Predlog o trajnoj zabrani uvoza ruske nafte u EU neće biti objavljen do 15. aprila, a potpuna obustava planirana je do kraja 2027.

Evropska komisija neće izneti zakonodavni predlog o trajnoj zabrani uvoza ruske nafte do 15. aprila, kako je prvobitno najavljeno, pokazuje ažurirani zakonodavni program Evropske unije. Odluka o odlaganju objave doneta je zbog trenutnih geopolitičkih dešavanja, potvrdio je zvaničnik Evropske unije. Rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana dodatno je poremetio globalno snabdevanje naftom i uticao na rast cena.

Predlog predviđa da Evropska unija do kraja 2027. godine potpuno obustavi uvoz ruske nafte. Ipak, potpuna zabrana trenutno bi imala minimalan uticaj na fizičke isporuke, jer je EU u poslednjem kvartalu 2025. iz Rusije uvozila samo jedan odsto ukupne nafte. Cilj novog predloga je da se zabrana zakonski učvrsti, čak i ako dođe do ublažavanja sankcija Rusiji posle potencijalnog mirovnog sporazuma u Ukrajini.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je ovog meseca da bi „povratak ruskim energentima bio strateška greška koja bi oslabila Evropu“. U januaru su Mađarska i Slovačka bile jedine članice Evropske unije koje su nastavile da uvoze rusku naftu. Incident sa ruskim dronom koji je pogodio cevovod u Ukrajini 27. januara dodatno je poremetio isporuke, a Slovačka i Mađarska optužile su Ukrajinu da namerno odlaže obnavljanje protoka nafte. Zbog toga je došlo do političkog spora, što je rezultiralo time da je Mađarska blokirala EU kredit za Kijev.

Evropa bolje reaguje na šokove iz 2022. godine, ali inflaciona očekivanja i finansijski uslovi i dalje izazovni

Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Narodnoj banci Srbije analizu ekonomskih izgleda Evropske unije i globalnih trendova, naglašavajući da je Evropa danas značajno otpornija na krize nego ranijih godina. Glavni govornik Malhar Nabar, šef misije MMF-a za zonu evra, upozorio je da se posledice globalnih šokova direktno prelivaju na nacionalne ekonomije, uz poruku da je priprema različitih ekonomskih scenarija ključna za upravljanje rizicima.

Nabar je istakao da intenzitet ekonomskih posledica prvenstveno zavisi od trajanja geopolitičkih sukoba i brzine obnove kritične infrastrukture. Trenutno su tri glavna kanala prenosa krize: rast cena energenata koji smanjuje kupovnu moć građana, osetljiva inflaciona očekivanja i zaoštravanje finansijskih uslova. Prema oceni MMF-a, Evropa sada ima bolje mehanizme za odgovor na energetske poremećaje nego tokom krize 2022. godine, ali snagu aktuelnih šokova ne treba potceniti.

“Evropa mora ubrzati rast produktivnosti kako bi smanjila jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Moderne tehnologije, zajedničke politike i dublje integrisano evropsko tržište ključni su za održiv ekonomski rast”, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na otvaranju skupa.

MMF je posebno naglasio važnost strukturnih reformi, povećanja produktivnosti, jačanja jedinstvenog tržišta i smanjenja regulatornih barijera. Rastuća uloga veštačke inteligencije i investicija u istraživanje i razvoj izdvojene su kao pokretači buduće konkurentnosti evropske privrede.

Zaključak prezentacije je da Evropa, suočena sa globalnom neizvesnošću, može ostvariti stabilan ekonomski razvoj samo kroz nastavak reformi i snažniji oslonac na inovacije.

Konkurs za subvencije otvoren do 31. marta, sufinansiranje najmanje 10 odsto ukupne vrednosti projekta

Ministarstvo turizma i omladine saopštilo je da je javni poziv za dodelu sredstava za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva otvoren do 31. marta. Maksimalni iznos podsticaja po jednom projektu iznosi 2,9 miliona dinara. Sredstva su namenjena za izgradnju novih objekata, kupovinu manjih montažnih objekata za smeštaj, kao i za rekonstrukciju, sanaciju ili adaptaciju postojećih ugostiteljskih objekata.

Novac se može koristiti i za uređenje dvorišta, opremanje objekata dodatnim sadržajima radi unapređenja ponude ili proširenja smeštajnih kapaciteta, kao i za uređenje prostora i nabavku opreme u okviru seoskog turističkog domaćinstva. Korisnici su u obavezi da obezbede sufinansiranje odobrenog projekta u iznosu koji ne može biti manji od 10 odsto ukupne vrednosti projekta.

Pravo na dodelu sredstava imaju privredna i druga pravna lica, preduzetnici (salaši, etno kuće, seoska domaćinstva), kao i fizička lica sa seoskim turističkim domaćinstvom, pod uslovom da su na dan podnošenja zahteva evidentirani u sistemu e-Turista. Sredstva će biti uplaćena korisnicima do kraja 2026. godine, dok je krajnji rok za realizaciju projekta 12 meseci od dana uplate podsticaja.

Korisnici sredstava dužni su da ugostiteljsku delatnost u objektu obavljaju najmanje tri godine u kontinuitetu od dana realizacije projekta. U slučaju opravdanog prekida, koji ne može biti duži od šest meseci, ovaj period se produžava za vreme trajanja prekida.