Rajko Kasagić, koji je bio premijer Republike Srpske tokom 1995. i 1996. godine, preminuo je u 84. godini života

Rajko Kasagić, nekadašnji predsednik Vlade Republike Srpske, preminuo je u 84. godini, prenosi Atvbl. Kasagić je bio jedan od poslanika prvog saziva Narodne skupštine Republike Srpske, a krajem 1995. i početkom 1996. godine obavljao je funkciju premijera. Rođen je 15. oktobra 1942. godine u Razboju, opština Srbac. Kasagić je bio i član komisije Visokog predstavnika za sprovođenje Dejtonskog sporazuma. Magistrirao je na Pravnom fakultetu u Banjaluci 1987. godine temom “Mane robe”, a doktorirao 1999. na Pravnom fakultetu u Nišu odbranom disertacije o arbitraži u međunarodnoj trgovini. Radio je u kompanijama “Radnik” iz Gradiške i “Jelšingrad” iz Banjaluke. Dva puta je biran za povremenog sudiju Suda udruženog rada BiH. Nakon prvih višestranačkih izbora, izabran je za narodnog poslanika u Skupštini SRBiH, a kasnije i u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Obavljao je više funkcija u lokalnoj administraciji Banjaluke, uključujući ulogu sekretara Sekretarijata za inspekcijske poslove i predsednika Izvršnog odbora opštine, a kasnije je postao i predsednik Vlade Republike Srpske. Tokom političkog angažmana bio je član Srpske demokratske stranke. Na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci biran je za docenta 2000. godine, vanrednog profesora 2005. i redovnog profesora 2011. godine. Nastavu je držao i na Visokoj školi “Banja Luka koledž”, Ekonomskom fakultetu u Brčkom Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kao i na Internacionalnom univerzitetu u Travniku, gde je od 2020. godine bio rektor.

U blizini Donjeg Prilišća pronađena su četiri mrtva i dvojica povređenih migranata, a na toj ruti je bilo više od 30 ljudi u teškim uslovima.

Donje Prilišće, selo u opštini Netretić na zapadu Karlovačke županije, nalazi se na samoj granici Hrvatske i Slovenije i već godinama je jedno od najvažnijih mesta za migrante koji pokušavaju da pređu u Evropsku uniju. Mesto je posebno značajno jer je tu Hrvatska najtanja u odnosu na granicu s Bosnom i Hercegovinom, na toj lokaciji postoji stari, sada nečuvani, most preko Kupe, kao i izlaz s auto-puta A1, što ga čini pogodnim za ilegalne prelaze.

Prema pisanju Jutarnjeg lista, upravo na toj deonici su u ponedeljak uveče pronađena četiri beživotna tela migranata, dok su još dve osobe zadobile teške povrede. S obzirom na okolnosti, istražitelji smatraju da ova grupa nije bila izbačena usput, već da im je Donje Prilišće bilo osnovna destinacija.

Analizom njihovog stanja, istražitelji pokušavaju da utvrde koliko su dugo putovali i u kakvim uslovima. Udaljenost od najbliže tačke u BiH, kao što su Velika Kladuša ili oblast Bihaća, može se preći za oko sat vremena. Međutim, informacije sa terena pokazuju da je kombi u kojem su prevoženi vozio više od tri sata i stigao autoputem iz pravca istočne Like ili severne Dalmacije. Iako su prvobitni izveštaji govorili o 19 migranata, kasnije je utvrđeno da ih je u vozilu bilo preko 30, tesno zbijeni u lošim uslovima, što je najverovatnije dovelo do gušenja. Među preminulima su državljani Egipta, dok je među putnicima bilo i ljudi iz Bangladeša.

Donje Prilišće je godinama unazad bilo centralna tačka za migrante, posebno dok je na slovenačkoj strani granice postojala žilet-žica. Reka Kupa je kroz poslednjih deset godina, otkako je migrantska ruta prešla preko Hrvatske, odnela brojne živote.

Stanovnici ovog kraja navode da je prisustvo policije minimalno i da je migraciona politika takva da migranti koji stignu do granice uglavnom nastave ka zapadnoj Evropi. Meštani primećuju da su ranije dolazili pojedinačno, a sada su grupe brojnije, od 15 do 20 ljudi, i da retko prave probleme. Jedan od meštana kaže: “Oni i dalje dolaze u svako doba dana, nema pravila. Ti su dolasci ređi, ali su grupe u kojima prolaze veće, najčešće od 15 do 20 ljudi. Oni ne stvaraju probleme, idu svojim putem. Ne traže ništa, pozdrave i produže. Nekada su pokušavali da preplivaju Kupu, leti da je pregaze, imali su improvizovane čamce od unutrašnjih traktorskih guma, svega je bilo, ali otkako više nema malograničnog prelaza, više ne moraju da improvizuju. Jednostavno pređu preko mosta u Žuničama u susednoj Sloveniji i nastave dalje ako imaju sreće. Čini mi se da je tamo policija malo prisutnija.”

Vlasnik poslednje kuće na hrvatskoj strani granice kaže da su mu migranti postali svakodnevica, ali da često primećuje kako krijumčari dolaze, fotografišu njegovu kuću i potom brzo odlaze. “Velik broj ljudi dođe automobilima ili na motociklima, zaustave se i fotografišu moju kuću. Poslednja je na ruti, specifična je, vizuelno upečatljiva. Siguran sam da se te fotografije dele po krijumčarskim lancima kao odredište. To je toliko očigledno i iritantno da je moja supruga vikala na nekoliko njih. Tada se pokupe bez reči i nestanu”, ispričao je on.

Policija trenutno traga za osobom ili više njih koje se dovode u vezu sa poslednjom tragedijom. Dvoje preživelih zbrinuto je u Opštoj bolnici Karlovac, a nisu životno ugroženi. Obdukcija se sprovodi kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti kod stradalih, dok su ostali migranti premešteni u Centar za registraciju tražilaca međunarodne zaštite Dugi Dol. Neki od njih su već registrovani kao tražioci azila u Grčkoj.

Boban Kusturić (52), načelnik uprave za vazduhoplovstvo MUP Republike Srpske, preminuo je sinoć u svojoj vikendici u naselju Česma, a policija istražuje slučaj.

Boban Kusturić, načelnik Uprave za vazduhoplovstvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, pronađen je mrtav u svojoj vikendici u banjalučkom naselju Česma. Nezvanične informacije ukazuju da se radi o samoubistvu, a njegovo telo je oko 21 čas pronašao prijatelj. Policiji je odmah prijavljen slučaj i trenutno je u toku uviđaj koji vode službenici Policijske uprave Banjaluka i dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka.

Kusturić je rođen 8. septembra 1974. godine u Banjaluci. Vojnu akademiju Vojske Jugoslavije, smer za RV i PVO, završio je u Beogradu 1997. godine i stekao zvanje oficira avijacije – pilota. Od 1997. do 2005. godine radio je kao pilot u Vojsci Republike Srpske. Nakon toga, zaposlio se u Direkciji za civilnu vazdušnu plovidbu Republike Srpske, gde je bio šef Spasilačke helikopterske jedinice “SAR”.

Kusturić je od 2008. do aprila 2025. godine obavljao funkciju direktora Helikopterskog servisa Republike Srpske, a po reorganizaciji službe i formiranju Uprave za vazduhoplovstvo, postao je načelnik te uprave. Za svoj rad odlikovan je ordenom Miloša Obilića koji mu je dodelio predsednik Republike Srpske.