Connect with us

RAT - Bliski Istok

Senat SAD odbio predlog za ograničenje predsedničkih ovlašćenja u vezi sa operacijama protiv Irana

Američki Senat nije usvojio rezoluciju o ograničenju vojnih akcija, sukobi u regionu i dalje traju, saopšteno iz Kongresa

Published

6 days ago

on

pexels-photo-1146358

Američki Senat nije usvojio rezoluciju o ograničenju vojnih akcija, sukobi u regionu i dalje traju, saopšteno iz Kongresa

Američki Senat je u sredu, 5. marta 2026. godine, odbio predlog rezolucije koja bi ograničila ovlašćenja predsednika Donalda Trampa u pogledu vođenja vojnih operacija protiv Irana. Glasanje je održano u Vašingtonu, a inicijativu su podneli senator Tim Kejn iz Demokratske stranke i senator Rend Pol iz Republikanske stranke. Prema saopštenju iz Kongresa, rezolucija je predviđala povlačenje američkih snaga iz ratnih dejstava protiv Irana osim u slučaju da Kongres izda odobrenje za nastavak operacije.

Kako navode američki mediji, republikanski senatori, koji imaju većinu od 53 prema 47 glasova, većinski su podržali predsednikovu odluku o zajedničkim akcijama sa Izraelom. U skladu s tim, predlog nije dobio potrebnu podršku. Za usvajanje rezolucije bilo je potrebno da joj se pridruže najmanje četiri republikanska senatora, ali to se nije dogodilo. Jedan demokratski senator, Džon Feterman iz Pensilvanije, glasao je protiv predloga.

Rasprava u Senatu usledila je pet dana nakon početka sukoba u regionu, tokom kojih su, prema izveštajima, poginuli iranski vrhovni lider i nekoliko visokih zvaničnika u Teheranu, dok je saopšteno da su američke snage imale gubitke u napadu na bazu u Kuvajtu. Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici preduzimaju mere za evakuaciju svojih državljana iz regiona zbog bezbednosnih izazova izazvanih trenutnom situacijom.

Demokratski senatori istakli su tokom sednice da smatraju kako je predsednik Tramp doneo odluku o pokretanju vazdušne kampanje bez eksplicitnog odobrenja Kongresa. Senator Tim Kejn izjavio je za AFP da nije prezentovan dokaz o neposrednoj pretnji po Sjedinjene Države. S druge strane, republikanski senatori uglavnom su podržali predsednika, navodeći da bi se podrška mogla preispitati ukoliko bi došlo do širenja ili produžetka sukoba.

U raspravi su iznete procene da bi operacija mogla potrajati više nedelja i da bi Ministarstvo odbrane moglo tražiti dodatna sredstva za nastavak vojnih aktivnosti. Zvaničnici administracije su, prema navodima izveštača, informisali članove Kongresa o mogućim potrebama za hitnim budžetskim izdvajanjima. Rezolucija se pozivala na Zakon o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, koji omogućava Kongresu da odlučuje o trajanju vojnih angažmana bez odobrenja.

Sukobi u regionu uticali su i na gradove poput Dubaija i Rijada, koji su do sada bili smatrani stabilnim u odnosu na ostala područja Bliskog istoka. Vlade širom sveta preduzimaju mere za zaštitu svojih građana, a debata u Kongresu odražava širu zabrinutost u vezi sa trajanjem i obimom vojne operacije protiv Irana. Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izveštaja, a glasanje u Predstavničkom domu očekuje se narednih dana.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RAT - Bliski Istok

Šest osoba stradalo u požaru na autobusu u Švajcarskoj, istraga u toku

Policija kantona Friburg potvrdila smrt šest osoba nakon požara na autobusu u Kerzersu, tri osobe hospitalizovane

Published

5 hours ago

on

March 11, 2026

By

Policija kantona Friburg potvrdila smrt šest osoba nakon požara na autobusu u Kerzersu, tri osobe hospitalizovane

Najmanje šest osoba je izgubilo život, a tri su hospitalizovane sa teškim povredama nakon požara koji je izbio na autobusu u mestu Kerzers, zapadno od Berna, potvrdila je policija kantona Friburg u utorak. Incident se dogodio u večernjim satima, a prema rečima portparola policije Frederika Papaoa, postoje indicije da bi požar mogao biti posledica namerne radnje osobe koja se nalazila u vozilu.

Zvaničnici nisu iznosili dodatne detalje o motivima ili mogućim uzrocima požara, navodeći da je pokrenuta krivična istraga kako bi se utvrdile sve okolnosti događaja. Policija je saopštila da za sada ne može potvrditi izveštaje da je neka osoba polila sebe benzinom pre izbijanja vatre.

Prema saopštenju regionalnih vlasti, spasilačke ekipe su po dolasku na lice mesta zatekle autobus u potpunosti zahvaćen plamenom. Tri teško povređene osobe prevezene su u bolnice uz pomoć medicinskih i helikopterskih timova, dok su još dve osobe zbrinute na terenu zbog lakših povreda.

Autobus kojim je upravljao regionalni prevoznik PostBus, deo nacionalne poštanske službe, bio je potpuno uništen u požaru. Scene sa mesta događaja, prema izveštajima međunarodnih medija, prikazuju vozilo u plamenu i rad istražitelja na utvrđivanju uzroka incidenta.

Lokalne vlasti su istakle da je prioritet istrage utvrđivanje tačnog toka događaja i potencijalno namernih elemenata koji su doveli do tragedije. Javnosti je saopšteno da će više informacija biti objavljeno nakon što se izvrše forenzička ispitivanja i prikupe sve relevantne činjenice.

Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti u Švajcarskoj, a regionalne vlasti su izrazile saučešće porodicama žrtava i zahvalnost spasilačkim službama na brzoj intervenciji. Kako je istaknuto, istraga se nastavlja i očekuje se da će trajati dok se ne utvrde svi aspekti događaja.

Pročitaj još

RAT - Bliski Istok

Predsednik SAD najavljuje ukidanje saradnje federalnih agencija sa kompanijom Anthropic

Zvaničnici potvrdili da se očekuje izvršna naredba o prekidu korišćenja Anthropic AI tehnologije u državnim institucijama, fazno povlačenje u toku

Published

13 hours ago

on

March 10, 2026

By

Zvaničnici potvrdili da se očekuje izvršna naredba o prekidu korišćenja Anthropic AI tehnologije u državnim institucijama, fazno povlačenje u toku

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država najavio je donošenje izvršne naredbe kojom će biti obustavljena upotreba AI tehnologije kompanije Anthropic u svim agencijama izvršne vlasti. Prema saznanjima izvora bliskih administraciji, naredba bi mogla biti izdata tokom ove nedelje. Ovu informaciju potvrdili su zvaničnici upućeni u proces, navodeći da je odluka rezultat nesuglasica između Pentagona i kompanije Anthropic oko ograničenja korišćenja AI modela Claude u vojnim operacijama.

Krajem februara, predsednik je javno zatražio od svih federalnih agencija da odmah prekinu upotrebu proizvoda kompanije Anthropic nakon što su pregovori sa Pentagonom o bezbednosnim ograničenjima ostali bez dogovora. Pentagon je započeo šestomesečni proces povlačenja Claude AI modela iz upotrebe u vojsci, dok su i druge institucije, uključujući Ministarstvo finansija, najavile prestanak korišćenja ovih proizvoda.

Kao razlog za ovakvu odluku, administracija navodi neslaganje oko pravila upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe. Kompanija Anthropic je predložila ograničenja koja bi sprečila korišćenje Claude AI modela za masovni nadzor i autonomno oružje sa smrtonosnim efektom. Pentagon je odbio ove predloge, ističući potrebu da vojska zadrži mogućnost upotrebe tehnologije u skladu sa svim zakonitim potrebama.

Nakon što nije postignut dogovor, predsednik je naložio povlačenje Anthropic tehnologije iz saveznog sistema. Ubrzo potom, sekretar za odbranu izdao je zvaničnu odluku kojom se Anthropic označava kao rizik za lanac snabdevanja, što je status koji se obično dodeljuje kompanijama povezanim sa stranim protivnicima.

Kompanija Anthropic je u ponedeljak podnela tužbu protiv ove odluke, tražeći blokadu i predsedničke naredbe i odluke Pentagona. U tužbi se navodi da ovakva kvalifikacija nije opravdana i da predstavlja rizik za poslovanje kompanije. Pravni proces povodom ovog slučaja je u toku, a zvaničnici nisu saopštili kada će sud doneti odluku.

Ovaj slučaj ističe rastuću zabrinutost oko primene veštačke inteligencije u bezbednosnim i vojnim kontekstima, kao i složenost odnosa između tehnoloških kompanija i državnih organa. Dalji razvoj događaja zavisiće od sudskog epiloga i zvanične objave izvršne naredbe, koja se očekuje u narednim danima.

Pročitaj još

RAT - Bliski Istok

Bezbednosna uloga Kipra u svetlu napada dronom na britansku bazu

Francuski predsednik posetio Kipar nakon napada, evropske zemlje pojačavaju mere odbrane na ostrvu

Published

15 hours ago

on

March 10, 2026

By

Francuski predsednik posetio Kipar nakon napada, evropske zemlje pojačavaju mere odbrane na ostrvu

Francuski predsednik Emmanuel Macron posetio je Kipar u ponedeljak radi razgovora o regionalnoj bezbednosti, nakon što je britanska vojna baza na ovom ostrvu bila meta napada dronom za koji su međunarodni mediji povezali sa Iranom. Evropske zemlje, uključujući Francusku, istakle su da napad na Kipar predstavlja bezbednosni izazov za celu Evropu, najavljujući raspoređivanje dodatnih ratnih brodova i sistema protivvazdušne odbrane u regionu Mediterana radi zaštite ostrva.

Kipar, sa populacijom manjom od 1,5 miliona stanovnika, nalazi se na istočnom delu Sredozemnog mora, na oko 160 kilometara od obala Libana i Sirije, što mu daje značajnu stratešku važnost. Zbog geografskog položaja, Ujedinjeno Kraljevstvo već decenijama održava dve suverene vojne baze na ostrvu – Akrotiri i Dekelija. Prema izveštajima, tokom nedavnih sukoba između SAD, Izraela i Irana, većina iranskih raketnih i dron napada bila je usmerena ka Izraelu i državama u Persijskom zalivu, dok su neki dronovi gađali britansku bazu u Akrotiriju, pri čemu je zabeležena manja materijalna šteta na pisti.

Ostrvo Kipar nije novo područje vojnih tenzija. Još od 1974. godine podeljeno je takozvanom „Zelenom linijom“ pod nadzorom Ujedinjenih nacija, nastalom nakon sukoba između kiparskih Grka, od kojih su pojedini zagovarali ujedinjenje sa Grčkom nakon sticanja nezavisnosti od Velike Britanije, i kiparskih Turaka, koji čine manjinsku zajednicu. Danas međunarodno priznata Republika Kipar obuhvata južni deo ostrva, dok severna teritorija funkcioniše pod administracijom kiparskih Turaka.

U poslednjim nedeljama, nakon što su SAD i Izrael izveli napade na ciljeve u Iranu krajem februara, Kipar se našao u centru međunarodne pažnje. Bezbednosni izazovi su dodatno naglašeni nakon što su evropske zemlje, uključujući Francusku, saopštile da će pojačati svoju vojnu prisutnost u istočnom Mediteranu. Zvaničnici evropskih država navode da je zaštita Kipra prioritet s obzirom na njegovu ulogu u regionalnoj stabilnosti i činjenicu da je ostrvo član Evropske unije.

Izveštaji međunarodnih medija ukazuju da su planirane dodatne mere zaštite, uključujući raspoređivanje ratnih brodova i sistema za odbranu od dronova i raketa. Francuski predsednik je tokom posete naglasio važnost saradnje država članica Evropske unije na polju bezbednosti, dok su britanske vlasti potvrdile da rade na unapređenju odbrambenih kapaciteta svojih baza na Kipru.

Kipar ostaje pod stalnim međunarodnim nadzorom usled svog strateškog položaja. Aktuelni razvoj događaja pokazuje da su sigurnosni izazovi u regionu Mediterana od šireg značaja za evropske države, naročito kada je reč o mogućim posledicama regionalnih sukoba na bezbednost članica Evropske unije.

Pročitaj još

U Trendu