Stručnjaci upozoravaju na povećanu aktivnost virusa u kolektivima, najviše među najmlađima

Institut za javno zdravlje Srbije u najnovijem izveštaju navodi da je tokom 11. izveštajne nedelje zabeležen blagi porast obolelih od bolesti sličnih gripu na teritoriji Srbije, a posebno među decom predškolskog i školskog uzrasta. Izveštaj obuhvata period od 9. do 15. marta 2026. godine.

Prema podacima Instituta, u ovom periodu registrovano je ukupno 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu. Najviše stope incidencije zabeležene su među decom do četiri godine, gde je stopa 385,77 na 100.000 stanovnika, a slede deca uzrasta od 5 do 14 godina sa stopom od 225,51. Epidemiolozi navode da se virus najbrže širi u kolektivima, što doprinosi ovakvom trendu među najmlađima.

Uprkos niskom nivou kliničke aktivnosti gripa, primećen je porast opštih akutnih respiratornih infekcija za 5,2% u odnosu na prethodnu nedelju, sa ukupno 11.755 prijavljenih slučajeva. Laboratorijski potvrđeni slučajevi gripa u protekloj nedelji registrovani su na teritoriji Beograda, Borskog i Sremskog okruga. Najzastupljeniji je virus gripa tipa A, prvenstveno podtip A(H1)pdm09, kao i netipizirani virusi iste grupe.

Epidemiološka situacija u Srbiji prati evropske trendove, pri čemu podtip A(H3) čini 60% slučajeva u Evropi, dok A(H1)pdm09 učestvuje sa 40%. Od 34 zemlje koje su dostavile podatke, sedam je prijavilo srednji ili viši intenzitet aktivnosti virusa.

Zdravstveni radnici savetuju pojačanu higijenu ruku, redovno provetravanje prostorija i izbegavanje bliskih kontakata sa osobama koje pokazuju simptome prehlade, zbog rasta broja infekcija u populaciji.

Bivši ministar ističe važnost integriteta u savremenom društvu i upozorava na posledice širenja lažnih dokaza

Zoran Đorđević, bivši ministar, u autorskom tekstu analizira kako je savremeno društvo izgubilo poverenje zbog tehnološkog napretka i sveprisutnih lažnih informacija. On ukazuje na to da, iako je današnji svet hiper-dokumentovan, raste osećaj nepouzdanosti, jer se svedočanstva mogu falsifikovati naprednim tehnologijama. Đorđević navodi da poverenje nije samo osećanje, već osnovna infrastruktura društva, koja, kada je narušena, poskupljuje sve aspekte života, od svakodnevnih odnosa do poslovnih dogovora.

U svom tekstu, Đorđević daje osvrt na situaciju u Srbiji, gde, prema njegovom mišljenju, nepovjerenje postaje uobičajeno u svim sferama – od poslovnog okruženja, preko porodičnih odnosa, do prijateljstava i javnog govora. On tvrdi da u doba veštačke inteligencije integritet postaje najvažniji ljudski resurs, jer, za razliku od kreativnosti, ne može biti simuliran ili zamenjen tehnološkim rešenjima.

Đorđević predlaže praktičan eksperiment, pozivajući građane da sedam dana zaredom svako jutro zapišu po jednu malu, proverljivu obavezu i da uveče provere da li su je ispunili. Ovaj pristup, navodi on, pomaže u vraćanju samopoštovanja i jačanju lične reči kao temelja slobode i poverenja.

Na kraju, Đorđević zaključuje da današnje društvo, suočeno sa stalnim pretnjama i krizama, mora pronaći meru i vratiti vrednost svakodnevnim sitnim odlukama i poštovanju sopstvene reči. On ističe da je integritet, odnosno doslednost između reči i dela, ključan za očuvanje dostojanstva i stabilnosti društva.

Ministarstvo prosvete pokrenulo postupak, policija i centar za socijalni rad uključeni u istragu

Jedna učenica osnovne škole u Požarevcu napadnuta je od strane dve maloletne učenice 13. marta u večernjim satima u dvorištu škole dok nastava nije bila u toku, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Incident su posmatrali i snimali drugi učenici, a škola je o događaju obaveštena naknadno putem medija, tri dana kasnije.

Po saznanju o nasilju, uprava škole je odmah kontaktirala roditelje napadnute učenice i pokrenula propisanu proceduru. Obaveštene su i druge škole čiji su učenici učestvovali, kao i policija, tužilaštvo i nadležni centar za socijalni rad radi dalje istrage i preduzimanja mera.

Ministarstvo prosvete je poslalo prosvetne savetnike koji su 17. marta izvršili stručno-pedagoški nadzor. U saopštenju se navodi da će za učenike koji su učestvovali u nasilju biti sprovedene pojačane vaspitne mere u saradnji sa roditeljima, dok je za žrtvu izrađen plan zaštite.

“Postupanje ustanova obrazovanja i vaspitanja se prati, preduzimaju se mere podrške i vaspitne mere, ali je važno da se intenzivnije uključe i drugi nadležni organi radi efikasnog odgovora na ovu situaciju vršnjačkog nasilja”, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.

U vezi sa odgovornošću dece mlađe od 14 godina, postupanje je u nadležnosti tužilaštva, policije i centra za socijalni rad, koji će utvrditi sve okolnosti i preduzeti odgovarajuće mere prema učenicima i njihovim roditeljima. Istraga je u toku.