Porodica preispituje prošlost nakon saznanja iz testamenta, slučaj izazvao emotivne reakcije

Jedna žena iz Srbije otkrila je niz nepoznatih informacija o svom suprugu tek nakon njegove smrti, što je kod nje izazvalo duboke emotivne posledice. Tokom šest godina, brinula je o suprugu koji je bolovao od demencije, verujući da je njihov odnos zasnovan na poverenju i iskrenosti. Nakon njegove smrti, žena je kroz testament saznala da je suprug godinama skrivao određene činjenice od nje.

U pismu savetnici za životne probleme, navela je da je potpuno posvetila svoj život nezi bolesnog supruga, ali da je tek posle njegove smrti otkrila informacije koje su je navele da preispita sve što je znala o njihovom braku. Prema njenim rečima, suprug je zbog bolesti rano prestao da radi, a ona ga je negovala do poslednjih dana.

Nakon otvaranja testamenta, saznala je za detalje koje joj je suprug skrivao tokom zajedničkog života, što ju je ostavilo zbunjenom i povređenom. Slučaj je izazvao pažnju javnosti i otvorio pitanja o poverenju i iskrenosti u partnerskim odnosima, posebno u situacijama kada porodice prolaze kroz teške životne okolnosti.

Vernici prisustvovali bogosluženju na Vračaru, patrijarh uputio poruku o značaju Časnoga Krsta

Patrijarh srpski Porfirije predvodio je svetu liturgiju u Hramu Svetog Save na Vračaru u treću nedelju Velikog posta, poznatu kao Krstopoklona nedelja. Službi su prisustvovali sveštenstvo, monaštvo, đakonstvo i veliki broj vernika koji su ispunili hram, kako je saopšteno. Nakon pročitanog jevanđeljskog začala, patrijarh Porfirije obratio se okupljenima arhipastirskom besedom posvećenoj tajni Časnoga Krsta. U svojoj poruci, patrijarh je istakao da je krst, nekada simbol najvećeg poniženja i srama, Hristovom ljubavlju pretvoren u silu spasenja i simbol pobede nad grehom, smrću i đavolom. “Da naš život ne bi bio poraz već pobeda, neophodno je da krst Gospodnji bude u središtu našeg života”, rekao je patrijarh. Liturgija je obeležena i prisustvom brojnih vernika koji su došli da zajedno obeleže ovu nedelju posta, navodi se u saopštenju. Zvanične informacije o dodatnim događajima tokom bogosluženja nisu objavljene.

Prema zvaničnim podacima, donirani organi spasili su živote pacijenata u više gradova, urađene transplantacije bubrega, srca, jetre i rožnjača

Od početka 2024. godine, šest porodica u Srbiji dalo je saglasnost za donaciju organa svojih preminulih članova, čime je omogućena 28 transplantacija, potvrđeno je prema zvaničnim izvorima. Transplantacije su obuhvatile presađivanje bubrega, srca, jetre i rožnjača u zdravstvenim ustanovama širom zemlje.

U Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, u toku četiri dana, dve porodice odlučile su da doniraju organe svojih najmilijih, što je omogućilo da pacijenti kojima je transplantacija jedina terapija dobiju novu šansu za život. U tom periodu izvedene su četiri transplantacije, a svi pacijenti srednjih godina koji su ih primili su u stabilnom stanju.

Prema rečima doc. dr Katarine Obrenčević, načelnice Odseka za transplantaciju Klinike za nefrologiju VMA, pacijenti su na transplantaciju čekali između dve i četiri godine. “Onog trenutka kada posebno edukovani tim lekara specijalista utvrdi moždanu smrt, to je i zakonski trenutak smrti te osobe. Tada sledi borba sa vremenom, jer postoji kratak rok za održavanje organa”, navela je dr Obrenčević.

Jedan od pacijenata, Željko Vučković (49) iz Svilajnca, naveo je da je zahvalan porodici donora što je omogućila njemu i još nekoliko pacijenata novi početak. “Kada sam došao na VMA, svi smo imali istu šansu, sve je zavisilo od poklapanja rezultata. Zahvalan sam porodici donora do neba, mogu da nastavim dalje”, rekao je Vučković.

Prema rečima potpukovnika doc. dr Gorana Rondovića, anesteziologa sa VMA, održavanje vitalnih funkcija kod donora vrši se uz pomoć medicinskih aparata, ali je važno naglasiti da to ne znači da je osoba živa, već je reč o procesu održavanja organa do transplantacije. Donori su bili pacijenti različite starosne dobi, a zahvaljujući njihovim porodicama, spašeni su brojni životi širom zemlje.