Besplatni kardiovaskularni pregledi za sve građane od ponedeljka, stručnjaci upozoravaju na rizike čak i kod mladih.

Besplatni kardiovaskularni pregledi biće dostupni svim građanima u Domu zdravlja Kovačica od ponedeljka, u okviru nacionalnog projekta Karavan zdravlja. Prema zvaničnom saopštenju, cilj ove inicijative je da podigne svest o tome da mladost nije garancija za zdravlje, a posebno da upozori na tihe ubice poput povišenog pritiska, holesterola i šećera koji mogu dovesti do ozbiljnih posledica i kod mlađih osoba.

Na edukativnoj tribini održanoj u Kovačici, pomoćnik ministra zdravlja prof. dr Nebojša Tasić naglasio je važnost prevencije i pravovremenih pregleda. On je posebno upozorio da infarkti i moždani udari nisu rezervisani samo za stariju populaciju.

Zašto ni mladi nisu zaštićeni od infarkta?

“Cilj Karavana zdravlja jeste da građani dođu na kardiovaskularni pregled dok su potpuno zdravi i dok nemaju nikakve simptome”, istakao je prof. dr Tasić. Prema njegovim rečima, visok pritisak, povišene masnoće i šećer često prolaze neprimećeno, a uništavaju krvne sudove bez bola ili drugih jasnih znakova. “Posebno apelujem na mlade ljude širom Srbije – mladost nažalost više nije garancija za zdravlje! Svedoci smo da i mladi u dvadesetim i tridesetim godinama imaju ozbiljne kardiovaskularne probleme, infarkte i moždane udare”, poručio je Tasić.

Osim toga, naglašava se da kroz ovaj program građani mogu izračunati svoj tačan rizik za nastanak infarkta ili šloga. Kako navodi Tasić, evropske zemlje tek sada pokušavaju da primene model koji Srbija već uspešno sprovodi dve godine.

Besplatni pregledi i podrška stručnjaka

U Domu zdravlja Kovačica građani će imati priliku da obave besplatne preventivne preglede i konsultuju se sa stručnjacima. Država je, prema rečima Tasića, obezbedila najsavremenije bolnice, kvalitetnu dijagnostiku i tim stručnih lekara. “Razvijamo preventivu do maksimuma, ali ne možemo sami – građani moraju da shvate da im je zdravlje na prvom mestu”, zaključio je pomoćnik ministra zdravlja.

Na tribini su govorile i Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i dr Tanja Tomaš, specijalista interne medicine u Domu zdravlja Kovačica. One su dodatno istakle da su ovakvi preventivni pregledi prilika da se na vreme otkriju faktori rizika koji ne pokazuju simptome, ali mogu imati ozbiljne posledice.

Konačno, organizatori pozivaju sve građane, bez obzira na godine i trenutno zdravstveno stanje, da iskoriste mogućnost za besplatne preglede i informišu se o svom zdravlju. Na taj način, kako ističu, moguće je sprečiti teže posledice i sačuvati zdravlje na duže staze.

Na dan slave slavski kolač se po preporuci najpre nosi u crkvu, ali postoji i kućni obred sa posebnim pravilima.

Bliži se sezona krsnih slava, a mnogi domaćini pitaju gde se pravilno seče slavski kolač. Ova dilema često unosi nesigurnost među vernicima, jer su običaji različiti, ali pravila crkve daju jasan odgovor.

Slavski kolač i njegov obred predstavljaju središnji trenutak svake slave. Prema preporuci sveštenika, na sam dan praznika slavski kolač treba doneti u parohijsku crkvu odmah posle jutarnje liturgije. Domaćin tada nosi i koljivo (žito), malo crvenog vina, manju sveću i spisak sa imenima ukućana koje će sveštenik pomenuti u molitvi. Na taj način, čin sečenja kolača dobija punu duhovnu težinu.

Ako se slavski kolač ipak seče u kući, obred predvodi sveštenik koji dolazi pre ručka. Na stolu ispod ikone moraju da stoje slavska sveća, žito, crveno vino, kolač, nož, kadionica, tamjan i kandilo koje se pali rano ujutru. Time domaćin ispunjava sve uslove za ispravno obeležavanje slave, bez obzira na to gde se nalazi.

Simbolika i redosled obreda slavskog kolača

Sam obred ima duboku simboliku. Slavski kolač se seče sa donje strane, unakrst, dok sveštenik ili domaćin preliva kolač vinom i okreće ga u krug. Tokom ovog čina pevaju se tri praznične pesme: “Svjati mučenici”, “Slava tebje, Hriste Bože” i “Isaije likuj”. Nakon presecanja i celivanja kolača, izgovara se tradicionalni pozdrav: “Hristos posredje nas!” na šta ukućani odgovaraju: “I jest i budet!”.

Zbog toga mnogi vernici žele da obred bude što ispravniji. Ipak, sveštenici naglašavaju da je najvažnija iskrena molitva i poštovanje tradicije. Pre svega, slavski kolač simbolizuje jedinstvo porodice i zajedništvo sa crkvom.

Šta učiniti ako sveštenik ne može da dođe?

U slučajevima kada sveštenik nije u mogućnosti da dođe u dom, domaćin može sam, zajedno sa članovima porodice, obaviti obred sečenja kolača. Potrebno je pročitati molitve i poštovati isti redosled kao u crkvi. Takođe, sve što je neophodno — slavska sveća, žito, vino, kolač, nož, kadionica, tamjan i kandilo — treba da bude pripremljeno na stolu ispod ikone.

Na kraju, bez obzira da li se slavski kolač seče u crkvi ili kod kuće, duhovni smisao i zajedništvo ostaju u prvom planu. Pravila postoje da bi se sačuvala tradicija, ali najvažnije je da domaćin i porodica obeleže slavu sa poštovanjem i radošću.

Srbija sada poseduje 55,3 tone zlata, što čini 22% svih deviznih rezervi, a vrednost zlata dostiže 6,5 milijardi evra.

Zlatne rezerve Srbije dostigle su istorijski maksimum — prema zvaničnoj izjavi, Narodna banka Srbije trenutno ima čak 55,3 tone zlata u svojim trezorima. Vrednost ove količine iznosi oko 6,5 milijardi evra, što predstavlja 22 odsto ukupnih deviznih rezervi države. Ovakav rezultat postignut je zahvaljujući dugoročnoj strategiji i pravovremenom reagovanju na globalne rizike, što je donelo dodatnu sigurnost nacionalnoj ekonomiji.

Na nedavnom sastanku predstavnika Narodna banka Srbije sa delegacijom Svetski savet za zlato u Bangkoku, potvrđeno je da je Srbija jedna od prvih zemalja koja je prepoznala rizike na svetskom tržištu i uložila u povećanje zlatnih rezervi. Ovaj uspeh postignut je kroz narudžbine iz domaće proizvodnje i pažljivo planiranu strategiju.

Zlatne rezerve Srbije: kako je postignut rekord

Prema podacima, samo od početka godine kupljeno je dodatnih 2,8 tona zlata, čime su ukupne rezerve porasle na 55,3 tone. Ova količina zlata direktno doprinosi finansijskoj stabilnosti zemlje, posebno u trenucima kada se globalno tržište suočava sa geopolitičkim izazovima i nestabilnostima. Narodna banka Srbije ističe da je kupovina zlata iz domaće proizvodnje bila izuzetno važna odluka, jer se time domaća rudna bogatstva pretvaraju u dugoročnu sigurnost.

Pored toga, strategija NBS predviđa i nastavak jačanja rezervi u narednom periodu, s posebnim fokusom na domaće izvore zlata. “Za Narodnu banku Srbije zlato nikada nije bilo pitanje prestiža, već sigurnosti i odgovornosti prema budućnosti. Zbog toga ćemo i u narednom periodu nastaviti sa jačanjem rezerva, pre svega zlatom iz domaće proizvodnje”, navodi se u saopštenju.

Vrednost i značaj zlatnih rezervi za srpsku ekonomiju

Vrednost zlatnih rezervi Srbije, procenjena na 6,5 milijardi evra, daje dodatnu sigurnost u pogledu očuvanja finansijske stabilnosti države. U vreme kada centralne banke širom sveta kupuju plemenite metale kako bi se zaštitile od mogućih kriza, ovakav potez Narodne banke Srbije pokazuje odgovorno upravljanje državnim finansijama.

Međutim, stručnjaci ističu da ovakve odluke ne samo što povećavaju poverenje investitora, već i štite domaću ekonomiju od naglih promena na svetskim tržištima. Takođe, činjenica da zlatne rezerve čine čak 22% ukupnih deviznih rezervi dodatno govori o ozbiljnosti pristupa koji je NBS zauzela u prethodnim godinama.

S obzirom na aktuelna globalna previranja, Srbija je pravovremeno reagovala, čime je dodatno osigurala svoju finansijsku budućnost. Na taj način, država je uspela da zlatne rezerve Srbije podigne na nivo koji ranije nije viđen u istoriji naše centralne banke.