Prihodi kompanije pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026, otpušta 1.860 radnika i prepušta proizvodnju Pfizeru

Biotehnološka kompanija BioNTech iz Majnca, nekada lider u razvoju prve mRNK vakcine protiv kovida-19, zabeležila je neto gubitak od 532 miliona evra u poslednjem kvartalu, dok su prihodi pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja pad od 35 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Kompanija je najavila otpuštanje gotovo 1.860 radnika i zatvaranje proizvodnih pogona u Nemačkoj i Singapuru, dok će kompletnu proizvodnju vakcine protiv kovida prebaciti na partnera Pfizer.

BioNTech je tokom pandemije ostvario izuzetne rezultate zahvaljujući vakcini Komirnati, koja je ubrizgana u više od milijardu ljudi širom sveta. Međutim, kako je globalna potražnja za vakcinama rapidno opala, finansijski rezultati kompanije pretrpeli su značajan udar. Prema poslednjem saopštenju, BioNTech očekuje još niže prihode od prodaje vakcine protiv kovida-19 u poređenju sa 2025. godinom, usled pada na evropskom i američkom tržištu.

Fenomen BioNTecha pokazuje i rizike poslovnih modela zasnovanih na jedinstvenom, blokbaster proizvodu. Analitičari ističu da je kompanija tokom pandemijskog buma izgradila prevelike proizvodne kapacitete, koji su sada ostali neiskorišćeni. S obzirom na visoke troškove rada, skupu energiju i brojne birokratske prepreke u Nemačkoj, BioNTech je odlučio da preduzme mere restrukturiranja i racionalizacije poslovanja.

Osnivači kompanije, Ugur Šahin i Ežlem Tireći, akademski lekari i inovatori u oblasti onkologije i imunologije, najavili su povlačenje sa čelnih pozicija do kraja godine. BioNTech je ostao posvećen razvoju novih terapija, sa 15 kliničkih studija iz oblasti lečenja raka trenutno u toku, nadajući se da će mRNK tehnologija ponovo doneti naučni i komercijalni proboj.

Priča o BioNTechu ističe i širi izazov za biotehnološku industriju: kako održati inovacije i finansijsku stabilnost kada se tržišni bum završi. Kompanija sada traži novu strategiju rasta i diversifikacije, dok analitičari pažljivo prate budućnost njenih onkoloških projekata.

Prihodi iznad očekivanja, data centar segment rastao 57,2 odsto, EPS dostigao 1,37 dolara po akciji

Američka kompanija Advanced Micro Devices (AMD) objavila je rezultate poslovanja za prvo tromesečje, prema kojima su prihodi porasli 37,8 odsto na 10,3 milijarde dolara, nadmašivši konsenzus analitičara od 9,92 milijarde dolara. U istom periodu, akcije AMD-a su u produženom trgovanju skočile 17,5 odsto na 417,5 dolara, dok je kompanija najavila ubrzanje rasta prihoda u narednom kvartalu.

Segment Data centara, koji je uprava označila kao ključni pokretač rasta, zabeležio je rast prihoda od 57,2 odsto, dostigavši 5,8 milijardi dolara (u poređenju sa konsenzusom od 5,61 milijardu dolara). Operativni profit u ovom segmentu skoro je udvostručen na 1,6 milijardi dolara, zahvaljujući povećanoj tražnji za EPYC procesorima i Instinct grafičkim čipovima. Segment Klijenti & Gejming ostvario je rast prihoda od 23 odsto na 3,6 milijardi dolara, dok je prihod segmenta Ugradnih sistema porastao 6,1 odsto na 0,9 milijardi dolara.

Prilagođena dobit po akciji (EPS) iznosila je 1,37 dolara, što je iznad očekivanih 1,29 dolara. Prilagođena bruto margina porasla je za 1,7 procentnih poena na 55,4 odsto, vođena povoljnijim proizvodnim miksom u segmentu Data centara. Za tekući kvartal, AMD očekuje prihod od 11,2 milijarde dolara (+/-300 miliona), što je iznad konsenzusa od 10,52 milijarde dolara, uz očekivani godišnji rast od oko 46 odsto na sredini projekcija. Prilagođena bruto margina se očekuje na nivou od oko 56 odsto.

Uprava AMD-a podigla je i projekciju za tržište serverskih procesora, uz očekivanu godišnju stopu rasta od 35 odsto do 2030. godine, kada bi tržište moglo premašiti 120 milijardi dolara. Akcije AMD-a trguju se po očekivanom PE raciju od 54,1x, a nastavak snažnog rasta usledio je i nakon nedavne objave rezultata konkurentskog Intela.

Kako je objavljeno, snažni kvartalni rezultati AMD-a i optimistične prognoze ukazuju na nastavak trenda rasta u sektoru poluprovodnika, posebno u oblastima data centara i serverskih procesora.

Maskove kompanije planiraju dve fabrike čipova, u projekat uključen i Intel sa novom generacijom procesa

Kompanija Spejseks najavila je početnu investiciju od 55 milijardi dolara za izgradnju fabrike čipova u američkoj saveznoj državi Teksas, saopšteno je u sredu. Projekat „Terafab“, koji je predstavio izvršni direktor Spejseksa i Tesle Ilon Mask, predviđa izgradnju naprednog kompleksa za proizvodnju poluprovodnika za veštačku inteligenciju u Ostinu.

Prema planovima, u izgradnji će učestvovati Spejseks, Tesla i xAI, a cilj je otvaranje dve fabrike čipova. Jedna fabrika biće namenjena proizvodnji čipova za Teslina vozila i humanoidne robote Optimus, dok će druga služiti centrima za obradu podataka za sisteme veštačke inteligencije.

Mask je istakao da postojeći globalni kapaciteti proizvodnje čipova nisu dovoljni za buduće potrebe njegovih kompanija. U projektu će biti korišćen Intelov proizvodni proces nove generacije “14A”, a kompanija Intel potvrdila je u aprilu svoje učešće u ovom poduhvatu.

Rokovi za realizaciju projekta nisu precizirani. Projekat „Terafab“ predstavlja najveću pojedinačnu investiciju Maskovih kompanija u sektor poluprovodnika, što bi moglo imati značajan uticaj na američko tržište i industriju veštačke inteligencije.