Telo muškarca pronađeno u kući kod Banjaluke, prvobitno se mislilo na prirodnu smrt, ali su nalazi obdukcije promenili tok istrage

Nalazi obdukcije muškarca pronađenog pre šest dana u Potkozarju, nadomak Banjaluke, ukazuju da uzrok smrti nije bio prirodan, potvrdio je direktor Zavoda za sudsku medicinu Republike Srpske, Željko Karan. Prema nezvaničnim informacijama, radi se o Nedeljku K. (63), čije je beživotno telo pronađeno u ranim jutarnjim satima na Veliki petak, 10. aprila, u njegovoj porodičnoj kući gde je živeo sam. U početku se sumnjalo na prirodan uzrok smrti, ali su sumnje mrtvozornika dovele do sprovođenja obdukcije, koja je potvrdila neočekivane nalaze.

Patolog Željko Karan izjavio je da su kod preminulog konstatovane izuzetno teške povrede grudnog koša. ‘To prirodna smrt definitivno nije. On ima teške povrede grudnog koša, pri čemu ima višestruki prelom grudne kosti i doslovno smrskana rebra. Kada se sve prebroji, ima oko 40 lomova rebara’, rekao je Karan za BL portal. Kako je dalje naveo, povrede ovog tipa najčešće nastaju usled dejstva jake sile. ‘Tipujem da je to pritisak neke tupe mehaničke sile i to intenzivan pritisak. Takve povrede se jako uklapaju u pregaženje motornim vozilom’, objasnio je on.

Ipak, posebnu sumnju izaziva činjenica da je telo pronađeno u kući. ‘Problem je u tome što je telo nađeno u kući. To otvara pitanje da li je reč o pregaženju nakon kojeg je neko telo doneo i ostavio u kući’, istakao je Karan. Na telu nisu pronađeni tragovi koji bi ukazivali na borbu ili pokušaj odbrane, što dodatno komplikuje slučaj i ostavlja otvorena pitanja o okolnostima smrti Nedeljka K.

Predsednik Saveza Srba iz regiona ističe hitnu potrebu za reakcijom međunarodnih organizacija nakon upada migranata u selo Trubar kod Drvara i ugrožavanja srpskih povratnika

Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, apelovao je danas na međunarodnu zajednicu da što pre preduzme mere i zahteva odgovornost nadležnih organa nakon što su migranti upali u srpsko selo Trubar nedaleko od Drvara. Kako je istakao, ovaj incident je samo jedan od brojnih primera kojim se potvrđuje da su osnovna ljudska prava srpskih povratnika u Federaciji BiH ozbiljno ugrožena.

Linta je naglasio da je neprihvatljivo da malobrojni srpski povratnici žive u strahu i nesigurnosti zbog ovakvih događaja. On smatra da je jedan od glavnih problema otvaranje migrantskog centra u srpskom selu Lipa kod Bihaća, navodeći da prisustvo tog centra neprestano predstavlja potencijalni izvor problema za povratnike.

Takođe je ukazao na to da vlasti Federacije BiH nisu reagovale prema hrvatskim organima koji, kako tvrdi, na neprihvatljiv način vraćaju migrante na teritoriju BiH i dozvoljavaju im neometano kretanje po pograničnim srpskim selima. Linta smatra da je neophodno uvesti stalnu kontrolu na ovim područjima kako bi se obezbedila sigurnost povratnicima.

On je naglasio da bi trebalo strogo kontrolisati kretanje migranata i sprečiti da Hrvatska samoinicijativno vraća migrante u BiH bez dogovora sa vlastima FBiH, jer se oni potom nekontrolisano kreću i ulaze u srpska sela.

Linta je pozvao međunarodne organizacije da od vlasti u Federaciji BiH i Unsko-sanskom kantonu zahtevaju poštovanje osnovnih prava srpskih povratnika, uključujući pravo na život i imovinu.

“Nadležni organi peru ruke da oni nisu krivi, iako je puna odgovornost na njima. Vlasti u FBiH, odnosno kantonalne vlasti, mirno gledaju šta rade migranti”, izjavio je Linta.

Srpski povratnici iz sela Trubar, udaljenog oko trideset kilometara od Drvara, proveli su Vaskrs u strahu, nakon što su migranti, posle neuspelog pokušaja prelaska u Hrvatsku, provalili u Hram rođenja Presvete Bogorodice i opljačkali više domaćinstava.

Više od 1.400 ljudi, uglavnom starijih, satima je čekalo na niskim temperaturama ne bi li se prijavili kod nove doktorke u Borovnici

U ranim jutarnjim satima srede, ispred doma zdravlja u Borovnici kod Ljubljane, zatečen je prizor dugog reda – više od 1.400 ljudi, među kojima su brojni stariji i iscrpljeni građani, čekalo je dvoje po dvoje na hladnoći, nezadovoljni zbog stanja zdravstvenog sistema. Bez obzira na godine ili fizičko stanje, svi su morali da ostanu u redu, a mnogi od njih su doneli tronošce kako bi mogli da sede dok čekaju, jer su, kako su rekli, noge otkazivale nakon sati stajanja. Oni koji su stigli među prvima, tu su proveli i duže od sedam ili osam sati, dok kiša povremeno rominja, a temperatura je iznosila svega četiri stepena Celzijusa.

Kolona građana protezala se oko čitavog kvarta, a mnogi su u tišini izražavali zabrinutost da li će uspeti da dođu na red kod nove doktorke. U Sloveniji postoji ograničenje broja pacijenata po lekaru opšte prakse – svaki doktor može da ima između 1.400 i 2.000 pacijenata, dok se svi ostali vode kao „neopredeljeni“. Taj status građanima onemogućava pristup terapijama i lekovima, osim u hitnim slučajevima.

Redovi nisu činili samo stanovnici Borovnice, koja broji 2.700 žitelja, već su dolazili i ljudi iz okolnih opština. Na društvenim mrežama su građani oštro kritikovali vlast zbog, kako su naveli, nefunkcionalnog zdravstvenog sistema i optužili vladu za proneveru sredstava. Jedan od komentara glasio je: „Vlada nam mafija! Svake godine se 3,5 milijarde evra pokrade. U Borovnici ljudi čekaju ispred doma zdravlja još od 22 sata prethodne večeri samo da bi mogli da se upišu kod lekara. Ovo je nedopustivo i sramotno!“.

U Sloveniji trenutno čak 137.000 građana nema svog lekara opšte prakse, što znači da su im redovni pregledi, terapije i lekovi nedostupni, osim u slučaju životne opasnosti. Situacija ispred doma zdravlja u Borovnici još jednom je pokazala koliko je problem ozbiljan i koliko građani trpe zbog ovog nedostatka.