Klub privremeno menja vizuelni identitet na meču protiv Barselone, uz saglasnost glavnog sponzora

Košarkaški klub Crvena zvezda, u susretu protiv Barselone koji se večeras igra u Španiji, nastupiće sa dresovima na kojima će biti istaknut logo fondacije Delije, a ne naziv glavnog sponzora, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju. Ova odluka doneta je u skladu sa španskim propisima koji ograničavaju prisustvo brendova iz industrije igara na sreću tokom sportskih događaja na teritoriji te zemlje.

Klub je, u koordinaciji sa partnerom, privremeno prilagodio vizuelni identitet za gostovanje u Španiji, obezbeđujući kontinuitet kroz društveno odgovornu inicijativu i poštovanje svih važećih propisa. Na dresovima će, uz saglasnost sponzora, biti istaknut logo fondacije Delije, čime se nastavlja podrška zajednici i potvrđuje odgovoran pristup prema različitim tržištima.

“Ovakav pristup pokazuje fleksibilnost partnera i posvećenost klubu, istovremeno omogućavajući afirmaciju društveno korisnih inicijativa na terenu i van njega”, navodi se u saopštenju.

Utakmica između Crvene zvezde i Barselone igra se večeras, a klub ističe da će i dalje nastaviti da gradi snažno partnerstvo i doprinosi zajednici, poštujući sve regulatorne zahteve.

Državni organi najavili obuku u trajanju od 75 dana, uz isplatu prosečne zarade zaposlenima

Redovno služenje vojnog roka u Srbiji najverovatnije će započeti 1. marta 2027. godine, kako je najavljeno u zvaničnim izjavama. Pripreme za regrutaciju trebalo bi da budu završene do jeseni, a vojni stručnjaci ocenjuju da je prolećni termin realniji i tehnički izvodljiviji u odnosu na zimski period.

Planom je predviđeno da vojni rok traje 75 dana, podeljenih u tri faze: prvih 30 dana obuke za gađanje i rukovanje oružjem, zatim 30 dana taktičke obuke, dok će poslednjih 15 dana biti rezervisano za vežbe u terenskim i logorskim uslovima.

Zaposleni mladići, starosti od 18 do 30 godina, kojima bude uručen poziv za služenje vojnog roka, imaće pravo na mirovanje radnog odnosa tokom trajanja obuke. Tokom 75 dana služenja, država će im isplaćivati naknadu u visini njihove prosečne mesečne zarade iz prethodne godine.

Stručnjaci ističu da je prolećni termin odabran zbog povoljnijih vremenskih uslova za obuku, izbegavanja perioda praznika i smanjenja rizika od širenja zaraza u kolektivnom smeštaju. Takođe, ovaj period omogućava državi da završi renoviranje vojnih objekata i kasarni koje su godinama bile van funkcije.

Prema dostupnim informacijama, planira se da godišnje bude obučeno oko 20.000 regruta. Zvaničnici ističu da bi ovakav model služenja vojnog roka mogao predstavljati prvi korak ka potpunoj popuni vojnih kapaciteta.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju navodi da se definicija braka i porodice ne menja

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević saopštila je da se izmenama i dopunama Porodičnog zakona ne menja definicija braka i porodice, kao ni mehanizmi za sankcionisanje roditelja ili oduzimanje dece. Ova izjava data je tokom gostovanja na televiziji, gde je ministarka istakla da su tvrdnje koje su se pojavile u javnosti netačne i da izazivaju neosnovanu zabrinutost građana.

Prema rečima ministarke, aktuelna javna rasprava, završena 16. aprila, uključila je četiri okrugla stola u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a prikupljeno je oko 300 predloga i primedaba. U raspravi su učestvovali građani, advokati, sudije, tužioci, Zaštitnik građana, UNICEF i nevladin sektor. Radna grupa ministarstva pregledaće svaki pristigli komentar, a izveštaj sa javne rasprave biće objavljen na zvaničnom sajtu.

Ministarka je naglasila da Porodični zakon nema veze sa inkriminisanjem nasilja u porodici, što je regulisano Krivičnim zakonikom. Takođe je istakla da u predlogu zakona nema uvođenja istopolnih brakova niti promene definicije porodice. Povodom navoda o digitalnoj platformi za prijavu roditelja, ministarka je objasnila da takva aplikacija nije deo nacrta, već se radilo o predlogu nakon tragedije u Ribnikaru, sa ciljem praćenja vršnjačkog nasilja.

Govoreći o preventivnom i korektivnom nadzoru, Žarić Kovačević je navela da te odredbe postoje u zakonu još od 2005. godine i da predstavljaju mehanizam za stručnu pomoć u komplikovanim porodičnim situacijama, poput razvoda. Država, prema njenim rečima, ne utiče na roditeljsko vaspitavanje, već pruža savetodavnu podršku ukoliko je potrebna.

Ministarka je podsetila da su predložene izmene usklađene sa preporukama Ujedinjenih nacija i standardima Evropske komisije, sa ciljem potpune zabrane telesnog kažnjavanja dece i dečjih brakova. Istakla je da je širenje dezinformacija o oduzimanju dece štetno za proces unapređenja prava deteta.