Na graničnom prelazu Dračenovac priveden državljanin Srbije T.R. (42), osumnjičen za krijumčarenje i prodaju narkotika u Austriji

Na graničnom prelazu Dračenovac policija je juče uhapsila državljanina Srbije T.R. (42), za kojim je bila raspisana međunarodna poternica Interpola iz Beča. On je priveden prilikom pokušaja da uđe u Crnu Goru. Prema saopštenju crnogorske policije, T.R. se traži kako bi prisustvovao krivičnom postupku koji vodi Više državno tužilaštvo u Beču, zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo krijumčarenja i preprodaje droge. “Službenici Sektora granične policije su, na Graničnom prelazu Dračenovac, lišili slobode državljanina Republike Srbije, T.R (42), kojeg potražuje NCB Interpol Beč. Ovo lice se međunarodno potražuje radi obezbeđenja njegovog prisustva u krivičnom postupku koji je protiv njega pokrenulo Više državno tužilaštvo u Beču, zbog osnovanje sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenje narkotika i preprodaja opojne droge”, navodi se u saopštenju policije. Iz Uprave policije dodaju da se sumnja da je T.R. na teritoriji Austrije nelegalno prodavao kokain. Za ovo krivično delo u Austriji je predviđena kazna zatvora do 15 godina.

Tužilaštvo u Gostivaru traži pritvor za 28-godišnjaka zaposlenog u školi zbog sumnje da je seksualno zlostavljao i ucenjivao četrnaestogodišnju devojčicu eksplicitnim snimcima.

Tužilaštvo u Gostivaru podnelo je zahtev za određivanje pritvora protiv dvadesetosmogodišnjeg muškarca, zaposlenog u jednoj osnovnoj školi u ovom gradu, zbog sumnje na silovanje i ucenu četrnaestogodišnje devojčice. Prema navodima tužilaštva, osumnjičeni je najpre naveo maloletnicu da mu šalje seksualno eksplicitne fotografije i video-zapise, nakon čega je pretnjom objavljivanjem tih snimaka zahtevao da izađe sa njim. Devojčica je pod pritiskom pristala na susret, a osumnjičeni ju je potom odveo u kuću u okolini Gostivara gde je izvršio obljubu. Slučaj se nastavio i tokom ovog meseca, kada je muškarac ponovo pokušao da uceni devojčicu. Nakon što je odbila novi susret, on je njene eksplicitne slike objavio na društvenim mrežama. Protiv napadača je pokrenut postupak zbog sumnje na dva ozbiljna krivična dela: silovanje deteta mlađeg od 15 godina i zloupotrebu eksplicitnog snimka, za koja su propisane višegodišnje zatvorske kazne. Tužilaštvo je zatražilo pritvor zbog opasnosti od bekstva, uticaja na žrtvu i mogućnosti ponavljanja krivičnog dela.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta podržao je građane Glamoča u borbi protiv planirane izgradnje vojnog poligona, upozoravajući na ekološke i životne posledice za srpsko stanovništvo.

Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, izrazio je snažnu podršku građanima Glamoča koji se protive izgradnji vojnog poligona na teritoriji njihove opštine, što je predložilo Ministarstvo odbrane BiH. Linta naglašava da na zemljištu gde bi bio sagrađen poligon živi pretežno srpsko stanovništvo koje se bavi poljoprivredom, a srpski povratnici i prognani iz tog kraja sa zabrinutošću gledaju na mogućnost ekološke katastrofe i trajnog ugrožavanja životne sredine ukoliko dođe do realizacije projekta.

Linta je upozorio da bi i mali broj povratnika, bez obzira na nacionalnost, mogao biti prinuđen da napusti svoja vekovna ognjišta: „Takođe, ono malo povratnika bez obzira na nacionalnu pripadnost bi bilo prinuđeno da se iseli sa svojih vekovnih ognjišta“, izjavio je Linta, ističući odlučnost građana Glamoča da se usprotive svakodnevnim detonacijama i zagađenju vazduha, vode i tla.

Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je da Ministarstvo odbrane BiH planira izgradnju vojnog poligona u Glamoču, gde bi se, osim uništavanja minsko-eksplozivnih sredstava, izvodila borbena obuka, artiljerijsko-raketna gađanja i testirali oružani sistemi. “Prema dostupnim informacijama vojni poligon bi se prostirao na čak 102 kvadratna kilometra zemljišta, što je oko deset odsto teritorije te opštine”, naveo je Linta.

Iz Zavičajnog udruženja “Glamočko kolo” potvrđeno je agenciji Srna da je peticiju protiv otvaranja poligona potpisalo oko 3.000 srpskih povratnika, a peticija je prosleđena Vladi Republike Srpske, Ministarstvu odbrane u Savetu ministara BiH i Opštinskom veću Glamoča.