Predsednik SAD saopštio da je šefica kabineta Susie Wiles dijagnostikovana sa ranim stadijumom raka dojke, ostaje na dužnosti tokom lečenja

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država objavio je 16. marta 2026. godine da je šefica njegovog kabineta, Susie Wiles, dijagnostikovana sa ranim stadijumom raka dojke. Prema objavi predsednika na društvenim mrežama, Wiles, koja ima 68 godina, nastaviće da obavlja svoje dužnosti tokom perioda lečenja.

Predsednik je naglasio da Wiles ima medicinski tim i da su prognoze lekara, prema njegovim rečima, povoljne. “Tokom perioda lečenja, ona će gotovo sve vreme provoditi u Beloj kući, što me, kao predsednika, veoma raduje. Njena snaga i posvećenost poslu koji voli i koji obavlja veoma dobro, dok istovremeno prolazi kroz lečenje, govore mnogo o njoj”, naveo je predsednik u objavi.

Trenutno nije poznato koju vrstu terapije će Wiles primati, a dodatne informacije o njenom zdravstvenom stanju nisu objavljene. Prema dostupnim informacijama, ona neće napuštati svoju funkciju tokom trajanja lečenja.

Susie Wiles je na mestu šefice kabineta predsednika SAD od ranije, a poznata je i po svom dosadašnjem političkom angažmanu. Njeno prisustvo u Beloj kući, kako navodi predsednik, smatra se značajnim za rad administracije.

Ova informacija objavljena je kao deo ažuriranja iz Bele kuće, a očekuje se da će dalji detalji biti poznati u narednom periodu. Pratimo razvoj situacije i izveštavaćemo o svim novim informacijama vezanim za zdravstveno stanje Susie Wiles i njen dalji angažman u državnim institucijama.

Prema podacima međunarodnih izvora, poremećaji u Hormuškom moreuzu utiču na globalno tržište energenata, dok se finansijska tržišta prilagođavaju promenama

Cene benzina u Sjedinjenim Američkim Državama nastavile su blagi rast u ponedeljak, dok se cena nafte Brent zadržala iznad 100 dolara po barelu. Prema dostupnim podacima, situacija na globalnom energetskom tržištu dodatno je pod pritiskom usled aktuelnog sukoba u Persijskom zalivu i zatvaranja Hormuškog moreuza, jednog od ključnih svetskih pomorskih prolaza za izvoz nafte.

Prosečna cena galona benzina porasla je na 3,72 dolara, što predstavlja povećanje u odnosu na 3,70 dolara prethodnog dana i gotovo 79 centi više nego pre mesec dana, navode izvori iz sektora energetike. Istovremeno, prema finansijskim podacima, cena nafte Brent zabeležila je pad od oko 2,4% i iznosila je 101,93 dolara po barelu, dok je američka referentna nafta West Texas Intermediate pala za 4,1% na 94,62 dolara, nakon što je u ranim jutarnjim satima dostigla više od 102 dolara.

Cene nafte su u prethodnom periodu beležile snažan rast, sa nivoa od oko 70 dolara po barelu, nakon što su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli vojne akcije protiv Irana. Kao odgovor, Iran je, prema izveštajima, izveo napade na energetsku infrastrukturu u regionu Persijskog zaliva koristeći dronove i projektile.

Zatvaranje Hormuškog moreuza za saobraćaj dovelo je do toga da naftne kompanije u regionu smanjuju proizvodnju, s obzirom na ograničene mogućnosti izvoza sirove nafte. Analitičari ističu da bi duže trajanje blokade moglo dodatno smanjiti ponudu na tržištu, što bi moglo uticati na porast inflacije širom sveta.

Prema rečima ekonomskih stručnjaka, svaka eskalacija sukoba na Bliskom istoku povećava cene energenata, što dodatno utiče na poslovanje kompanija i potrošačku moć stanovništva. Zabrinutost na finansijskim tržištima ogleda se u promenama cena akcija, ali i očekivanjima u vezi sa dugoročnim posledicama na globalnu ekonomiju.

Blagi pad cena nafte tokom ponedeljka pozitivno se odrazio na berzanske indekse, pri čemu je indeks S&P 500 porastao za 1,3% u jutarnjem trgovanju, dok su indeksi Dow Jones i Nasdaq takođe zabeležili rast. Istorijski gledano, američko tržište akcija beleži brži oporavak od vojnih sukoba u regionu, pod uslovom da cene nafte ne ostanu na povišenom nivou duži period.

Stručnjaci za investicije navode da trenutne tenzije mogu ukazivati na ograničenja sa obe strane, što bi moglo sprečiti dugotrajan sukob. Uprkos trenutnim oscilacijama, S&P 500 se i dalje nalazi na oko 4% ispod svog istorijskog maksimuma.

Hormuški moreuz ostaje u središtu pažnje međunarodne javnosti zbog svog strateškog značaja za snabdevanje naftom. Zatvaranje ovog prolaza može imati dugoročne posledice po energetsku bezbednost i ekonomske tokove na globalnom nivou.

Naučnici iz organizacije Woods Hole potvrdili otkriće snimka u Bermudama, pruža uvid u zvučni pejzaž okeana sredinom 20. veka

Naučnici su pronašli snimak pesme kita iz 1949. godine na staroj audio opremi, što prema njihovim navodima predstavlja najstariji poznati snimak ovog tipa. Snimak, koji je zabeležen u Bermudama u martu 1949. godine, prikazuje zvuke grbavog kita, vrste poznate posmatračima zbog mirne prirode i karakterističnih skokova iz vode. Otkriće su potvrdili istraživači iz Woods Hole Oceanographic Institution u Falmouthu, Masačusets.

Peter Tyack, morski bioakustičar i emeritus istraživač iz Woods Hole-a, naveo je da je značajan i ambijentalni zvuk okeana sa snimka, jer je sredinom 20. veka okean bio znatno tiši nego danas. Prema njegovim rečima, ovakvi snimci omogućavaju uvid ne samo u ponašanje kitova, već i u tadašnji zvučni pejzaž okeana, što je teško rekonstruisati drugim metodama.

Snimak je pronađen u arhivi tokom analize istorijskih podataka, a naučnici ističu da može doprineti razumevanju uticaja savremenih, ljudski izazvanih zvukova na komunikaciju kitova. Tyack je objasnio da povećan nivo buke, kao što je intenzivniji brodski saobraćaj, može uticati na način na koji kitovi komuniciraju. Prema podacima Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), kitovi često prilagođavaju svoje oglašavanje u zavisnosti od nivoa buke u okolini.

Sean Hastings iz NOAA naveo je da su sudari sa brodovima i zaplitanje u ribarske mreže trenutno najveće pretnje za kitove. Ovaj snimak iz 1949. godine, napravljen gotovo dve decenije pre nego što su naučnici prvi put zvanično identifikovali pesmu kitova, nastao je tokom testiranja sonarskih sistema i akustičnih eksperimenata na istraživačkom brodu u saradnji sa američkim mornaričkim istraživačkim službama, saopštila je direktorka za istraživačke podatke i bibliotečke usluge u Woods Hole-u Ashley Jester.

Otkriće ovog snimka pruža naučnicima retku priliku da uporede promene u zvučnom okruženju okeana tokom vremena i analiziraju kako su kitovi prilagođavali svoje ponašanje usled promenjenih uslova. Snimak takođe može doprineti budućim istraživanjima uticaja ljudskih aktivnosti na morski svet. Detalji o snimku i njegovoj istoriji predstavljeni su u saopštenju Woods Hole Oceanographic Institution.