Konzorcijum Logistika BiH najavio blokadu graničnih prelaza 23. marta, zahtevajući konkretna, potpisana rešenja za prevoz robe

Uprava policije Ministarstva unutrašnjih poslova Zapadnohercegovačkog kantona zvanično je saopštila da su Policijske uprave Grude i Ljubuški donele rešenja o zabrani mirnog okupljanja prevoznika pod nazivom “Treći poziv – konačna najava operativnih protesta”, koje je bilo najavljeno za ponedeljak, 23. marta, na graničnim prelazima u Bosni i Hercegovini. Odluka je zvanično dostavljena Plenumu Konzorcijuma Logistika BiH, organizatoru protesta, kako je preneo RTRS.

Policija je u obrazloženju navela da bi okupljanje prevoznika moglo da ugrozi nesmetano odvijanje saobraćaja na magistralnim putevima i graničnim prelazima, što bi dovelo do rizika po transport robe i snabdevanje hranom i osnovnim životnim namirnicama, što je u suprotnosti sa Zakonom o mirnom okupljanju. Analizom zahteva za protest ustanovljeno je da nisu ispunjeni osnovni zakonski uslovi, a policija je upozorila da svako eventualno održavanje protesta suprotno donetim rešenjima podleže zakonskim sankcijama.

Konzorcijum Logistika BiH, međutim, ostaje pri svojoj najavi da će u ponedeljak, 23. marta, organizovati proteste i blokade graničnih prelaza. “To će biti potpuna obustava prometa robe. Ako bosanskohercegovački vozač ne može preko granice, neće ni roba. Tri puta smo pružali ruku i odlagali proteste. Više nemamo gde nazad. Naš jedini uslov za zaustavljanje obustave su konkretna, potpisana rešenja, a ne novi sastanci. Gospodo, u ponedeljak, 23. marta, vi gasite motore privrede BiH, jer ste nas doveli pred zid”, navedeno je u saopštenju Konzorcijuma koje prenose federalni mediji.

Očekuje se da bi potencijalna blokada mogla značajno uticati na promet robe, posebno u sektorima koji zavise od nesmetanog transporta preko granice. Policija ostaje pri stavu da je zabrana protesta u skladu sa zakonskim propisima i da će svako nepoštovanje odluke biti sankcionisano.

Prosečna otkupna cena mleka u decembru 2025. iznosila 51,1 dinar, dok je potrošačka cena dostigla 144,7 dinara po litru

Republički zavod za statistiku objavio je da su otkupne cene kravljeg mleka sa 2,8% mlečne masti tokom 2025. godine smanjene za 4,6% u poređenju sa 2024. godinom. Prema publikaciji “Trendovi IV kvartal”, u poslednjem tromesečju 2025. otkupna cena bila je niža za 6,8% u odnosu na isti period prethodne godine.

Tokom prvog kvartala 2024. godine otkupna cena po litru mleka iznosila je 55,6 dinara u januaru, 55,6 dinara u februaru i 55,5 dinara u martu. U istom periodu 2025. godine cene su nastavile da padaju: 55,1 dinar u januaru, 54,9 dinara u februaru i 54,5 dinara u martu. Od aprila 2025. primećen je dalji pad otkupnih cena, pri čemu je najniža vrednost zabeležena u decembru, kada je litar mleka otkupljivan za 51,1 dinar.

S druge strane, potrošačke cene kravljeg mleka su tokom 2025. godine zabeležile rast od 0,3% u odnosu na 2024. godinu. U četvrtom kvartalu 2025. prosečna cena mleka za krajnje potrošače iznosila je 144,7 dinara po litru, što je povećanje od 0,2% u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Prema analizama Republičkog zavoda za statistiku, uporedni podaci ukazuju na to da su otkupne cene kravljeg mleka tokom 2025. godine bile u padu, dok su potrošačke cene ostale gotovo nepromenjene.

Agencija za privredne registre potvrdila integritet podataka, uz sertifikat ISO/IEC 27001:2022 posle incidenta

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je 22. marta 2026. godine da je tokom hakerskog napada došlo do kompromitovanja spoljašnjeg korisničkog naloga koji je korišćen za pristup jednom od aplikativnih sistema, ali da baze podataka APR-a nisu bile kompromitovane. Prema navodima agencije, celokupan informacioni sistem ostao je potpuno bezbedan i funkcionalan, a lični i drugi podaci korisnika usluga nisu bili ugroženi.

APR je istakao da je incident izolovan i da bezbednost i integritet sistema nisu dovedeni u pitanje, te da su sve usluge građanima i privredi dostupne bez prekida. Agencija kontinuirano prati stanje informacionog sistema i primenjuje sve mehanizme bezbednosne zaštite radi nesmetanog pružanja usluga.

Svi podaci i dokumenta koji su predmet registracije u evidencijama APR-a javno su objavljeni i dostupni preko internet strane agencije, u skladu sa Zakonom o postupku registracije u APR-u. APR je naglasio da su registrovani podaci i dokumenta javni i dostupni svim licima, kako elektronski, tako i neposrednim uvidom u registar, koji predstavlja jedinstvenu centralnu bazu podataka i dokumenata propisanih za registraciju.

Agencija je ponovila da profesionalno i odgovorno, uz primenu najviših nacionalnih i međunarodnih standarda informacione bezbednosti, štiti elektronske baze podataka koje vodi na osnovu zakona. U prilog tome naveli su i posedovanje sertifikata ISO/IEC 27001:2022, koji potvrđuje uspostavljen i održavan sistem upravljanja bezbednošću informacija (ISMS) u skladu sa zahtevima ovog međunarodnog standarda.

APR je primenio definisani plan reagovanja na incidente, koji uključuje detekciju, klasifikaciju, koordinaciju i komunikaciju sa stručnim timovima za bezbednost podataka, kao i sprovođenje propisanih tehničkih i pravnih mera. Prema saopštenju, sve mere su preduzete bez odlaganja.

Na forumu Bezbedan Balkan objavljena je poruka hakerske grupe sa uzorkom podataka za koje tvrde da su preuzeti iz APR-a, uključujući puna imena, JMBG brojeve, adrese i kopije ličnih karata i pasoša vlasnika i zastupnika kompanija, kao i finansijske izveštaje, kreditne ocene, podatke o bankovnim računima i druge informacije. Sličan incident zabeležen je i kod Telekoma Srbije 17. marta, kada je na Darknet forumu objavljeno da su podaci korisnika mts TV kompromitovani. I tada je zvanično saopšteno da osetljivi podaci korisnika nisu kompromitovani.

Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pokrenulo je 18. marta istragu o hakovanju baze Telekoma, a postupak je otvorio i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti radi utvrđivanja propusta u sajber-bezbednosti. U poslednjih šest godina, na meti hakerskih napada bili su i sistemi Elektroprivrede Srbije, Katastra i javne službe u Novom Sadu.