Građani Banjaluke su zabrinuti nakon što je tokom noći aktivirana eksplozivna naprava na gradilištu, a policija je pokrenula istragu zbog izazivanja opšte opasnosti.

Stanovnici Banjaluke su uznemireni nakon što se tokom noći dogodila snažna eksplozija na objektu u izgradnji, potvrđeno je iz Policijske uprave Banjaluka. Policija je započela istragu i navela da je slučaj okarakterisan kao izazivanje opšte opasnosti. U saopštenju ističu da su “policijski službenici Policijske uprave Banjaluka preduzeli mere i radnje na rasvetljavanju krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti i identifikovanju izvršioca”. Prema informacijama, eksplozivnu napravu za sada nepoznate vrste aktiviralo je nepoznato lice ili više njih tokom noći, a zbog detonacije na objektu su nastala oštećenja. O svemu je obavešten i dežurni tužilac iz Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka. Istraga o ovom incidentu je u toku.

Srebrnopruga napuhača, čiji otrov može biti fatalan, zabeležena u više navrata kod Crnogorskog primorja – stručnjaci apeluju na oprez pri rukovanju

Na Crnogorskom primorju uočena je opasna vrsta ribe – srebrnopruga napuhača, poznata i kao riba balon, saopštili su iz Instituta za biologiju mora. Prema njihovim podacima, tokom ove godine registrovano je nekoliko slučajeva njenog ulova, a poslednji je zabeležen početkom marta ispred Petrovca. Ova riba predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje, jer njeno meso i unutrašnji organi sadrže tetrodotoksin – otrov koji je nekoliko stotina puta jači od cijanida i ne uništava se ni tokom kuvanja.

Institut navodi da su, osim srebrnopruge napuhače, u Jadranu prisutne i druge vrste iz ove porodice kao što su četverozupka i okeanska napuhača. Mediji u Crnoj Gori izveštavaju da je ova riba ranije ovog marta ulovljena na dve lokacije, a njen otrov nalazi se ne samo u mišićima, već i u jetri, polnim žlezdama i koži.

Stručnjaci savetuju ribolovcima da budu izuzetno pažljivi i izbegavaju direktan kontakt sa ovom ribom ukoliko je ulove, zbog visokog rizika po zdravlje. Konzumacija napuhače može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, a u najtežim slučajevima i smrt.

Odlazak visokog predstavnika Kristijana Šmita izazvao je brojne reakcije i otvorio debatu o budućnosti međunarodnog prisustva u Bosni i Hercegovini.

Najava ostavke Kristijana Šmita sa mesta visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini izazvala je intenzivne reakcije javnosti i političkih aktera. Sve češće se čuju ocene da međunarodni protektoratski model u BiH više ne može da odgovori na aktuelne političke izazove. Politički savetnik AfD-a Filip Gašpar izjavio je za Pink da Šmitov odlazak odražava ozbiljnu političku krizu u zemlji. On je naveo da najava Šmitove ostavke pokazuje da je koncept međunarodnog protektorata u BiH doživeo ozbiljan udarac, te podsetio da Šmit nije dobio potvrdu od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog čega je njegova pozicija od početka bila diskutabilna. Gašpar je istakao da su dugi niz godina upotrebljavana takozvana bonska ovlašćenja kako bi se političke odluke nametale bez demokratske legitimnosti. Dodao je da se stabilnost u Bosni i Hercegovini ne može nametnuti spolja, već se mora graditi kroz dogovor domaćih naroda i poštovanjem Dejtonskog sporazuma. “Ko želi mir i stabilnost na Balkanu mora poštovati prava svih konstitutivnih naroda. Dalja centralizacija BiH protiv volje pojedinih naroda vodi samo novim tenzijama. Vreme je da se završi sa neuspešnim protektoratom i vrati politici dijaloga i suvereniteta”, zaključio je Gašpar.