Spor između osnivača i aktuelnog CEO-a OpenAI-a mogao bi uticati na budućnost AI industrije i pravila finansiranja

U Oaklandu narednih dana počinje suđenje u slučaju Musk protiv Altmana, u kojem će porota odlučivati da li je OpenAI prevario Elona Muska prilikom prelaska iz neprofitne u profitnu organizaciju. Reč je o sporu koji bi mogao imati dugoročne posledice na finansijske modele i regulaciju u veštačkoj inteligenciji. Suđenje dolazi nakon što je OpenAI, poznat po razvoju ChatGPT-a, uspešno reorganizovao svoju kompanijsku strukturu u javno dobrobitno preduzeće, dok je neprofitna fondacija zadržala vlasnički udeo procenjen na 130 milijardi dolara.

Elon Musk je tužbu podneo 2024. godine, tvrdeći da je OpenAI napustio svoju originalnu neprofitnu misiju. Prema dostupnim informacijama, sukob je započeo još 2015. kada je Sam Altman, tada suosnivač OpenAI-a, predložio Musku zajednički rad na razvoju AI tehnologija koje bi koristile čovečanstvu, bez potrebe za ostvarivanjem profita. Ipak, ubrzo je postalo jasno da su za dalji razvoj potrebna znatno veća ulaganja, zbog čega je tokom 2017. većina zaposlenih, uključujući Muska, podržala formiranje profitnog ogranka.

Musk je napustio upravni odbor 2018. godine, a naredne godine OpenAI je osnovao profitni ogranak sa “capped-profit” modelom. Ova struktura je omogućavala investitorima povrat ograničen na 100 puta uloženo, dok bi višak prihoda pripao neprofitnom delu. Nakon komercijalnog uspeha ChatGPT-a 2022. i novog investicionog ciklusa od 6,6 milijardi dolara u 2024. godini, OpenAI je reorganizovao profitni deo u javno dobrobitno preduzeće, čime je olakšana dalja kapitalizacija i saradnja s investitorima poput Microsofta.

Musk je pokušao da sudski spreči ovu transformaciju, ali bez uspeha. On tvrdi da je prevaren kao donator, jer neće imati finansijsku korist ni u slučaju izlaska OpenAI-a na berzu. U postupku je utvrđeno da je Musk prvobitno tvrdio da je donirao 100 miliona dolara, dok su kasniji podaci ukazivali na iznos od oko 50 miliona dolara. Prema rečima profesora Majkla Dorfa sa UCLA, pravna kompleksnost leži u prelasku iz neprofitnog u profitni model, što je retka praksa u američkom poslovnom pravu.

Ishod ovog procesa mogao bi imati šire posledice za način na koji se finansiraju AI kompanije i odnos neprofitnog i profitnog sektora u razvoju naprednih tehnologija, a pažljivo ga prate i investitori i regulatorna tela.

Investicija uključuje inicijalnih 10 milijardi i dodatnih 30 milijardi kroz fazno finansiranje pod uslovom ispunjenja ciljeva

Google je najavio planove za dodatno ulaganje do 40 milijardi dolara u Anthropic, jednog od vodećih AI startupa i svog čestog partnera u oblasti veštačke inteligencije. Ova vest dolazi ubrzo nakon što je Anthropic potpisao trojni ugovor sa Google-om i Broadcom-om o korišćenju više gigavata naprednih TPU resursa za AI trening, čime se potvrđuje nastavak intenzivne saradnje između dve firme. Prema objavi iz Anthropic-a, Google odmah ulaže 10 milijardi dolara na osnovu trenutne procene vrednosti kompanije, dok je preostalih 30 milijardi rezervisano za fazno finansiranje koje zavisi od ostvarenja određenih poslovnih i tehničkih rezultata.

Dodatno, kao deo sporazuma, Google će Anthropic-u omogućiti 5 gigavata računske snage u 2027. godini, što će startupu obezbediti pristup kritičnim resursima za razvoj naprednih LLM-ova (large language models) i drugih AI rešenja. Ovakva struktura ugovora podseća na nedavnu saradnju Anthropic-a sa Amazon-om, koji je ranije najavio investiciju od 5 milijardi dolara uz potencijalnih 20 milijardi dodatnog finansiranja, a zauzvrat Anthropic koristi Amazon-ove Trainium čipove za treniranje svojih modela.

Ovakvi dogovori ukazuju na sve izraženiji trend „cirkularnih“ ulaganja u AI industriji, gde vodeći tehnološki giganti investiraju u startape, koji potom deo tih sredstava usmeravaju na korišćenje upravo njihovih hardverskih i cloud resursa. Slične obrasce videli smo i u saradnji kompanija kao što su OpenAI, NVIDIA i Microsoft. Anthropic je nedavno završio rundu finansiranja vrednu 30 milijardi dolara, što pokazuje koliko brzo se kapital rotira u ovoj oblasti.

Za korisnike i industriju, nastavak ovakvih partnerstava znači ubrzani razvoj i širu dostupnost naprednih AI servisa, ali i dalje jačanje pozicije velikih cloud provajdera u globalnoj trci za liderstvo u veštačkoj inteligenciji.

Apple lansirao pristupačan MacBook Neo sa cenom od 599 dolara, fokus na kvalitet i pristupačnost za studente

Apple je na nedavnom događaju predstavio MacBook Neo, novi model laptopa sa startnom cenom od 599 dolara (499 dolara za obrazovne ustanove), što ga čini najpristupačnijim MacBook uređajem poslednjih godina. Ovaj potez označava promenu strategije tehnološkog giganta, posebno uoči najavljenog dolaska Johna Ternusa na poziciju izvršnog direktora kompanije od 1. septembra. Neo je predstavljen kao rezultat Ternusove vizije, a prema reakcijama zaposlenih i medija, njegov uticaj na ovaj model je bio presudan.

MacBook Neo ističe se vrhunskom izradom, kvalitetom ekrana, tastaturom, zvučnicima i trackpadom – osobinama koje su retkost u ovom cenovnom rangu. Iako je Apple u prošlosti izbegavao jeftinije uređaje, Neo je pokazao da kompanija može da ponudi pristupačan laptop bez kompromisa po pitanju izrade. Uređaj je zasnovan na mobilnom procesoru, koji je omogućio nižu cenu, ali je to bio rizičan potez sa aspekta performansi. Uz to, Neo dolazi sa 8GB RAM-a, što je atipično za Apple, ali je odluka opravdana kroz optimizaciju hardvera i softvera.

Ovaj model nije zamišljen kao konkurent u svim segmentima tržišta, već kao ulazna tačka za nove korisnike Apple ekosistema, posebno studente i mlađe generacije. S obzirom na to da Apple u poslednje vreme nije imao proizvode u ovom cenovnom opsegu, Neo se izdvaja kao atraktivan izbor u poređenju sa Windows laptopovima iz istog ranga. Prema utiscima iz industrije, kvalitet izrade i ukupno korisničko iskustvo stavljaju Neo ispred konkurencije, čak i kada su u pitanju uređaji kompanije Microsoft.

Apple je tradicionalno održavao visoke profitne marže na MacBook liniji, ali kod Neo modela očekuje se manja zarada po prodatom uređaju. Međutim, strateški značaj ovog modela prevazilazi samu prodaju – Neo može da privuče korisnike iz Windows sveta i proširi bazu Apple korisnika. Ternus, koji je tokom svojih 25 godina u Apple-u bio uključen u razvoj Mac, iPad, iPhone i Apple Watch uređaja, pokazuje spremnost da preispita dosadašnje granice kompanije i uvede nove pristupe.

Iako je tim inženjera i menadžera bio ključan za razvoj Neo modela, jasno je da Ternusova vizija i spremnost na rizik postaju obeležje „nove ere“ Apple-a. U industriji se spekuliše da bi pod njegovim vođstvom Apple mogao češće da eksperimentiše, ali bez odustajanja od visokih standarda kvaliteta i dizajna po kojima je kompanija poznata. Tehnološka javnost sada pažljivo prati kako će se Apple razvijati u narednim godinama i da li će Neo biti samo početak drugačijeg pristupa proizvodima.