tone zlata, što čini 22% svih deviznih rezervi, a vrednost zlata dostiže 6,5 milijardi evra.

Zlatne rezerve Srbije dostigle su istorijski maksimum — prema zvaničnoj izjavi, Narodna banka Srbije trenutno ima čak 55,3 tone zlata u svojim trezorima. Vrednost ove količine iznosi oko 6,5 milijardi evra, što predstavlja 22 odsto ukupnih deviznih rezervi države. Ovakav rezultat postignut je zahvaljujući dugoročnoj strategiji i pravovremenom reagovanju na globalne rizike, što je donelo dodatnu sigurnost nacionalnoj ekonomiji.

Na nedavnom sastanku predstavnika Narodna banka Srbije sa delegacijom Svetski savet za zlato u Bangkoku, potvrđeno je da je Srbija jedna od prvih zemalja koja je prepoznala rizike na svetskom tržištu i uložila u povećanje zlatnih rezervi. Ovaj uspeh postignut je kroz narudžbine iz domaće proizvodnje i pažljivo planiranu strategiju.

Zlatne rezerve Srbije: kako je postignut rekord

Prema podacima, samo od početka godine kupljeno je dodatnih 2,8 tona zlata, čime su ukupne rezerve porasle na 55,3 tone. Ova količina zlata direktno doprinosi finansijskoj stabilnosti zemlje, posebno u trenucima kada se globalno tržište suočava sa geopolitičkim izazovima i nestabilnostima. Narodna banka Srbije ističe da je kupovina zlata iz domaće proizvodnje bila izuzetno važna odluka, jer se time domaća rudna bogatstva pretvaraju u dugoročnu sigurnost.

Pored toga, strategija NBS predviđa i nastavak jačanja rezervi u narednom periodu, s posebnim fokusom na domaće izvore zlata. “Za Narodnu banku Srbije zlato nikada nije bilo pitanje prestiža, već sigurnosti i odgovornosti prema budućnosti. Zbog toga ćemo i u narednom periodu nastaviti sa jačanjem rezerva, pre svega zlatom iz domaće proizvodnje”, navodi se u saopštenju.

Vrednost i značaj zlatnih rezervi za srpsku ekonomiju

Vrednost zlatnih rezervi Srbije, procenjena na 6,5 milijardi evra, daje dodatnu sigurnost u pogledu očuvanja finansijske stabilnosti države. U vreme kada centralne banke širom sveta kupuju plemenite metale kako bi se zaštitile od mogućih kriza, ovakav potez Narodne banke Srbije pokazuje odgovorno upravljanje državnim finansijama.

Međutim, stručnjaci ističu da ovakve odluke ne samo što povećavaju poverenje investitora, već i štite domaću ekonomiju od naglih promena na svetskim tržištima. Takođe, činjenica da zlatne rezerve čine čak 22% ukupnih deviznih rezervi dodatno govori o ozbiljnosti pristupa koji je NBS zauzela u prethodnim godinama.

S obzirom na aktuelna globalna previranja, Srbija je pravovremeno reagovala, čime je dodatno osigurala svoju finansijsku budućnost. Na taj način, država je uspela da zlatne rezerve Srbije podigne na nivo koji ranije nije viđen u istoriji naše centralne banke.

Prvi slučajevi gripa već su potvrđeni u Beogradu, a stručnjaci upozoravaju na moguće ozbiljne komplikacije i važnost vakcinacije.

Sezona virusnog gripa poranila je ove godine u Srbiji, a prvi slučajevi gripa u Beogradu već su potvrđeni. Prema izjavama stručnjaka, očekuje se da će se grip širiti kako temperature budu padale, a slavska okupljanja i zimski period donesu pojačanu izloženost virusima. Lekari ističu da grip nije bezazlena bolest i podsećaju na moguće komplikacije poput upale sinusa i pluća.

Grip u Srbiji ove godine je registrovan ranije nego što je uobičajeno. Prvi slučajevi obolelih pojavili su se već u Beogradu, dok je dominantan tip virusa A (H1N1), poznat i kao svinjski grip. Očekuje se da će broj obolelih rasti tokom novembra i zime, posebno zbog sve hladnijih dana i sezonskih okupljanja.

Vakcinacija i prevencija: šta savetuju stručnjaci

Vakcinacija je zvanično počela u Srbiji, a prema podacima Institut za javno zdravlje „Batut“, za sezonu 2026/2027. planirano je 315.000 doza vakcine protiv gripa. Većina vakcina je trivalentna, uključujući Torvaxflu proizvođača Institut „Torlak“ i Vaxigrip od kompanije Sanofi Paster. Doktorka Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, naglašava da je važno vakcinisati se dok ste zdravi, pre nego što sezona gripa krene punom snagom.

Mnogi se, ipak, odlučuju da potraže pomoć tek kada nastupe komplikacije, poput upale pluća ili sinusa. “Antitela se stvaraju 14 dana nakon vakcine, a ljudi često misle da su se razboleli zbog vakcine, što nije tačno”, navodi dr Obradović. Ona apeluje da se na vakcinaciju ne čeka do pojave simptoma, jer je prevencija najefikasnija dok smo zdravi.

Supergrip i iskustva iz prethodne sezone

Na kraju prošle sezone, u Srbiji je cirkulisala varijanta virusa A H3N2, poznata kao “supergrip” zbog brzog širenja. Iako su svetske zdravstvene organizacije potvrdile da nije reč o novoj pandemiji, već o intenzivnijoj sezonskoj mutaciji, situacija je izazvala zabrinutost. Ove godine, trivalentna vakcina sadrži dva tipa virusa gripa A (H3N2 i H1N1) i jedan tip B, namenjena osobama starijim od 18 godina.

Deca i kolektivi ostaju glavni prenosioci virusa, što potvrđuje i česta pojava simptoma kod odraslih nakon kontakta s decom iz vrtića i škola. “Dovoljno je da jedna osoba sa gripom dođe na posao, pa da se virus brzo proširi”, ističe dr Obradović. Najveći broj obolelih očekuje se u decembru, februaru i martu, dok sezona obično započinje krajem novembra.

Komplikacije i značaj jačanja imuniteta

Grip se često potcenjuje, ali može dovesti do ozbiljnih komplikacija. U prvoj fazi bolest traje oko 5 do 6 dana, sa visokom temperaturom, malaksalošću i bolovima. Druga faza može uključivati sekundarne infekcije, kao što su upala sinusa, bronhitis ili upala pluća.

Stručnjaci preporučuju jačanje imuniteta kroz uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost i dovoljno sna. Dr Obradović podseća da su domaće pijace bogate povrćem, posebno paprikom, koja je izvor vitamina C. “Na dobar imunitet utiče i kvalitetan san od 6-8 sati, jer se tada luče citokini važni za odbranu organizma”, navodi ona.

Na kraju, stručnjaci ističu da su stariji od 65 godina, hronični bolesnici i osobe koje su često u kontaktu sa većim brojem ljudi posebno rizične grupe. Pravovremena vakcinacija i briga o zdravlju ostaju najbolja zaštita od komplikacija koje grip u Srbiji može izazvati.

Ako broj stana na vratima nije isti kao u katastru, razliku treba razjasniti pre kapare i potpisivanja ugovora.

Kada broj stana na vratima i u katastru nije isti, kupci i prodavci moraju biti posebno oprezni. Ova neslaganja ne znače nužno da je reč o pogrešnom stanu, ali razliku treba objasniti pre nego što se uplati kapara ili potpiše ugovor. Prema zvaničnim podacima, fizički stan mora biti jasno povezan sa posebnim delom koji je upisan u katastar.

Investitori ili stambene zajednice ponekad koriste internu numeraciju za stanove, dok se u katastru vode podaci o broju posebnog dela, spratu, površini, nameni i nosiocu prava. Zbog toga, broj stana na vratima i u katastru može biti različit, ali je važno utvrditi koji podatak je tačan pre bilo kakvih promena na samoj pločici ili u dokumentaciji.

Kako proveriti broj stana na vratima i u katastru

Vlasnici stanova trebalo bi da preuzmu aktuelne informacije iz javnog eKatastra i uporede ih sa ugovorom o sticanju nepokretnosti, rešenjem o nasleđivanju ili otkupu, kao i tehničkom dokumentacijom. Katastar vodi podatke o položaju, površini, načinu korišćenja, spratu i sobnosti stana, pa sam broj stana nije jedina relevantna tačka identifikacije.

Potrebno je proveriti poklapanje ulaza, sprata, kvadrature, rasporeda i položaja stana na etaži. Takođe, moguće je da su dve pločice zamenjene ili je nakon prenumeracije promenjena samo interna oznaka. Upravnik zgrade može voditi evidenciju o tim promenama, ali to ne zamenjuje zvaničnu ispravu na osnovu koje je stan upisan u katastar.

Šta raditi kada podaci nisu usklađeni

Ako svi podaci i planovi potvrđuju da je reč o istom stanu, a razlikuje se samo oznaka na vratima, katastarski upis nije nužno pogrešan. Potrebno je uskladiti pločicu i internu evidenciju zgrade ili pribaviti dokument koji jasno pokazuje vezu između stare i nove oznake. U kupoprodajnom ugovoru stan se mora opisati prema važećim katastarskim podacima, a interna oznaka može biti navedena samo ako za nju postoji pouzdana dokumentacija.

Ako originalna isprava pokazuje da je u katastar prenet pogrešan broj ili je podatak izostavljen, vlasnik može podneti zahtev za ispravku. Preko ePrimedbe, RGZ prima prijave očiglednih grešaka i, ukoliko postoje osnove, pokreće proveru i formira predmet. Međutim, ako se razlikuju i sprat, površina ili položaj stana, ili ako su stanovi spajani, deljeni ili prenamenjeni, potrebna je dodatna tehnička dokumentacija ili nalaz sudskog veštaka građevinske struke.

Kupoprodaja i kredit: zašto je usklađivanje podataka važno

Prodavac ne bi trebalo da oglašava ili ugovara stan samo na osnovu interne oznake ako se ona razlikuje od katastarske. U svim pravnim dokumentima, uključujući predugovor i ugovor, moraju se koristiti potpuni podaci iz katastra, kako bi javni beležnik i kasnije katastar mogli nesporno da identifikuju predmet prodaje. Kupcu treba pokazati i ispravu koja objašnjava razliku, jer izjava tipa „u celoj zgradi je tako” nije dokaz.

Posebnu pažnju treba obratiti kod stambenih kredita. Procenitelj banke obilazi konkretan stan, dok pravna služba proverava podatke u katastru. Ako fotografije, sprat, površina i broj posebnog dela ne omogućavaju sigurnu vezu između stanja na terenu i upisa, banka može zahtevati dodatnu potvrdu ili prethodnu ispravku katastra.

Zato, kada broj stana na vratima i u katastru nije isti, najbezbednije je najpre proveriti i dokumentovati vezu između oznaka, a po potrebi tražiti i formalnu ispravku upisa. Tek kada je jasno koji se poseban deo prodaje i na kom stanu se upisuje hipoteka, neslaganja prestaju da predstavljaju rizik za kupca, prodavca i banku.