Predlog zakona sprečavao izgradnju data centara koji troše 20 megavata ili više do jeseni 2027. godine

Guvernerka američke savezne države Maine, Janet Mills, stavila je veto na zakon koji bi privremeno zabranio izgradnju velikih data centara u ovoj državi do jeseni 2027. godine. Predlog zakona, koji su usvojila oba doma zakonodavnog tela Maine-a 14. aprila, odnosio se na objekte sa potrošnjom električne energije od 20 megavata ili više. Prema tekstu zakona, državne agencije i druga relevantna tela ne bi mogla izdavati dozvole za izgradnju takvih objekata, osim ako projekat ne zadovoljava ograničenje potrošnje.

Jedan od ključnih razloga za veto bila je želja guvernerke da se izuzme postojeći projekat data centra u gradu Jay, što nije predviđeno predlogom zakona. Iako je Mills ranije nagovestila podršku privremenoj zabrani, izjavila je da se zalaže za rešenje koje neće ugroziti već započete projekte od značaja za lokalnu zajednicu.

Predlog zakona predviđao je i formiranje „Saveta za koordinaciju data centara Maine-a“, sa ciljem strateškog planiranja, procene koristi i potencijalnih rizika za državu. Guvernerka je najavila da će, uprkos vetu na zakon, doneti izvršnu odluku kojom će osnovati sličan savet na državnom nivou, kako bi se nastavile diskusije o pravcima razvoja ove infrastrukture.

Uz to, Mills je potpisala zakon LD 713, kojim se data centrima zabranjuje učešće u programima poreskih olakšica za privredni razvoj Maine-a. Time se ograničava mogućnost ovih objekata da koriste državne podsticaje, što može uticati na njihovu ekonomsku isplativost.

Maine nije jedina američka država koja razmatra ovakve mere; najmanje dvanaest drugih država razmatra ili je već sprovelo slične zabrane ili moratorijume. U Njujorku je nedavno predložen zakon koji bi blokirao izgradnju novih data centara na tri godine. Na saveznom nivou, pojedini članovi Kongresa, poput senatora Bernieja Sandersa i predstavnice Alexandrije Ocasio-Cortez, podržali su inicijative za usporavanje širenja data centara i unapređenja postojećih objekata.

Ove inicijative dolaze u trenutku kada tehnološke kompanije i deo federalne administracije, uključujući aktuelnu administraciju Donalda Trumpa, zagovaraju ubrzanu izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju. Trumpova administracija je u martu predstavila okvirnu AI politiku kojom se predlaže pojednostavljenje procesa izgradnje i napajanja data centara, čime se stvara tenzija između državnih i saveznih prioriteta u ovom sektoru.

Christopher McQuarrie preuzima režiju i scenario, dok EA planira bioskopsko izdanje nakon uspeha Battlefield 6

Filmska adaptacija popularne video igre Battlefield zvanično je u razvoju, a u projekat su uključena velika imena iz filmske industrije. Vest dolazi neposredno nakon što je najavljen datum premijere za Call of Duty film, što dodatno pojačava konkurenciju između dva najpoznatija vojna gejming serijala. Prema izvorima iz industrije, Oscarom nagrađeni glumac Michael B. Jordan uključen je kao producent i moguća glavna uloga. Režiju, scenario i produkciju predvodi Christopher McQuarrie, poznat po radu na Mission Impossible serijalu, dok će Electronic Arts (EA), izdavač Battlefield franšize, takođe biti deo produkcijskog tima.

Trenutno se vode pregovori sa vodećim filmskim studijima i striming platformama, a očekuje se nadmetanje za prava na distribuciju. Prema dostupnim informacijama, prioritet tima je postizanje dogovora koji uključuje i bioskopsko prikazivanje filma. Među zainteresovanim partnerima već su se našli Apple i Sony, što nagoveštava potencijalno široku distribuciju projekta.

Odluka o ekranizaciji Battlefield igre dolazi u trenutku kada je interesovanje za filmske adaptacije video igara u usponu. Battlefield 6, najnoviji naslov iz serijala, postigao je izuzetan komercijalni uspeh tokom 2025. godine, postavši najprodavanija igra te godine i prvi put nadmašivši prodaju Call of Duty-ja. U prva tri dana prodato je preko 7 miliona kopija, a do kraja godine ukupna prodaja premašila je 20 miliona primeraka. Ovakav rezultat dodatno je motivisao EA i producentski tim da ubrzaju rad na filmu i iskoriste popularnost brenda u trenutku kada su filmske verzije igara, poput Fallout-a i The Last of Us, doživele veliki uspeh kod publike i kritike.

Za sada nisu objavljeni detalji o radnji, datumu izlaska ili dodatnim članovima glumačke postave. Projekat je još u fazi pregovora sa distributerima i u potrazi za optimalnim partnerom za lansiranje. U poređenju, Call of Duty film, koji razvija Paramount, već ima zakazan datum premijere za 30. jun 2028. godine, sa Taylorom Sheridanom kao koautorom scenarija i Peterom Bergom u ulozi režisera.

Dok Battlefield film čeka zvaničnu najavu datuma i dodatnih detalja, jasno je da se trend visokobudžetnih adaptacija popularnih video igara nastavlja, a EA želi da iskoristi trenutni talas interesovanja kako bi Battlefield preneo na veliko platno.

xAI osporava zakon o regulaciji AI sistema koji stupa na snagu u junu, uz podršku DOJ zbog ustavnosti

Američko Ministarstvo pravde (DOJ) zvanično je saopštilo da staje uz kompaniju xAI u njenoj tužbi protiv države Kolorado, koja se odnosi na novi zakon o veštačkoj inteligenciji. xAI, kompanija u vlasništvu Elona Muska, podnela je tužbu početkom aprila 2026. godine osporavajući Zakon SB24-205, koji predviđa da svi developeri “visokorizičnih” AI sistema, poput onih koji se koriste u zdravstvu, zapošljavanju ili stanovanju, moraju prijaviti i ublažiti rizik od algoritamske diskriminacije. Zakon bi trebalo da stupi na snagu u junu, a DOJ sada traži od Okružnog suda Kolorada da ga proglasi neustavnim.

Prema argumentaciji xAI, zakon SB24-205 narušava prava iz Prvog amandmana time što primorava developere da menjaju način kreiranja AI proizvoda i usklađuju ih sa stavovima države o raznolikosti i diskriminaciji. DOJ u svom podnesku priznaje te zabrinutosti, ali fokusira argument na povredu Klauzule o jednakoj zaštiti iz Četrnaestog amandmana. Ministarstvo pravde smatra da se oslanjanjem na demografske i statističke razlike kao dokaz diskriminacije, zapravo stvara obaveza developerima da menjaju AI izlaze i diskriminišu na osnovu rase, pola, religije i drugih zaštićenih karakteristika, što je po njima protivno Ustavu. Takođe, DOJ navodi da zakon može ugroziti poziciju SAD kao globalnog lidera u oblasti veštačke inteligencije, što je prioritet trenutne administracije.

Administracija Donalda Trampa je, nakon predstavljanja svog “AI Action Plan”-a 2025. godine, donela više izvršnih uredbi kojima se traži izbegavanje “ideoloških dogmi kao što je DEI” (diversity, equity, inclusion) u vladinim AI alatima. Takođe je naloženo formiranje radne grupe koja bi osporavala regulative saveznih država u korist federalnog okvira za AI. DOJ sada preuzima aktivnu ulogu u toj strategiji, podržavajući xAI kao primer kompanije koja bi, prema njihovom mišljenju, bila nepravedno ograničena novim zakonom.

Ova tužba i reakcija DOJ dodatno naglašavaju tenzije između savezne i državne regulative kada su u pitanju AI tehnologije, posebno oko pitanja diskriminacije, transparentnosti algoritama i zaštite građanskih prava. Ishod spora mogao bi imati dalekosežne posledice po razvoj i primenu AI sistema u SAD.