Regionalne vlasti potvrdile su pogibiju najmanje četiri osobe i ranjavanje petnaest u noćnom napadu, pogođena infrastruktura

Najmanje četiri osobe su poginule, a najmanje 15 je povređeno u napadu raketama i dronovima na područje Kijeva tokom noći, saopštio je načelnik regionalne administracije. Prema navodima zvaničnika Mikole Kalašnjika, troje ranjenih nalazi se u kritičnom stanju, dok su dve osobe podvrgnute hirurškim intervencijama. Napad je zahvatio četiri okruga u regionu Kijeva, pri čemu su oštećeni stambeni objekti, obrazovne ustanove, preduzeća i ključna infrastruktura, naveo je Kalašnjik u objavi na društvenim mrežama.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su glavni ciljevi napada tokom noći bili objekti energetske infrastrukture u Kijevskoj oblasti. On je naveo da je, prema ukrajinskim procenama, tokom noći lansirano oko 430 dronova različitih tipova, kao i 68 raketa.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su udari tokom noći bili usmereni na energetska i industrijska postrojenja koja podržavaju ukrajinske oružane snage, kao i na vojne aerodrome. Zvaničnici iz Moskve naveli su da su ciljevi operacije povezani sa vojnim kapacitetima Ukrajine.

Napad se dogodio nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države odložile planirane mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine. Kao razlog odlaganja navedena je eskalacija konflikta u regionu Bliskog istoka. U međuvremenu, međunarodni mediji izveštavaju o međusobnim optužbama i reakcijama država koje su uključene u druge regionalne sukobe.

Zvaničnici u Kijevu ističu da su napadi pogodili objekte od vitalnog značaja za svakodnevni život stanovništva, dok ruska strana tvrdi da su mete bili vojni i industrijski ciljevi. Nije moguće nezavisno potvrditi sve navode o oštećenjima i žrtvama. Situacija na terenu ostaje napeta, a nadležne službe nastavljaju sa sanacijom štete i pružanjem pomoći pogođenima.

Rat u Ukrajini traje više od dve godine, sa povremenim eskalacijama sukoba i promenama intenziteta napada na različite delove zemlje. Međunarodna zajednica i dalje apeluje na smirivanje tenzija i nastavak diplomatskih napora za okončanje neprijateljstava.

Hamas izdao saopštenje, potvrđujući pravo Irana na odbranu, uz apel za prekid sukoba u regionu

Palestinska organizacija Hamas pozvala je 14. marta 2026. godine Iran da se uzdrži od napada na susedne zemlje tokom aktuelnog sukoba na Bliskom istoku. U saopštenju, Hamas je potvrdio pravo Islamske Republike Iran na odgovor na, kako je navedeno, agresiju Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, ali je istovremeno apelovao na zvaničnike u Teheranu da izbegavaju akcije koje bi mogle da ugroze stabilnost susednih država.

“Dok potvrđujemo pravo Irana da odgovori na napade prema međunarodnim normama i zakonima, pozivamo braću u Iranu da ne targetiraju susedne zemlje”, navodi se u saopštenju Hamasa, što predstavlja prvi javni poziv ove vrste upućen Teheranu od strane pokreta.

U istom obraćanju Hamas je ponovio apel međunarodnoj zajednici da preduzme korake kako bi se okončao aktuelni rat, koji prema navodima Hamasa traje od 28. februara 2026. godine i ima ozbiljne posledice za ceo region.

Organizacija je prethodno osudila ubistvo vrhovnog vođe Irana, Alija Hameneija, koje je zabeleženo na samom početku sukoba. Hamas je tada ocenio ovaj događaj kao “težak zločin” i istakao njegovu podršku palestinskom pitanju. “On je pružao sve vidove političke, diplomatske i vojne podrške našem narodu, našoj stvari i našem otporu”, navedeno je u tadašnjem saopštenju pokreta.

Nakon smrti Alija Hameneija, njegov sin Modžtaba Hamenei imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana. Prema navodima američkog sekretara za odbranu Pita Hegseta, Modžtaba Hamenei je ranjen i, kako se navodi, verovatno ima teže povrede, ali ova informacija nije nezavisno potvrđena.

Zvaničnik Hamasa izjavio je za međunarodne agencije da je pokret bio u kontaktu sa iranskim zvaničnicima povodom aktuelnih događaja. Prema istom izvoru, Hamas smatra da “izraelska okupacija pokušava da podstakne neslogu između Irana i njegovih arapskih i islamskih suseda”. Izvor je dodao da je rukovodstvo Hamasa kontaktiralo i zvaničnike u nekoliko država, uključujući Katar, Tursku i Irak, sa ciljem da se preduzmu koraci ka zaustavljanju američkih i izraelskih vojnih aktivnosti protiv Irana.

Trenutni sukobi doveli su do porasta tenzija između više država u regionu. Hamas je ranije bio direktno uključen u dvogodišnji oružani sukob sa Izraelom u Pojasu Gaze. Međunarodni posmatrači ističu da eskalacija može dodatno destabilizovati odnose među zemljama u okruženju.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izjava uključenih strana.

Sud u Juti potvrdio delimičan javni pristup, dok odbrana traži isključenje kamera sa predstojećeg ročišta

Sud u Juti razmatrao je 13. marta 2026. godine zahteve za ograničenje javnog i medijskog pristupa sudskim dokumentima u predmetu protiv Tylera Robinsona, optuženog za ubistvo Charlieja Kirka. Sudija Tony Graf odbio je deo zahteva odbrane da određeni podnesci ostanu nedostupni javnosti, ali nije isključio mogućnost da pojedini delovi narednog ročišta budu zatvoreni za javnost.

Na ročištu je potvrđeno da će u aprilu biti održano novo saslušanje na kojem će advokati odbrane predstaviti argumente u prilog isključenju kamera, mikrofona i fotografa iz sudnice. Ovakav zahtev je usledio nakon što je odbrana istakla zabrinutost zbog pojačane pažnje medija, smatrajući da bi to moglo uticati na pravo optuženog na pravično suđenje.

Tužilaštvo, kao i zastupnici porodice žrtve i predstavnici medijskih organizacija, pozvali su sud da postupak ostane otvoren za javnost. Prema navodima iz sudnice, sudija Graf je naveo da će i dalje “odmeravati sve faktore” prilikom odlučivanja o eventualnom zatvaranju pojedinih delova narednog ročišta.

Tužilaštvo je potvrdilo da će tražiti izricanje smrtne kazne za Robinsona (22) koji je optužen za teško ubistvo u vezi sa događajem na kampusu Univerziteta Utah Valley u Oremu 10. septembra 2025. godine. Prema navodima tužilaštva, DNK dokazi povezuju Robinsona sa ubistvom Charlieja Kirka.

Na ročištu održanom 13. marta, odbrana je iznela stav da njihov zahtev za isključenje kamera treba ostati privatan, ali sudija nije prihvatio argumentaciju i odlučio je da taj dokument postane dostupan javnosti. Advokatica Staci Visser izjavila je da odbrana ne nastupa u sudu sa ciljem da utiče na mišljenje javnosti, već da zaštiti prava optuženog.

Robinson do sada nije izneo zvaničnu izjavu o krivici. Naredno ročište, na kojem će se raspravljati o uslovima prisutnosti medija i javnosti, zakazano je za april. Slučaj izaziva značajnu pažnju javnosti zbog prirode optužbe i ličnosti žrtve.

Sud u Juti nastavlja sa praćenjem ravnoteže između prava javnosti na informisanje i prava optuženog na pravično suđenje. Do daljeg, pojedina dokumenta i dalje će biti dostupna javnosti, dok će se o eventualnim ograničenjima odlučivati u narednom periodu.