Američka svemirska agencija najavila lansiranje, prenosi međunarodni izveštaji; javni prenosi i mogućnosti praćenja saopšteni

Lansiranje misije Artemis II, prve povratničke misije američke svemirske agencije ka Mesecu u više od pola veka, zakazano je za 1. april 2026. godine sa Svemirskog centra Kenedi na Floridi. Prema raspoloživim informacijama, lansiranje je planirano da obuhvati devet i po dana trajanja putovanja posade od četiri astronauta oko Meseca i povratak na Zemlju. Zvanični izveštaji navode da će lansirni prozor početi u 18:24 časova po lokalnom vremenu (EDT), a završiti dva sata kasnije, u 20:24. Tačno vreme lansiranja može biti pomereno u okviru tog prozora, u zavisnosti od tehničkih provera i vremenskih uslova. Ukoliko dođe do dodatnih odlaganja, sledeća prilika za lansiranje planirana je za sledeći dan, sa dvočasovnim prozorom koji počinje u 19:22 časova.

Međunarodni izveštaji potvrđuju da će lansiranje biti prenošeno uživo putem više kanala. Specijalni izveštaj sa lica mesta biće emitovan iz Svemirskog centra Kenedi, počevši od 18:00 časova po lokalnom vremenu, na lokalnim televizijskim stanicama. Pored televizijskog prenosa, planirano je da se događaj uživo prati i putem digitalnih platformi. Strim uživo biće dostupan tokom celog dana, sa proširenim izveštavanjem koje počinje u 16:00 časova. Građani će moći da prate prenos na zvaničnim internet stranicama i mobilnim aplikacijama, kao i preko striminga na pojedinim video platformama i kanalima za pretplatu.

Što se tiče mogućnosti posmatranja lansiranja uživo na licu mesta, izveštaji navode da su svi zvanični paketi za gledanje sa teritorije Svemirskog centra Kenedi rasprodati. Ipak, u slučaju povoljnih vremenskih uslova, stanovnici širom Floride i jugoistočne Džordžije mogli bi da vide raketu tokom lansiranja, ukoliko pogledaju u pravom trenutku.

Misija Artemis II predstavlja nastavak programa usmerenog na obnovu letova sa posadom ka Mesecu, u okviru dugoročnih planova istraživanja svemira. Poslednje lansiranje sličnog tipa iz Sjedinjenih Američkih Država dogodilo se pre više od 50 godina, a trenutna misija je deo šire strategije povratka ljudi na površinu Meseca u narednim godinama. Više informacija o tačnom toku misije, članovima posade i planiranim aktivnostima dostupno je na zvaničnim kanalima svemirske agencije.

Rubio najavio mogućnost povlačenja, Tramp kritikovao saveznike zbog nedostatka podrške tokom sukoba u Iranu

Odnosi unutar NATO alijanse nalaze se na prekretnici nakon što su visoki američki zvaničnici javno doveli u pitanje dalji angažman Sjedinjenih Američkih Država u savezu. Državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio je u intervjuu da Vašington mora da ispita da li članstvo u alijansi i dalje donosi koristi. On je naglasio da, prema njegovom mišljenju, “NATO postaje jednosmerna ulica” u kojoj su Sjedinjene Države tu prvenstveno da štite Evropu, dok saveznici izostaju sa podrškom kada je potrebna Americi.

“Moramo da preispitamo da li je NATO postao jednosmerna ulica gde je Amerika tu samo da brani Evropu, a kada nama zatreba pomoć, saveznici nam odbijaju osnovna prava i prelete preko svojih teritorija”, izjavio je Rubio.

Predsednik Donald Tramp se pridružio kritikama tokom sinoćnjeg obraćanja, izražavajući nezadovoljstvo zbog neangažovanja evropskih saveznika u vezi sa operacijama tokom sukoba u Iranu. Tramp je naveo da se očekuje završetak sukoba u naredne dve do tri nedelje, ali je istakao da će saveznici u budućnosti morati sami da preuzmu odgovornost za bezbednost strateški važnog Ormuskog moreuza ako žele nesmetan protok nafte.

Rubio je, govoreći za BBC, potvrdio da su pregovori sa Iranom u toku i da postoji potencijal za direktan susret između dve strane. Ipak, naglasio je da predsednik Tramp neće prihvatiti nikakve pregovore koji ne donose konkretne rezultate.

Zvaničnici ističu da je trenutna situacija izazvala ozbiljna pitanja o budućnosti odnosa između SAD i evropskih partnera u okviru NATO-a. “Analiziramo sve opcije i tražimo obostrano korisna rešenja”, saopšteno je iz američke administracije.

General Den Kejn potvrdio potpunu kontrolu američke avijacije nad iranskim vazdušnim prostorom, infrastruktura odbrane uništena

Američki strateški bombarderi B-52 zvanično su započeli misije iznad teritorije Irana, saopštili su vojni izvori. Ova operacija označava značajnu promenu strategije, jer su prethodno Sjedinjene Američke Države koristile krstareće rakete, ali je sada, nakon uništenja iranske protivvazdušne odbrane, omogućeno neometano delovanje avijacije.

General Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba vojske SAD, izjavio je da je američka nadmoć u vazduhu iznad Irana apsolutna. Prema njegovim rečima, američke snage sada imaju punu kontrolu nad vazdušnim prostorom, što omogućava prelazak u novu, intenzivniju fazu vazdušne kampanje.

“Krstareće rakete nam više nisu potrebne”, izjavio je general Kejn, naglašavajući da američke snage mogu slobodno da biraju ciljeve bez straha od iranskog odgovora. Stručnjaci ocenjuju da je iranska protivvazdušna infrastruktura svedena na minimum i da je režim u Teheranu ostao bez ključnog odbrambenog štita.

Prema rečima zvaničnika, misije američkih bombardera nastavljaju se nesmetano, dok je protivvazdušna odbrana Irana praktično neutralisana. Dalji koraci operacije nisu saopšteni, ali vojni izvori navode da se očekuje intenziviranje vazdušnih aktivnosti.