Pad sentimenta kod potrošača 3,4 poena, industrija beleži blagi rast od 0,2 poena

Ekonomski sentiment u evrozoni zabeležio je pad od 1,6 poena i iznosi 96,6 poena tokom marta, što je ispod očekivanja analitičara i ispod dugoročnog proseka od 100 poena, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske komisije. Potrošači su iskazali veći pesimizam, što se ogleda u padu njihovog sentimenta za 3,4 poena, dok je trgovinski sektor zabeležio pad od dva poena, a sektor usluga blagi pad od 0,4 poena.

Industrijski sektor ostao je gotovo nepromenjen sa blagim rastom od 0,2 poena, dok je građevinski sektor ostvario rast od 0,7 poena, zahvaljujući povoljnim očekivanjima u vezi sa knjigama porudžbina i zapošljavanjem. Pad ekonomske klime najizraženiji je među najvećim evropskim privredama: Francuska beleži pad od 3,7 poena, Španija 2,4 poena, Holandija 1,5 poena, a Italija 1,3 poena.

Pored toga, indikator ekonomske neizvesnosti (EUI) porastao je za tri poena na mesečnom nivou, pri čemu je najveći rast zabeležen među menadžerima u industriji, trgovini i uslugama, dok je kod menadžera u građevinarstvu neizvesnost smanjena. Ova kretanja ukazuju na rastuću zabrinutost evropskih potrošača i poslovne zajednice zbog globalnih geopolitičkih i inflacionih pritisaka, što se odražava kroz očekivanja o većem rastu cena i slabiju percepciju ekonomske situacije i finansija domaćinstava.

Većina ključnih digitalnih servisa i infrastrukture EU pod američkom kontrolom, dok domaće platforme i dalje ne postoje

Evropska unija se početkom januara suočila sa talasom zahteva za većom samostalnošću od Sjedinjenih Američkih Država, posebno u vojnom, ekonomskom i tehnološkom domenu. Povod za ovakve reakcije bila je najava američkog predsednika Donalda Trampa da će SAD preuzeti Grenland, što je izazvalo burne komentare u evropskim medijima i pozive na odlučnije suprotstavljanje američkim interesima.

Evropski analitičari i političari iz Zapadne Evrope predložili su različite mere, od uvođenja posebnih poreza na američke IT kompanije i stvaranja evropske vojske sa sopstvenim atomskim arsenalom, do zatvaranja američkih vojnih baza i proterivanja američkih trupa sa teritorije EU. Ipak, takvi predlozi su uglavnom ostali na nivou deklarativnih izjava, budući da su realne mogućnosti Evrope da se suprotstavi SAD ograničene, posebno kada je reč o digitalnoj infrastrukturi.

Sjedinjene Američke Države kontrolišu vodeće svetske digitalne platforme i servise, uključujući Facebook, Instagram, X, Google, Bing, Gmail, Outlook, Youtube, TikTok, Microsoft, Office, Amazon, Apple, Oracle, Zoom, Signal, WhatsUp, Paypal, Stripe, Visa i Mastercard. Za razliku od Kine, koja ima svoje alternative kao što su WeChat, Weibo, Harmony OS, Taobao, Temu, Aliexpress, Baidu, Bilibili, WeChat Pay i Union Pay, i Rusije, koja nudi VK, Telegram, Yandex, Rutube i Mir platne kartice, Evropska unija nema nijednu globalno relevantnu digitalnu platformu ni operativni sistem.

Kompletna informatizacija državnih institucija, banaka, osiguravajućih društava, energetskih kompanija i drugih velikih subjekata u EU oslanja se na “cloud” rešenja američkih kompanija kao što su Amazon, Google i Microsoft. Bez obzira na fizičku lokaciju servera, američki zakoni imaju primat, što je potvrđeno i odlukama američkih sudova.

IT stručnjaci godinama upozoravaju da je korišćenje “cloud” servisa sinonim za odlaganje podataka na tuđe računare, te da bez sopstvenih servera nema ni digitalne nezavisnosti ni bezbednosti podataka. Ipak, ove preporuke se u EU uglavnom ignorišu, dok ekonomska i operativna zavisnost od američkih tehnoloških giganata ostaje nepromenjena.

Eurosuper 98 poskupeo na 1,59 evra, lož ulje dostiglo 1,84 evra; Uprava za inspekcijske poslove objavila nove cene od 31. marta

U Crnoj Gori od 31. marta 2026. godine sve vrste goriva beleže rast cena od tri do 11 centi po litru, usled rasta cena nafte i derivata na Mediteranu. Najveće poskupljenje zabeležio je eurodizel koji sada košta 1,68 evra po litru, što je povećanje od 11 centi, dok je eurosuper 98 poskupeo na 1,59 evra, a eurosuper 95 na 1,56 evra po litru. Lož ulje sada iznosi 1,84 evra, što je rast od 12 centi.

Nove cene su u skladu sa redovnim obračunom Uprave za inspekcijske poslove, a sledeći obračun biće saopšten 6. aprila i važiće od 7. aprila. Uprava podseća da su zahvaljujući smanjenju akcize cene derivata niže nego što bi bile bez ove mere – eurosuper 98 bi iznosio 1,76 evra, eurosuper 95 – 1,72 evra, dok bi eurodizel dostigao 1,94 evra po litru.

U poređenju sa cenama u Srbiji, dizel u Crnoj Gori je i dalje nešto jeftiniji, gde se uz poskupljenje od četiri dinara u dve nedelje standardni evrodizel prodaje po 1,8 evra, dok je benzin BMB 95 na nivou od 1,6 evra po litru.

Ovaj rast cena goriva rezultat je rasta svetskih cena nafte i derivata u regionu Mediterana, što utiče na lokalno tržište. Prethodnih dana cene nafte su porasle na više od 117 dolara po barelu, a cena brent nafte dostigla je 110 dolara.

Cene goriva u Crnoj Gori se redovno ažuriraju svake dve nedelje, a javnost o promenama obaveštava Uprava za inspekcijske poslove.