Emanuel Rep, poznat kao Mančo, osuđen je na 50 godina zatvora za ubistvo majke i očuha i pokušaj ubistva polubrata, dok je tvrdio da se detalja zločina ne seća.

Ako bude potvrđena presuda Županijskog suda u Varaždinu iz ove nedelje, Emanuel Rep (29), poznat kao Mančo, provešće narednih 50 godina iza rešetaka u jednom od hrvatskih zatvora. Sudsko veće izreklo mu je najstrožu kaznu zbog teškog ubistva majke Danijele J. (49) i očuha Dragutina J. (59), kao i zbog teškog povređivanja polubrata Benjamina (24), prenosi Jutarnji list.

Na početku suđenja Rep nije mogao da se izjasni o krivici, tvrdeći da se ne seća događaja, što je ranije zabeležio portal eMeđimurje. Zločin se dogodio 6. jula prošle godine u selu Plaškovec, gde je Rep, posle konzumiranja alkohola i droge, sekirom napao članove svoje porodice. Najpre je usmrtio majku dok je spavala, teško povredio očuha, a zatim i polubrata na spratu kuće. Očuh je preminuo od povreda tri meseca kasnije.

Porodica je, do Repovog puštanja iz zatvora u maju prošle godine, živela u miru, a kasnije su se pojavile manje tenzije, iako niko nije sumnjao da bi mogao da počini ovako težak zločin. Tokom istrage Benjamin je opisao trenutak napada rečima: “Začuo sam lupanje i na vratima video Emanuela sa sekirom. Zamahnuo je prema meni bez ijedne reči. Digao sam levu ruku kako bih se odbranio, ali me je zahvatio i uspeo da me udari i po glavi.” Uprkos teškim povredama, uspeo je da pobegne iz sobe i pozove policiju u 5.25 časova.

Uviđaj na mestu zločina trajao je ceo dan, a krvava sekira pronađena je naslonjena na zid. Rep je pokušao da pobegne, ali je pronađen istog dana u okolini Slakovca, nakon što ga je policija tražila čak i dronom. Istraga je pokazala da na telu njegove majke nisu otkrivene odbrambene povrede, što upućuje da je napadnuta dok je spavala i da pre zločina nije bilo svađe.

Emanuel Rep je završio osnovnu školu i godinama je imao problema sa zakonom. Bio je osuđivan za krađe, oštećenje tuđe stvari, kao i za teža krivična dela, uključujući i seksualni zločin pre sedam godina na Hvaru, kada je kao radnik silovao šesnaestogodišnjakinju. Iako je osporavao krivicu, sud mu nije poverovao. Repova krivična evidencija traje više od deset godina, a sada je za ovo brutalno ubistvo dobio maksimalnu zatvorsku kaznu.

Policija je na području Gornjeg Zvečaja, u reci Mrežnici, pronašla dva neidentifikovana tela, a naredna je obdukcija zbog utvrđivanja uzroka smrti i identiteta.

U utorak uveče, u reci Mrežnici kod Duge Rese, policija je pronašla dva tela muškaraca čiji identitet još uvek nije poznat, prenosi 24sata.hr. Prema izveštaju Policijske uprave karlovačke, policijski službenici iz stanice Duga Resa su tela uočili kod slapa na području Gornjeg Zvečaja, u opštini Generalski Stol.

Na licu mesta odmah je obavljen uviđaj, a policija navodi da će dalja kriminalistička istraga biti sprovedena kako bi se razjasnile sve okolnosti ovog događaja. Takođe, biće obavljena obdukcija kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti, kao i identitet pronađenih osoba.

O događaju je obaveštena javnost preko zvaničnog saopštenja Policijske uprave karlovačke.

Rajko Kasagić, koji je bio premijer Republike Srpske tokom 1995. i 1996. godine, preminuo je u 84. godini života

Rajko Kasagić, nekadašnji predsednik Vlade Republike Srpske, preminuo je u 84. godini, prenosi Atvbl. Kasagić je bio jedan od poslanika prvog saziva Narodne skupštine Republike Srpske, a krajem 1995. i početkom 1996. godine obavljao je funkciju premijera. Rođen je 15. oktobra 1942. godine u Razboju, opština Srbac. Kasagić je bio i član komisije Visokog predstavnika za sprovođenje Dejtonskog sporazuma. Magistrirao je na Pravnom fakultetu u Banjaluci 1987. godine temom “Mane robe”, a doktorirao 1999. na Pravnom fakultetu u Nišu odbranom disertacije o arbitraži u međunarodnoj trgovini. Radio je u kompanijama “Radnik” iz Gradiške i “Jelšingrad” iz Banjaluke. Dva puta je biran za povremenog sudiju Suda udruženog rada BiH. Nakon prvih višestranačkih izbora, izabran je za narodnog poslanika u Skupštini SRBiH, a kasnije i u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Obavljao je više funkcija u lokalnoj administraciji Banjaluke, uključujući ulogu sekretara Sekretarijata za inspekcijske poslove i predsednika Izvršnog odbora opštine, a kasnije je postao i predsednik Vlade Republike Srpske. Tokom političkog angažmana bio je član Srpske demokratske stranke. Na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci biran je za docenta 2000. godine, vanrednog profesora 2005. i redovnog profesora 2011. godine. Nastavu je držao i na Visokoj školi “Banja Luka koledž”, Ekonomskom fakultetu u Brčkom Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kao i na Internacionalnom univerzitetu u Travniku, gde je od 2020. godine bio rektor.