Republički hidrometeorološki zavod upozorava na temperature iznad proseka, klimatolog Vladimir Đurđević objašnjava posledice

Prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, predstojeće leto od 1. juna do 31. avgusta 2026. godine u Srbiji biće toplije od višegodišnjeg proseka, sa odstupanjem srednje temperature do 1 stepen Celzijusa. Očekuje se povećan broj tropskih dana u nižim predelima, između 35 i 55, dok će prosečne sezonske temperature vazduha biti od 21 do 25 stepeni Celzijusa, a u višim predelima od 13 do 18 stepeni.

Klimatolog Vladimir Đurđević ističe da se Srbija zagreva brže od globalnog proseka i da je prosečna godišnja temperatura već viša za više od 1,8 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba. On upozorava da rast globalne temperature izaziva češće toplotne talase, duže sušne periode, intenzivnije pljuskove i povećava pritisak na vodne resurse, poljoprivredu i zdravlje ljudi.

„Kada je planeta toplija za 1 stepen, to znači da će biti više ekstremnih klimatskih događaja. Suše, šumski požari, ekstremne padavine i poplave postaju izraženiji, a štete su veće. Definitivno će nam biti manje ugodno na planeti“, ocenio je Đurđević. On navodi da, ukoliko se ne preduzmu mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, temperatura bi do 2065. godine mogla porasti za 2 stepena, a do kraja veka i do 4 stepena Celzijusa.

RHMZ najavljuje da će jul 2026. godine doneti izražene toplotne talase i temperature iznad višegodišnjeg proseka, sa mogućim kratkotrajnim osveženjima usled povremenih pljuskova. Ukupna količina padavina tokom leta neće značajnije odstupati od proseka.

Stručnjaci ističu da probijanje globalne granice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, uspostavljene Pariskim sporazumom, za Srbiju znači da će sadašnji ekstremi postati uobičajeni i da je potrebno preduzeti mere prilagođavanja i zaštite stanovništva i infrastrukture.

Turnir organizovan u hotelu ‘Prestiž’, otvoren povlačenjem prvog poteza od strane predsednika Šahovskog saveza Srbije

U Paraćinu je danas, u hotelu ‘Prestiž’, svečano otvoren 12. kup ‘Svetozara Gligorića’ u organizaciji Šahovskog saveza Srbije. Na turniru učestvuje 12 ekipa u open konkurenciji i 8 ekipa u sekciji šahistkinja, a takmičenje će trajati od 21. do 24. maja. Predsednik Šahovskog saveza Srbije, Andrija Jorgić, obratio se prisutnima na otvaranju i povukao prvi potez, čime je zvanično započeo turnir.

‘Želim svim učesnicima puno uspeha i dobrih rezultata. Nije slučajno da na 12. kupu imamo 12 ekipa u open konkurenciji. Drago mi je da početak ovog turnira pada na veliki dan, Spasovdan. Šahovski savez Srbije razmatra mogućnost da od sledeće godine ženska konkurencija dobije svoj kup, koji bi nosio ime po Milunki Lazarević’, izjavio je Jorgić.

Glavni sudija turnira, Saša Jevtić, istakao je da se takmičenje četvrtu godinu zaredom održava u Paraćinu. ‘Ponovo smo dobili poverenje Šahovskog saveza Srbije da organizujemo ovo takmičenje. Paraćin je postao prepoznatljiv po dobroj organizaciji i kao šahovski grad, jer se svake godine ovde održava nekoliko važnih takmičenja’, rekao je Jevtić. Turnir se igra po švajcarskom sistemu u pet kola tokom četiri dana.

Relikvija sa Svete Gore stigla povodom Spasovdana, vernici mogu da se poklone i dobiju blagoslovljene trake

Čudotvorni Pojas Presvete Bogorodice, hrišćanska relikvija koja se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, izložen je u Hramu Svetog Save u Beogradu povodom gradske slave Spasovdana. Svetinja je u Srbiju stigla prvi put posle 650 godina, a vernici imaju priliku da se poklone i dobiju blagoslovljene pamučne trake.

Pojas Bogorodice, prema istorijskim zapisima i predanjima, povezuje se sa brojnim čudima kroz vekove, uključujući zaustavljanje epidemija, isceljenja i pomoć parovima bez dece. Jedan od najpoznatijih događaja desio se 1864. godine u Carigradu kada je, prema predanjima, nakon što je Pojas donet u grad pogođen epidemijom kolere, bolest nestala, a zabeleženo je i svedočenje o vaskrsenju mladića. Slični zapisi postoje i za druge gradove, poput Soluna, tokom epidemije kuge.

U 9. veku, carica Zoja, supruga cara Lava VI, navodno je ozdravila nakon što je na nju položen Pojas, a kasnije ga je izvezla zlatnim nitima. Danas monasi manastira Vatoped vernicima koji ne mogu da dobiju decu dele osveštane trake koje su dodirnule Pojas, a brojna svedočanstva govore o ispunjenim molitvama.

Dolazak Pojasa u Beograd smatra se i povratkom relikvije, jer je deo Časnog pojasa nakon pada Vizantije pripao knezu Lazaru Hrebeljanoviću, koji ga je 1371. godine poklonio manastiru Vatoped. Tokom izlaganja u Hramu Svetog Save pripremljeno je 300.000 blagoslovenih pamučnih traka za sve vernike.

“Dolazak ove relikvije predstavlja poseban blagoslov za narod. Vernici imaju priliku da se poklone i dobiju osveštane trake”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Pojas Presvete Bogorodice biće izložen u Beogradu tokom gradske slave, a očekuje se veliki broj posetilaca.