Policija je po prijavi supruge privela državljanina Bosne i Hercegovine, a dečaku je pružena stručna pomoć.

Državljanin Bosne i Hercegovine uhapšen je 17.07.2026. u Herceg Novom zbog sumnje na seksualno zlostavljanje sina. Prema policijskim izvorima, osumnjičeni je lišen slobode istog dana kada je prijavu podnela njegova supruga, majka deteta. Krivično delo navodno je počinjeno u porodičnom stanu. Policija je postupila po nalogu državnog tužioca u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici.

Istraga o seksualnom zlostavljanju sina u Herceg Novom

Službenici Odeljenja bezbednosti Herceg Novi odmah su reagovali na prijavu i sproveli osumnjičenog u policijsku stanicu. Kriminalistička obrada ukazuje na sumnju da je otac deteta izvršio nedozvoljene polne radnje u vezi sa obljubom sa detetom mlađim od četrnaest godina. Osumnjičeni je 18.07.2026. uz krivičnu prijavu priveden državnom tužiocu, koji mu je odredio zadržavanje do 72 sata.

Sudija za istragu Višeg suda u Podgorici doneo je rešenje o određivanju pritvora za osumnjičenog u trajanju do 30 dana. On je potom sproveden u UIKS Spuž, gde se i dalje nalazi. Dečaku je nakon prijave pružena potrebna stručna pomoć i podrška, dok je smešten sa majkom.

Policija apeluje na zaštitu identiteta žrtve

Policija je naglasila da se o ovom događaju nije ranije oglašavala kako bi se zaštitili identitet i integritet maloletne žrtve. „Organi za sprovođenje zakona nisu se oglašavali povodom ovog događaja zbog zaštite identiteta i integriteta deteta koje je žrtva, kao i dostojanstva deteta i sprečavanja sekundarne viktimizacije“, navodi se u saopštenju.

Zbog velikog interesovanja javnosti, događaj je potvrđen sa ciljem da se istakne da je osumnjičeni pronađen i lišen slobode istog dana. Policija je tom prilikom apelovala na medije da poštuju najviše etičke i profesionalne standarde u zaštiti prava dece i maloletnika. Posebno su upozorili da se ne objavljuju detalji koji bi mogli ukazivati na identitet žrtve ili narušiti njenu privatnost.

Grupa alpinista iz Bosne i Hercegovine stradala je na Elbrusu, a emotivne poruke porodice i prijatelja upućene su poginulima.

Pet članova planinarske ekspedicije iz Bosne i Hercegovine poginulo je tokom uspona na Elbrus, najviši vrh Evrope i Rusije, prema saopštenju. Ova tragedija je izazvala tugu u regionu, dok su se porodica i prijatelji oprostili od nastradalih putem društvenih mreža.

Detalji nesreće planinara iz BiH na Elbrusu

U nesreći su život izgubili dr Meliha Čaušević, Alma i Denis Okanović, Almir Krivdić i Nermin Talam. Na Fejsbuku je brat Alme Okanović objavio emotivnu poruku u kojoj se oprašta od sestre i zeta. On je naveo da mu je teško prihvatiti njihov iznenadni odlazak i naglasio da su preminuli radeći ono što su najviše voleli – planinarenje. U poruci je istakao da će njihova ljubav prema planinama zauvek ostati deo uspomena porodice i prijatelja.

Takođe, brat je zamolio za oproštaj i večni rahmet, izražavajući nadu da će im biti podareno najlepše mesto u dženetu. Poruka završava rečima ljubavi i nedostajanja, kao i željom za ponovnim susretom.

Tok spasilačke akcije i istrage

Drama na Elbrusu započela je 25. jula, kada je grupa od sedam alpinista ostala zarobljena na visini od oko 5.100 metara. Zbog teških uslova nisu mogli sami da se spuste sa planine. Jedan od preživelih uspeo je sam da siđe i pozove pomoć, dok su spasioci pronašli još jednog člana ekspedicije. Obojica su prebačena u bolnicu, gde su im lekari ukazali pomoć.

Istražni komitet Ruske Federacije za Kabardino-Balkariju potvrdio je da je istraga pokrenuta. Potraga za članovima ekspedicije trajala je do potvrde o stradalima. Elbrus, sa svojih 5.642 metra visine, predstavlja izazov i za iskusne alpiniste.

Odjeci tragedije u regionu

Ova nesreća planinara iz BiH na Elbrusu izazvala je brojne reakcije u javnosti. Porodice i prijatelji izrazili su tugu i šok, dok su se mnogi planinari i ljubitelji prirode prisetili uspomena sa nastradalima. Osim toga, događaj je podsetio na rizike koje donosi planinarenje visokim planinama.

U međuvremenu, istraga o okolnostima nesreće se nastavlja. Zvanične informacije o uzrocima nesreće još nisu saopštene. Pored toga, planinarska zajednica iz Bosne i Hercegovine i regiona uputila je izraze saučešća porodicama poginulih. Istaknuto je da će uspomene na stradale planinare ostati žive među kolegama i prijateljima.

Žene sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom imaju mogućnost do dva dana odsustva mesečno

Žene u Crnoj Gori od sada imaju zakonsko pravo na menstrualno odsustvo, prema izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje je usvojila Skupština Crne Gore. Ova odluka omogućava ženama sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom, odnosno bolnim menstrualnim ciklusima sa simptomima kao što su grčevi, mučnina i umor, da koriste do dva dana plaćenog odsustva mesečno. Pravo na menstrualno odsustvo u Crnoj Gori odnosi se na žene čija su bolna stanja izazvana organskim uzrocima, među kojima su endometrioza, miomi, polipi i druga ginekološka oboljenja.

Detalji novog zakonskog rešenja

Kako je objavljeno, izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju donete su nakon inicijative koju je u martu, neposredno pre Međunarodnog dana žena, podnela nezavisna poslanica Jevrosima Pejović. Predlog je prethodno jednoglasno podržan na sednicama Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje, kao i Zakonodavnog odbora.

U obrazloženju zakona naglašava se da je cilj ovih izmena da se na adekvatan način regulišu dijagnostikovana patološka stanja sekundarne dismenoreje. Takođe, ističe se potreba za uklanjanjem predrasuda na radnom mestu i uspostavljanjem ravnoteže između očuvanja zdravlja i profesionalnih obaveza žena.

Na koga se odnosi pravo na menstrualno odsustvo u Crnoj Gori

Pravo na odsustvo priznaje se ženama kod kojih je utvrđeno da imaju sekundarnu dismenoreju izazvanu prethodno dijagnostikovanim ginekološkim oboljenjima. U ovu grupu spadaju endometrioza, miomi, zapaljenje jajnika, endometrijalni polipi i sindrom policističnih jajnika. Osim toga, dismenoreja može biti praćena i drugim simptomima kao što su bolni polni odnosi, otežano mokrenje, neplodnost ili obilno menstrualno krvarenje.

Kao rezultat, ženama sa ovim stanjima priznaje se pravo na posebno stanje privremene sprečenosti za rad. Ova mera ima za cilj da obezbedi ravnotežu između potreba radnog okruženja i zdravstvene zaštite žena koje prolaze kroz patološke menstrualne cikluse.

Šire posledice i značaj zakona

Usvajanjem ovog zakona, Crna Gora je napravila korak ka unapređenju prava žena na radnom mestu i njihovoj zaštiti tokom perioda kada su suočene sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama. Štaviše, nova pravila mogu doprineti smanjenju stigmatizacije žena sa dijagnostikovanim menstrualnim bolestima i omogućiti im da lakše balansiraju između ličnog zdravlja i profesionalnih obaveza.

Na kraju, ovaj zakonski okvir predstavlja značajan napredak u oblasti radnih prava i zdravstvene zaštite žena u Crnoj Gori, pružajući im dodatnu sigurnost i podršku u svakodnevnom životu.