Diskretni znaci poput umora i promena raspoloženja mogu ukazivati na celijakiju, a rano otkrivanje sprečava komplikacije

Celijakija je autoimuna bolest pri kojoj organizam ne toleriše gluten – protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži – što dovodi do oštećenja sluzokože tankog creva. Iako oba pola mogu oboleti, žene, naročito u reproduktivnom i srednjem dobu, češće se suočavaju sa ovom dijagnozom. Problem je što su simptomi često blagi i raznovrsni, pa bolest može ostati neotkrivena dugi niz godina, dok posledice utiču na opšte zdravlje.

Najtipičniji znaci celijakije uključuju nadutost, stomačne tegobe, proliv ili zatvor, ali i simptome koje mnoge žene ne povezuju sa ovom bolešću – hronični umor, nenamerni gubitak težine, anemiju ili promene raspoloženja. Često se ove tegobe pripisuju stresu, hormonskim promenama ili ubrzanom načinu života. Međutim, ukoliko se izloženost glutenu nastavi kod osoba sa celijakijom, mogu se javiti i kožne promene, smanjena gustina kostiju (osteoporoza) ili problemi sa zubima.

Pedijatar dr Marija Petrović ističe: “Celijakija može izazvati raznolike simptome, a kod žena se često manifestuje kao anemija, hronični umor ili neobjašnjivi gubitak težine. Zato je važno obratiti pažnju na signale koje nam telo šalje.”

Kod dece celijakija može usporiti rast i razvoj, dok kod odraslih može uzrokovati trajna oštećenja creva ako se ne leči na vreme. Jedini način lečenja je striktna dijeta bez glutena, koja mora biti doživotna. Promena ishrane često veoma brzo olakšava tegobe i sprečava dalje komplikacije.

Dijagnoza celijakije postavlja se kombinacijom laboratorijskih testova i biopsije tankog creva. Ukoliko primetite uporne digestivne smetnje, neobjašnjivu slabost ili druge navedene simptome, obavezno se obratite svom lekaru. Za tačnu dijagnozu i preporuke konsultujte se sa stručnjakom.

Ženama koje sumnjaju na ovu bolest preporučuje se da vode dnevnik ishrane i simptoma, kao i da se informišu o bezglutenskim alternativama. Podrška porodice i okoline, ali i edukacija o pravilnoj ishrani, od ključnog su značaja za kvalitetan život sa celijakijom.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma omogućava bolju kontrolu bolesti i doprinosi boljem funkcionisanju u svakodnevici. Ne ignorišite signale svog tela – na vreme prepoznata celijakija sprečiće dugotrajne posledice.

Višak kalcijuma u bubrezima često se otkriva slučajno, posebno kod žena svih uzrasta – zašto su redovni pregledi važni

Nefrokalcinoza predstavlja stanje u kojem dolazi do nagomilavanja kalcijuma u tkivu bubrega, a može se javiti kod žena bez obzira na godine. Zanimljivo je da čak 83% slučajeva ostane neprimećeno, jer bolest ne daje jasne simptome i najčešće se otkriva slučajno, ultrazvučnim pregledom abdomena. Upravo zato je važno da se žene redovno kontrolišu i vode računa o zdravlju bubrega, budući da nefrokalcinoza može napredovati neprimetno.

Za razliku od bubrežnih kamenaca, koji prave čvrste naslage i izazivaju bolove, kod nefrokalcinoze se kalcijum taloži direktno u bubrezima i obično zahvata oba bubrega istovremeno. Većina žena ne oseća nikakve tegobe, ali ukoliko je bolest povezana sa drugim poremećajima, mogu se javiti simptomi kao što su slabost bubrega, krv u urinu, bolovi u stomaku ili leđima, mučnina ili povišena temperatura.

Ovo stanje može nastati u bilo kom životnom dobu, ali se često slučajno otkriva kod dece i mladih žena tokom rutinskih pregleda. Ako bolest napreduje i dovede do komplikacija kao što su hronična bubrežna insuficijencija ili opstrukcija mokraćnih puteva, tada laboratorijski nalazi i radiološke metode pomažu u postavljanju dijagnoze.

“Nefrokalcinoza često ne daje nikakve simptome, zbog čega je važno obavljati redovne preventivne preglede, posebno kod osoba sa povećanim rizikom, kao što su žene sa porodičnom istorijom bubrežnih bolesti ili metaboličkih poremećaja”, ističe dr Ana Petrović, nefrolog.

Dijagnoza se postavlja ultrazvukom bubrega, a po potrebi i CT-om abdomena. Laboratorijske analize krvi i urina – merenje nivoa kalcijuma, fosfata, mokraćne kiseline i paratiroidnog hormona – pomažu lekarima da otkriju uzrok. Analize urina, uključujući 24-časovno prikupljanje, pokazuju prisustvo kristala i eventualne promene u funkciji bubrega.

Preporučuje se unošenje dovoljno tečnosti, izbalansirana ishrana, smanjenje unosa soli i redovno praćenje krvnog pritiska kako bi se sačuvalo zdravlje bubrega. Ukoliko se sumnja na poremećaj, savetuje se što brže konsultovanje sa lekarom specijalistom. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.

Migrena često pogađa žene svih uzrasta, a rano prepoznavanje simptoma i adekvatna terapija mogu poboljšati kvalitet života.

Migrene predstavljaju jedan od najčešćih neuroloških poremećaja, posebno izražen kod žena u reproduktivnim i srednjim godinama. Ova bolest može značajno uticati na svakodnevni život, a procenjuje se da svaka treća žena doživi makar jedan napad migrene tokom života. Zbog toga je važno znati kako pravovremeno prepoznati simptome i potražiti stručnu pomoć.

Za razliku od obične glavobolje, migrena se javlja kao snažan, pulsirajući bol, najčešće na jednoj strani glave. Pored bola, mnoge žene osećaju mučninu, povraćanje i izraženu osetljivost na svetlost, zvuke ili mirise. Napadi migrene mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, što otežava ispunjavanje svakodnevnih obaveza, brigu o porodici ili posao.

Kod pojedinih žena, migreni prethodi tzv. „aura“, odnosno neurološki simptomi poput bljeskova svetlosti, zamagljenog vida, trnaca u rukama ili problema sa govorom. Ovi znaci služe kao upozorenje na skori napad i mogu pomoći da se na vreme reaguje.

Neurolog dr Ana Petrović ističe: “Migrena nije samo jaka glavobolja. To je složen poremećaj sa brojnim simptomima, a kod žena hormon estrogen može igrati značajnu ulogu u učestalosti napada. Zato su neki periodi, poput menstrualnog ciklusa ili menopauze, često povezani sa češćim pojavama migrene.”

Osim genetskih faktora, migrenu mogu pokrenuti i stres, neredovan san, hormonske promene, određene namirnice, kao i nagle promene vremena. Zbog toga je korisno voditi dnevnik simptoma, kako biste lakše prepoznali i izbegavali potencijalne okidače.

Pravilno izabrana terapija može značajno umanjiti učestalost i intenzitet napada. Preporučuje se da žene sa čestim ili jakim glavoboljama potraže savet lekara, koji će na osnovu dijagnoze preporučiti odgovarajući tretman i preventivne mere. Među savetima stručnjaka su redovan i kvalitetan san, smanjenje stresa, uravnotežena ishrana i boravak u tihom, zamračenom prostoru tokom napada.

Za preciznu dijagnozu i preporuku terapije, obavezno se obratite svom lekaru. Nemojte zanemarivati simptome, jer uz pravu podršku i lečenje, migrena ne mora biti prepreka za ispunjen i kvalitetan život.