Prodaja kineskih vozila porasla sa manje od 4% u 2025. na 10% u prva četiri meseca 2026, očekuje se nastavak rasta

Kineski automobili su u prva četiri meseca 2026. godine činili 10% ukupne prodaje novih vozila u Srbiji, što je značajan rast u odnosu na 2025. godinu, kada je njihov udeo bio ispod 4%. Ove podatke izneo je Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora OTP Leasing Srbija. Prema njegovoj proceni, očekuje se nastavak rasta interesovanja za kineska vozila na srpskom tržištu, a posebno se predviđa dodatni skok kada i domaća preduzeća krenu da ih kupuju u većem obimu.

Kineska vozila su prisutna u Srbiji više od 15 godina, ali je tek tokom 2025. godine došlo do značajnijeg prodora, zahvaljujući nastupu velikih kineskih brendova. Vračević navodi da je na ovogodišnjem Sajmu automobila u Beogradu, od ukupno 50 izloženih marki, čak 25 bilo kineskih proizvođača. Kineske kompanije su predstavile ne samo električna, već i hibridna i vozila sa klasičnim benzinskim motorima, prilagođavajući se navikama domaćih potrošača i postojećoj infrastrukturi.

“Na sajmu sam imao priliku da isprobam nekoliko novih kineskih modela. Većina njih je tehnološki veoma napredna, a kvalitet izrade pobija nekadašnje predrasude o kineskim proizvodima. Poznati brendovi nisu bili jeftini, ali su nudili dobar odnos cene i onoga što nude. Sa druge strane, manji proizvođači pokušavali su da privuku kupce povoljnim cenama”, izjavio je Vračević. On ističe da su kineski proizvođači u Srbiji uspostavili ozbiljan sistem podrške – otvoreni su novi servisi, sertifikovani postojeći, a obezbeđena je i dovoljna količina rezervnih delova, što je dodatno doprinelo rastu njihove popularnosti.

Vračević procenjuje da bi tokom 2026. godine u Srbiji moglo biti prodato oko 30.000 putničkih i lakih dostavnih kineskih vozila. Posebno napominje da je kroz lizing finansirano oko polovine novih vozila na tržištu, što dodatno olakšava kupovinu ovih automobila. “Kineske kompanije nisu došle samo da prodaju vozila, već da ponude kompletan sistem usluga i obezbede lojalnost kupaca”, dodaje Vračević.

Kina je već 17 godina najveći proizvođač automobila na svetu i lider u sektoru električnih vozila, sa više od 120 kompanija koje proizvode električna vozila, plug-in hibride i automobile na vodonik. Ovaj ekonomski zaokret poklopio se sa globalnim trendom prelaska na alternativne pogone i smanjenje upotrebe fosilnih goriva, što je dodatno pojačalo prisustvo kineskih brendova na evropskom i srpskom tržištu.

Kompozitni PMI skočio sa 48,5 na 50 poena, revidirani podaci ukazuju na stabilizaciju poslovanja u evrozoni

Poslovna aktivnost u evrozoni tokom juna 2026. godine pokazala je neočekivanu stabilnost, jer je kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) porastao sa majskih 48,5 poena na 50 poena, što je granica između rasta i pada privredne aktivnosti, prema revidiranim podacima kompanije S&P Global. Preliminarna procena iznosila je 49,5 poena i ukazivala na mogući pad, ali konačni rezultat potvrđuje stagnaciju, a ne smanjenje aktivnosti.

Ovaj rast PMI indeksa, koji obuhvata kako proizvodni tako i uslužni sektor, pre svega je rezultat snažnijeg oporavka poslovne aktivnosti u Nemačkoj. Glavni ekonomista S&P Global, Kris Vilijamson, istakao je da je “usporavanje pada aktivnosti u uslužnom sektoru, zajedno sa rastom proizvodnje u prerađivačkoj industriji, pokazatelj da se privreda evrozone stabilizovala posle dva meseca smanjenja proizvodnje”.

Evrozona je tokom juna zadržala otpornost uprkos geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku koje su uticale na inflatorne pritiske i smanjenje poslovnog poverenja, navodi se u analizi. Evropska centralna banka je prvi put od 2023. godine povećala kamatne stope u junu, dok tržište i dalje procenjuje mogućnost dodatnog rasta kamata radi suzbijanja inflacije.

Prethodno je u prvom kvartalu 2026. godine zabeležen privredni rast od svega 0,1 odsto, a inflacija je u martu dosegla 2,5 odsto, što je posledica većih plata. Prema poslednjim podacima, nemački oporavak bio je ključan faktor koji je omogućio da evrozona izbegne pad u junu, dok su uslužni i proizvodni sektor dali dodatni doprinos stabilizaciji poslovne klime.

Cena goriva u Srbiji porasla je i ove nedelje, iako je globalna cena nafte nastavila da pada šestu sedmicu zaredom i sada iznosi ispod 72 dolara po barelu, uz sedmični prosek od 72,23 dolara.

Cena brenta pala je za dodatnih 5,5% tokom prethodne nedelje, dok je pre mesec i po dana iznosila više od 105 dolara. Ipak, domaći vozači su suočeni sa rastom cena: najviša dozvoljena cena bezolovnog benzina BMB 95 sada je 195 dinara (1,66 evra), što je dva dinara više nego prethodne nedelje, a standardnog evrodizela 219 dinara (1,87 evra), takođe za dva dinara više.

Na tržištu Mediterana, tona premijum benzina kretala se između 950 i 1.050 dolara za metričku tonu, dok je tona ULSD dizela bila u rasponu od 850 do 950 dolara. U regionu su cene goriva uglavnom snižene: u Crnoj Gori benzin iznosi 1,6 evra, a dizel 1,54 evra po litru. U Hrvatskoj je benzin snižen na 1,5 evra, a dizel na 1,46 evra. U Makedoniji benzin košta 1,37 evra, a dizel 1,31 evra, dok su u BiH cene 1,37 evra za benzin i 1,29 evra za dizel.

U Srbiji je, kada je cena nafte prošli put bila oko 72 dolara za barel (krajem februara), litar benzina iznosio 181 dinar, a dizela 200 dinara. Vlada Srbije je pre pet dana izmenila iznos akcize, vratila umanjenje trošarine za vanredne prilike, pa je sada ona 10% manja od pune akcize – 64,8 dinara po litru benzina i 66,64 dinara za dizel.

Maloprodajne cene goriva u Srbiji se i dalje određuju prema Uredbi o ograničenju cena, koja je doneta u februaru 2022. godine i produžena do 23. juna 2026. godine. Cena derivata formira se na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, dok se za osnovu uzima prosek kotacija cena goriva na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran za luku Đenova/Lavera). Domaća rafinerija ne učestvuje u formiranju cene jer već dva meseca ne radi usled nedostatka nafte.

Trgovci su dužni da maloprodajne cene odmah primene po objavi na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Većina izveštaja beleži blagi pad cene goriva na Mediteranu, ali u Srbiji, zbog administrativnog formiranja cena i korekcija akciza, vozači i dalje plaćaju više za benzin i dizel.