Optužnica protiv lekarke iz KBC ‘Sestre milosrdnice’ zbog nesavesnog lečenja i pogrešne dijagnoze raka želuca

Jedna žena iz Hrvatske prošla je kroz pravi pakao nakon što joj je, prema optužnici protiv doktorke iz KBC “Sestre milosrdnice” u Zagrebu, zbog pogrešne dijagnoze uklonjen veći deo unutrašnjih organa. Ova greška, poznata kao greška doktorke u Zagrebu, šokirala je javnost i pokrenula pitanje odgovornosti u medicinskoj praksi.

Prema navodima iz optužnice, sve je počelo krajem 2023. godine kada je pacijentkinja zbog jakih bolova u stomaku potražila pomoć u bolnici. Nakon uzimanja uzorka tkiva, optužena doktorka je, bez dodatnih analiza, zaključila da pacijentkinja ima težak oblik raka želuca. Na osnovu takve dijagnoze, žena je hitno podvrgnuta velikoj operaciji tokom koje su joj odstranjeni želudac, limfni čvorovi, trbušna maramica, slepo crevo i žučna kesa.

Kako je došlo do greške u dijagnozi?

Naknadni pregledi i analiza izvađenih organa pokazali su da žena zapravo nije imala rak, već dobroćudni tumor koji nije zahtevao ovako invazivan zahvat. Tužilaštvo ističe da je doktorka propustila da sprovede ključne dodatne testove koji bi razlikovali maligni od benignog tumora. Kao rezultat, pacijentkinja je pretrpela teške fizičke i psihičke posledice, uključujući konstantne mučnine, nagao gubitak težine i posttraumatski stresni poremećaj.

Njena ispovest svedoči o traumi kroz koju je prošla: “Hirurg mi je rekao da ništa nije video, ali je sve izvadio jer nije hteo da odgovara ako je ipak bio rak.” Ova greška doktorke u Zagrebu ostavila je ženu sa stopostotnim telesnim oštećenjem.

Tužilaštvo traži zatvor za lekarku zbog nesavesnog lečenja

Opštinsko krivično državno tužilaštvo u Zagrebu podiglo je optužnicu protiv doktorke zbog nesavesnog lečenja i nanošenja posebno teških telesnih povreda. Tužilaštvo zahteva kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Optužena doktorka je u svojoj odbrani navela da nije kriva, tvrdeći da njen nalaz na dan operacije još nije bio zvanično završen. Prema njenim rečima, drugi lekari su morali dodatno da provere dijagnozu pre operacije. Takođe, izjavila je da postoji mogućnost da je tumor uklonjen tokom biopsije, ali su lekarska veštačenja i interni nadzor u bolnici potvrdili ozbiljan stručni propust.

Posledice greške i značaj stručnosti u medicini

Ovaj slučaj greške doktorke u Zagrebu pokrenuo je brojna pitanja o procedurama i odgovornosti medicinskog osoblja. Stručnjaci naglašavaju važnost dodatnih analiza i timskog pristupa kod složenih dijagnoza, kako bi se izbegle slične tragedije. Istraga u ovom slučaju još traje, a javnost sa pažnjom prati tok sudskog postupka.

Mala zmija izazvala paniku među učenicima Osnovne škole ‘Marko Miljanov’ u Bijelom Polju, incident brzo prošao bez posledica

Neobičan događaj zatekao je učenike Osnovne škole Marko Miljanov u Bijelom Polju kada je tokom nastave mala zmija ušla u učionicu punu đaka. Ovaj incident izazvao je paniku i strah među učenicima, a svedoci su naveli da su deca vrištala i uznemirila se zbog nenadanog gosta. Prema objavljenim informacijama, zmija se mirno kretala prostorijom, ne obraćajući pažnju na metež koji je izazvala.

Prema nezvaničnim informacijama, sumnja se da je u pitanju belouška, zmija koja se često može pronaći u blizini vode, ali i u drugim područjima gde postoje adekvatni uslovi za njen opstanak. Ipak, bez zvanične potvrde stručnjaka, nije moguće sa sigurnošću utvrditi o kojoj vrsti se radi. Važno je napomenuti da je belouška uobičajena vrsta u ovom delu regiona i poznata je kao neotrovna zmija.

Panika u učionici i reakcija učenika

Prizor zmije u učionici izazvao je pravu pometnju. Đaci su, prema izveštajima, vrištali i pokušavali da se udalje od mesta na kome se reptil pojavio. Međutim, zmija je mirno nastavila da se kreće učionicom, a nakon toga izašla iz prostorije, ne nanoseći nikakvu štetu. Nastavno osoblje i školsko rukovodstvo nisu davali zvanične izjave o incidentu, ali prema dostupnim informacijama, situacija je ubrzo stavljena pod kontrolu i nastava je nastavljena.

Osim toga, ovakvi incidenti nisu uobičajeni u školama i često ostavljaju snažan utisak na učenike. Ipak, stručnjaci ističu da je važno ostati pribran i obavestiti nadležne ukoliko se u školi primeti prisustvo zmija ili drugih divljih životinja. Na taj način, moguće je izbeći neželjene posledice i omogućiti bezbedan boravak dece u obrazovnim ustanovama.

Kako prepoznati i postupiti u slučaju zmije u školi

Zmije poput belouške često zalutaju u naseljena mesta, posebno tokom toplijih meseci kada traže sklonište ili hranu. Škole i druge javne zgrade, zbog otvorenih vrata i prozora, mogu privući neopasne, ali i potencijalno opasne vrste. Preporučuje se da zaposleni i učenici ostanu smireni, ne pokušavaju sami da uklone zmiju, već da obaveste stručnu službu ili nadležne organe koji su obučeni za hvatanje divljih životinja.

Kao rezultat ovakvih situacija, škole često pojačavaju mere predostrožnosti, proveravajući prostore oko objekta i vodeći računa o urednosti dvorišta. Takođe, edukacija učenika o ponašanju u slučaju susreta sa zmijama može doprineti većoj bezbednosti i smirenijoj reakciji u sličnim slučajevima.

Na kraju, incident u Osnovnoj školi Marko Miljanov u Bijelom Polju brzo je rešen bez povređenih, a učenici i nastavnici nastavili su sa nastavom. Ovaj neobični susret ostavio je snažan utisak na đake, koji će sigurno dugo pamtiti dan kada je mala zmija postala nenadani gost u učionici.

Nova uredba Vlade Crne Gore o viznom režimu najavljuje promene od 1. novembra 2026. godine, zadržavajući mogućnost ulaska bez vize i sa ličnom kartom za građane Srbije.

Crna Gora uvodi vize od 1. novembra 2026. godine, a nova uredba precizira pravila ulaska, tranzita i boravka stranih državljana. Prema zvaničnom saopštenju, ova promena donosi nova pravila za veliki broj zemalja, uključujući i Srbija. Državljani Srbije i dalje će moći da putuju u Crnu Goru bez vize, ali pod jasno definisanim uslovima i ograničenim trajanjem boravka.

Ko može boraviti u Crnoj Gori bez vize i koliko dugo

Prema novoj uredbi, državljani država članica Evropske unije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Australije, Novog Zelanda i još nekih zemalja, moći će da uđu u Crnu Goru, tranzitiraju kroz njenu teritoriju i borave do 90 dana bez vize, uz važeću putnu ispravu. Osim toga, bez vize do 90 dana mogu boraviti i imaoci putnih isprava iz Hong Konga, Makaa, određenih područja Kine, kao i nekih prekomorskih teritorija Kraljevine Nizozemske i Ujedinjenog Kraljevstva, te imaoci putnih isprava za Tajvan, u skladu sa uslovima uredbe.

Ulazak sa ličnom kartom: pravila za građane Srbije

Nova uredba omogućava državljanima Srbije, kao i građanima država članica Evropske unije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Islanda, Lihtenštajna, Severne Makedonije, Monaka, Norveške, San Marina, Svete Stolice i Švajcarske, da u Crnu Goru uđu, tranzitiraju i borave do 30 dana bez vize, koristeći važeću ličnu kartu. Ova pogodnost ostaje na snazi i nakon uvođenja viza. Dodatno, državljani Perua mogu boraviti u Crnoj Gori do 30 dana sa važećom putnom ispravom, u skladu sa bilateralnim ugovorom.

Posebni slučajevi i dodatne mogućnosti ulaska

Uredba precizira i posebne olakšice za strance koji poseduju važeće strane putne isprave sa šengenskom vizom, kao i vizama Australije, Japana, Kanade, Novog Zelanda, Irske, Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva. Oni mogu boraviti u Crnoj Gori do 30 dana, odnosno kraće ukoliko im viza ističe pre tog roka. Isto se odnosi na strance sa boravišnim dozvolama u navedenim državama i područjima. Uredba se odnosi i na osobe sa putnim ispravama Ujedinjenih nacija i specijalizovanih agencija, kojima je dozvoljen boravak do 90 dana bez vize.

Izuzeci i bilateralni sporazumi

Pravila su posebno uređena i za izbeglice, lica bez državljanstva i imaoca posebnih putnih isprava za strance, kojima je omogućeno do 30 dana boravka bez vize. Takođe, diplomate i službena lica iz zemalja sa kojima Crna Gora ima bilateralne ugovore, putovaće u skladu sa tim dogovorima. Stupanjem na snagu nove uredbe, prestaje da važi dosadašnji vizni režim.

Šta znači nova uredba za građane Srbije

Uvođenje viza u Crnoj Gori od 1. novembra 2026. godine ne menja osnovne mogućnosti za građane Srbije kada je reč o ulasku bez vize i sa ličnom kartom. Ipak, važno je pratiti zvanična saopštenja i uslove kako bi se izbegle neprijatnosti pri prelasku granice. Primenom ove uredbe, detaljno se definišu prava i ograničenja za sve kategorije putnika, uz jasne rokove boravka i specifične pogodnosti za određene zemlje i teritorije.