Regionalne vlasti potvrdile su pogibiju najmanje četiri osobe i ranjavanje petnaest u noćnom napadu, pogođena infrastruktura

Najmanje četiri osobe su poginule, a najmanje 15 je povređeno u napadu raketama i dronovima na područje Kijeva tokom noći, saopštio je načelnik regionalne administracije. Prema navodima zvaničnika Mikole Kalašnjika, troje ranjenih nalazi se u kritičnom stanju, dok su dve osobe podvrgnute hirurškim intervencijama. Napad je zahvatio četiri okruga u regionu Kijeva, pri čemu su oštećeni stambeni objekti, obrazovne ustanove, preduzeća i ključna infrastruktura, naveo je Kalašnjik u objavi na društvenim mrežama.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su glavni ciljevi napada tokom noći bili objekti energetske infrastrukture u Kijevskoj oblasti. On je naveo da je, prema ukrajinskim procenama, tokom noći lansirano oko 430 dronova različitih tipova, kao i 68 raketa.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su udari tokom noći bili usmereni na energetska i industrijska postrojenja koja podržavaju ukrajinske oružane snage, kao i na vojne aerodrome. Zvaničnici iz Moskve naveli su da su ciljevi operacije povezani sa vojnim kapacitetima Ukrajine.

Napad se dogodio nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države odložile planirane mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine. Kao razlog odlaganja navedena je eskalacija konflikta u regionu Bliskog istoka. U međuvremenu, međunarodni mediji izveštavaju o međusobnim optužbama i reakcijama država koje su uključene u druge regionalne sukobe.

Zvaničnici u Kijevu ističu da su napadi pogodili objekte od vitalnog značaja za svakodnevni život stanovništva, dok ruska strana tvrdi da su mete bili vojni i industrijski ciljevi. Nije moguće nezavisno potvrditi sve navode o oštećenjima i žrtvama. Situacija na terenu ostaje napeta, a nadležne službe nastavljaju sa sanacijom štete i pružanjem pomoći pogođenima.

Rat u Ukrajini traje više od dve godine, sa povremenim eskalacijama sukoba i promenama intenziteta napada na različite delove zemlje. Međunarodna zajednica i dalje apeluje na smirivanje tenzija i nastavak diplomatskih napora za okončanje neprijateljstava.

Sud u Juti potvrdio delimičan javni pristup, dok odbrana traži isključenje kamera sa predstojećeg ročišta

Sud u Juti razmatrao je 13. marta 2026. godine zahteve za ograničenje javnog i medijskog pristupa sudskim dokumentima u predmetu protiv Tylera Robinsona, optuženog za ubistvo Charlieja Kirka. Sudija Tony Graf odbio je deo zahteva odbrane da određeni podnesci ostanu nedostupni javnosti, ali nije isključio mogućnost da pojedini delovi narednog ročišta budu zatvoreni za javnost.

Na ročištu je potvrđeno da će u aprilu biti održano novo saslušanje na kojem će advokati odbrane predstaviti argumente u prilog isključenju kamera, mikrofona i fotografa iz sudnice. Ovakav zahtev je usledio nakon što je odbrana istakla zabrinutost zbog pojačane pažnje medija, smatrajući da bi to moglo uticati na pravo optuženog na pravično suđenje.

Tužilaštvo, kao i zastupnici porodice žrtve i predstavnici medijskih organizacija, pozvali su sud da postupak ostane otvoren za javnost. Prema navodima iz sudnice, sudija Graf je naveo da će i dalje “odmeravati sve faktore” prilikom odlučivanja o eventualnom zatvaranju pojedinih delova narednog ročišta.

Tužilaštvo je potvrdilo da će tražiti izricanje smrtne kazne za Robinsona (22) koji je optužen za teško ubistvo u vezi sa događajem na kampusu Univerziteta Utah Valley u Oremu 10. septembra 2025. godine. Prema navodima tužilaštva, DNK dokazi povezuju Robinsona sa ubistvom Charlieja Kirka.

Na ročištu održanom 13. marta, odbrana je iznela stav da njihov zahtev za isključenje kamera treba ostati privatan, ali sudija nije prihvatio argumentaciju i odlučio je da taj dokument postane dostupan javnosti. Advokatica Staci Visser izjavila je da odbrana ne nastupa u sudu sa ciljem da utiče na mišljenje javnosti, već da zaštiti prava optuženog.

Robinson do sada nije izneo zvaničnu izjavu o krivici. Naredno ročište, na kojem će se raspravljati o uslovima prisutnosti medija i javnosti, zakazano je za april. Slučaj izaziva značajnu pažnju javnosti zbog prirode optužbe i ličnosti žrtve.

Sud u Juti nastavlja sa praćenjem ravnoteže između prava javnosti na informisanje i prava optuženog na pravično suđenje. Do daljeg, pojedina dokumenta i dalje će biti dostupna javnosti, dok će se o eventualnim ograničenjima odlučivati u narednom periodu.

Stejt department SAD potvrdio je ponudu do 10 miliona dolara za podatke o lokaciji desetorice visokih zvaničnika iz Islamske Republike Irana

Sjedinjene Američke Države saopštile su u petak da nude novčanu nagradu do 10 miliona dolara, kao i mogućnost relokacije, za informacije o lokaciji deset vodećih predstavnika Islamske Republike Irana. Prema navodima američkog Stejt departmenta, nagrada se odnosi na podatke o novom vrhovnom vođi Irana, Modžtabi Hameneiju, kao i devet drugih visokih zvaničnika iz struktura Islamske revolucionarne garde.

Program “Nagrade za pravdu” američkog Stejt departmenta zvanično je objavio poziv za dostavljanje informacija u petak. Među traženim osobama, osim vrhovnog vođe, nalaze se i zamenik načelnika Generalštaba Ali Asgar Hejazi, vojni savetnik general-major Jahja Rahim Safavi, ministar unutrašnjih poslova brigadni general Eskandar Momini, ministar obaveštajnih poslova Esmail Khatib, kao i Ali Laridžani i drugi visoki funkcioneri.

Stejt department je potvrdio da je ponuđena suma maksimalno 10 miliona dolara, a da za one koji pruže značajne informacije postoji i mogućnost preseljenja izvan Irana. Detalji o načinu prijave i eventualnoj relokaciji nisu objavljeni u saopštenju.

Ova odluka objavljena je nakon što je Modžtaba Hamenei dao prvu javnu izjavu prethodnog dana. Prema navodima američkog sekretara za odbranu, Hamenei je tom prilikom bio povređen i, kako je navedeno, moguće i trajno izmenjenog izgleda. Ranije tokom sukoba, raketni napad je doveo do smrti dotadašnjeg vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hameneija, i još nekoliko visokih zvaničnika iz iranskog vojnog i političkog vrha.

U spisku za koji se nude nagrade nalaze se ključni lideri iranskog vojnog i bezbednosnog sektora. Stejt department nije izneo dodatne informacije o konkretnim operativnim ciljevima, niti je naveo da li postoje direktne sumnje na boravak ovih lica van teritorije Irana. Iranske vlasti do sada nisu zvanično reagovale na najavu američkog programa.

Sukobi između Irana i drugih aktera u regionu eskalirali su u prethodnom periodu, uključujući i vojna dejstva koja su rezultirala promenama u vrhu iranskog rukovodstva. Aktuelna bezbednosna situacija u regionu ostaje napeta, a međunarodni posmatrači ukazuju na potencijal za dalje zaoštravanje.

Nezavisne organizacije nisu bile u mogućnosti da potvrde sve detalje iz saopštenja američkih vlasti. Prijave informacija moguće su putem zvaničnih kanala programa “Nagrade za pravdu”, a identitet informanata se, prema navodima Stejt departmenta, štiti u skladu sa međunarodnim standardima.