Muškarac i žena iz Dubrave iskoristili psihičko stanje žrtve, naterali ga na krađe i uskraćivali osnovne potrebe

U Zagrebu je otkriven slučaj u kojem su 35-godišnja žena i 36-godišnji muškarac tokom cele godine držali 43-godišnjeg muškarca sa psihičkim i mentalnim poteškoćama u ropstvu. Prema rezultatima istrage, žrtva, koja nije bila sposobna da samostalno odlučuje zbog smanjene sposobnosti prosuđivanja, postala je zavisna od osumnjičenih, koji su nad njom uspostavili potpunu kontrolu.

Od juna prošle godine do 5. juna ove godine, par je žrtvu smeštio u prostoriju bez osnovnih sanitarnih i higijenskih uslova u svom objektu na području Dubrave. Tokom tog perioda, uskraćivali su mu hranu i lekove na koje je bio naviknut, čime su dodatno pogoršavali njegovo stanje.

Kako navodi policija, osumnjičeni su emotivno manipulisali žrtvom, koristeći pretnje i fizičko nasilje kako bi ga primorali na protivzakonite radnje, što je on, iz straha za svoj život, i činio. Na taj način su ga doveli u stanje potpune bespomoćnosti i zavisnosti.

Istraga je pokazala da su u decembru 2025. godine žrtvu podsticali i prisiljavali na krađe u nekoliko trgovačkih centara na područjima Zagreba, Karlovca, Poreča, Pule i Bjelovara. Osumnjičeni su zajedno s njim ulazili u prodavnice, stavljali proizvode u kolica koja je on gurao, a zatim izbegavali plaćanje i ukradenu robu prevozili automobilom do svog doma.

Takođe se sumnja da su tokom marta i aprila, koristeći njegovu zavisnost, tri puta naterali žrtvu da podigne novčane pozajmice iz banke, nakon čega su mu oduzeli i novac i karticu, ostvarujući na taj način materijalnu korist.

Dana 5. juna 2026. godine, par je ponovo uputio ozbiljne pretnje žrtvi, zahtevajući da im pribavi artikle iz prodavnice u Bjelovaru. Međutim, pokušaj krađe je sprečen zahvaljujući obezbeđenju koje je zadržalo žrtvu do dolaska policije.

Policija iz Zagreba sprovela je kriminalističko istraživanje, privela osumnjičene i žrtvi pružila zaštitu u skladu sa Protokolom za identifikaciju, pomoć i zaštitu žrtava trgovine ljudima. Osumnjičeni su predati pritvorskom nadzorniku, a poseban izveštaj upućen je nadležnom tužilaštvu, kako prenose hrvatski mediji.

Darko Mladić ističe da se zdravlje njegovog oca dodatno pogoršava i najavljuje zahtev za lečenje u Srbiji, dok Srbija i porodica traže poštovanje prava pred Savetom bezbednosti UN.

Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, izjavio je za RTRS da se zdravstveno stanje njegovog oca pogoršava i da on sve teže komunicira. Prema njegovim rečima, general ne dobija odgovarajuću medicinsku negu na trenutnoj lokaciji. “Sve je slabiji i sve teže priča. Tamo ne može da dobije adekvatnu negu. Nekada ima boljih dana, nekada lošijih, ali generalno sve je slabiji”, rekao je Darko Mladić.

On je dodao da porodica ima velika očekivanja u vezi sa predstojećom sednicom Saveta bezbednosti, gde će jedna od tema biti i kršenje prava na lečenje. Kako je naveo, ovo pitanje je važno ne samo za Srbiju, već i za druge države koje žele da spreče zloupotrebe pravde u političke svrhe. “Јedna od tema biće i kršenje prava na lečenje. Sigurno je ta tema bitna kako za Srbiju, tako i za druge zemlje koje pokušavaju da spreče zloupotrebu u političke svrhe. Srbija će sigurno zahtevati da se javno priča zašto se u ovom slučaju sprovodi drugačija pravda u odnosu na ostale osuđene”, istakao je Darko Mladić.

Takođe smatra da dok god je sadašnje rukovodstvo u Hagu, neće biti promene u pristupu prema njegovom ocu. “Mi od njih ne očekujemo ništa više od onog što smo već dobili, ali mi nećemo odustati od svojih namera. Mi ćemo se boriti do poslednjeg trenutka”, naglasio je Darko Mladić.

Podsetio je i da su se Komitetu obratili i država Srbija, porodica i odbrana, zahtevajući da pravila budu jednaka za sve, a ne u zavisnosti od političkih okolnosti. “Mi očekujemo odgovor, ali to je samo jedan od kanala preko koga tražimo da se poštuju pravila i da budu ista za sve, a ne da zavise od politike”, rekao je.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je da slučaj prevazilazi političke ili pravne okvire, te da je reč o poštovanju osnovnih ljudskih prava. On je naglasio da će Srbija ovo pitanje izneti i na sednici Saveta bezbednosti UN koja se bavi radom haškog Mehanizma.

Ministar Damir Habijan predstavio zakonske izmene koje uključuju strože kazne posle zločina u Drnišu

Ministar pravosuđa, uprave i digitalne transformacije Hrvatske, Damir Habijan, održao je konferenciju za medije na kojoj je najavio predloge izmena zakona, među kojima je i uvođenje doživotnog zatvora. Ove izmene dolaze kao reakcija na brutalno ubistvo 19-godišnjeg Luke Milovca, koje je izazvalo snažnu reakciju javnosti. Za ovaj zločin osumnjičen je 50-godišnji Kristijan Aleksić, koji je i ranije bio osuđivan za ubistvo. Milovac je ubijen 16. maja na terasi svoje porodične kuće u Drnišu, kada je, prema policijskom izveštaju, na njega pucano iz vatrenog oružja. Mladić je preminuo na licu mesta, a Aleksiću je određen istražni pritvor. Tokom saslušanja priznao je delo, ali prema izveštajima nije pokazao kajanje.

Policija je Aleksića prijavila za teško ubistvo, za koje trenutni zakon predviđa dugotrajnu kaznu zatvora. Ovaj slučaj otvorio je pitanje kako sistem nadzire osobe sa teškim kriminalnim dosijeom, budući da je osumnjičeni ranije već bio osuđen za slično delo. Nakon što je došlo do ovog tragičnog događaja, ministar Habijan izjavio je da se razmatraju izmene zakona, uključujući i mogućnost doživotne kazne, kao i pojačan nadzor nad osobama koje su počinile teška krivična dela.

Habijan je naglasio: “Svrha sankcionisanja je odvraćanje od počinjenja krivičnih dela.” On je objasnio da je radna grupa, nakon ubistva u Drnišu, održala desetak sastanaka, čak i vikendima, kako bi pripremila zakonske izmene. “Izmene i dopune su posledica nemilog događaja iz Drniša. Morali smo preduzeti sve mere da se nešto slično više ne desi. Na nama je odgovornost i time naš posao ne prestaje,” rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, predviđene su tri ključne promene: uvodi se institut doživotnog zatvora, omogućava se izvršenje pune kazne zatvora, a posebnim zakonom osobe opasne po društvo biće stavljene pod poseban nadzor. Doživotna kazna tako postaje opcija za najteža krivična dela gde je do sada bila moguća samo dugotrajna zatvorska kazna.