Nakon apelacionog suda, nova karta izbornih jedinica stigla do Vrhovnog suda treći put.

Novi apel pred Vrhovnim sudom

Borba oko izborne karte Misurija vraćena je pred Vrhovni sud SAD treći put kasno u utorak, nakon što je apelacioni sud naredio ponovno usvajanje novih izbornih jedinica koje podržava predsednik Tramp. Ova karta je prvobitno kreirana kako bi Republikancima omogućila dobijanje dodatnog mesta u Predstavničkom domu tokom ključnih izbora za Kongres. Vrhovni sud je već dva puta blokirao upotrebu nove karte u novembru.

Odluka o staroj karti ostaje na snazi

Poslednji hitni apel usledio je nakon neobične odluke federalnog apelacionog suda koji je naredio povratak na mapu koja favorizuje GOP, čak i nakon što je Vrhovni sud zaustavio takav potez 10. septembra. Prethodno te nedelje, sudija Bret Kavano odbio je žalbu državnog sekretara Misurija Denija Hoskinsa i stao na stranu Vrhovnog suda Misurija. Sudije su ostavile na snazi odluku Vrhovnog suda države, koja zahteva da se koristi prethodna karta dok građani ne odobre nove distrikte na državnom referendumu.

Utjecaj na glasače i dalji postupci

Ova pravna borba izazvala je zbunjenost među više od milion potencijalnih glasača koji bi mogli biti premešteni među distriktima. Glasanje odsutnih već je počelo u Misuriju koristeći distrikte usvojene 2022. godine, nakon poslednjeg popisa stanovništva. Nova karta koju podržava gospodin Tramp značajno preoblikuje distrikt u Kanzas Sitiju koji drži demokratski rep Emanuel Kliver. Republikanci se nadaju da bi mapa mogla pomoći da osvoje sedam od osam mesta u Predstavničkom domu države – jedno više nego što trenutno imaju.

Hrvatski premijer Andrej Plenković u Njujorku kritikovao Srbiju zbog sahrane Ratka Mladića i najavio mogućnost blokade evropskog puta.

Hrvatski premijer Andrej Plenković iskoristio je govornicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku kako bi izneo kritike na račun Srbije u vezi sa procesom proširenja Evropske unije. Tema “blokada evropskog puta Srbije” zauzela je centralno mesto njegovog obraćanja, u kojem je naglasio da postupci Srbije, posebno u vezi sa nedavnom sahranom Ratka Mladića, nisu u skladu sa evropskim vrednostima.

Govoreći pred predstavnicima država članica, Plenković je naglasio da je proces proširenja Evropske unije važan za region, ali je istakao i da bi Srbija mogla da se suoči sa blokadom na svom evropskom putu. On je posebno osudio navodne počasti koje su, prema njegovim rečima, u suprotnosti sa vrednostima Unije. Na ovom događaju, prema Plenkovićevim navodima, Srbija je pokazala odnos prema prošlosti koji, po njegovom mišljenju, nije u saglasju sa principima EU.

Reakcije iz Srbije na blokadu evropskog puta Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao je na Plenkovićeve izjave, ocenjujući da su napadi iz Hrvatske usledili zbog broja građana na sahrani Ratka Mladića. Vučić je istakao da nije bilo državnih manifestacija ili posebnih počasti, već obična sahrana na kojoj su prisustvovali obični vojnici. Prema njegovim rečima, reakcije iz Hrvatske su rezultat iznenađenja zbog velikog broja ljudi koji su došli, ali je naglasio da Srbija nije organizovala zvaničnu ceremoniju.

S druge strane, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić dala je oštar odgovor hrvatskom premijeru. Ona je navela da Plenković, koji, kako je rekla, podržava ustaške manifestacije i Tompsona, nema pravo da drži pridike Srbiji. Brnabić je podsetila i na postavljanje table sa ustaškim pozdravom u Jasenovcu, mestu na kojem su počinjeni zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima, što je dodatno pojačalo tenzije u međudržavnim odnosima.

Šta dalje za evropski put Srbije

Iako je tema “blokada evropskog puta Srbije” izazvala brojne reakcije, ostaje otvoreno pitanje kako će se situacija dalje razvijati. U međuvremenu, zvaničnici u Srbiji ističu da će nastaviti dijalog sa Evropskom unijom i da su posvećeni evropskim integracijama, uprkos kritikama koje dolaze iz Hrvatske. Takođe, naglašavaju važnost objektivnog sagledavanja događaja i poštovanja istorijskih činjenica.

Na kraju, odnos Srbije i Hrvatske u kontekstu evropskih integracija ostaje složen, a retorika na visokom nivou pokazuje da će proces proširenja i dalje biti tema pažnje u međunarodnim institucijama. Razmena stavova na Generalnoj skupštini UN pokazala je da evropski put Srbije može naići na prepreke, ali i da su dijalog i saradnja ključni za prevazilaženje otvorenih pitanja.

Na Kopaoniku i Goliji juče je pao prvi sneg, a prognoze najavljuju novu snežnu epizodu tokom narednih dana.

Na Kopaoniku i Goliji juče je pao prvi sneg, što je označilo rani početak snežnog perioda u planinskim delovima Srbije. Temperature su naglo pale, pa je jutros na Kopaoniku izmereno samo jedan stepen Celzijusa. Prema aktuelnim prognozama, očekuje se nova snežna epizoda, a pojedini modeli najavljuju i do 50 cm snega u narednim danima.

Sneg na Kopaoniku padao je gotovo bez prestanka tokom jučerašnjeg dana i noći, dok su temperature bile blizu nule. Jutros su padavine prestale, ali su jasno vidljivi obrisi snežnog pokrivača koji je ostao na terenu. U jednom trenutku, krupne pahulje prekrivale su planinu, dok je temperatura opala više od 10 stepeni, stvarajući pravu zimsku atmosferu.

Prognoze: Nova snežna epizoda na Kopaoniku

Prema trenutnim vremenskim prognozama, Kopaonik bi u narednim danima mogao da doživi ozbiljnu snežnu epizodu. Očekuje se nekoliko desetina centimetara novog snega, a pojedini modeli daju procenu i do 50 cm. Takva snežna epizoda može da podseti na 7. oktobar pre osam godina, kada je za samo jedan dan palo čak 38 cm snega. Tada je zabeleženo 47 mm padavina u manje od 18 sati, što je bio drugi najjači snegopad u kratkom roku tokom rane sezone.

Prošle godine, prvi sneg na Kopaoniku zabeležen je već polovinom septembra, što pokazuje koliko su rani snegovi česta pojava na ovoj planini. S druge strane, i Golija je ove godine dočekala prvi sneg nešto ranije nego što je uobičajeno.

Prvi sneg na Goliji i početak jeseni

Na Goliji, u opštini Ivanjica, sneg je pao 22. septembra, a jutro je osvanulo pod blagim belim pokrivačem. Ovaj događaj poklopio se sa dolaskom jeseni na severnoj hemisferi, koja je zvanično počela 23. septembra u 2.05 časova. Danas je i dan jesenje ravnodnevice, kada su dan i noć približno iste dužine. Jesen će trajati do 21. decembra, kada počinje zima.

Kratak povratak zime u ranoj jeseni uvek iznenadi posetioce i stanovnike planinskih područja, ali, prema prognozama, sneg na Kopaoniku i Goliji mogao bi se zadržati i produbiti tokom narednih dana. Zbog toga, stanovnici i turisti treba da se pripreme na niske temperature i moguće veće količine snega.