Republički hidrometeorološki zavod najavio visoke temperature i upozorio na moguće zdravstvene tegobe

Srbiju je 6. maja pogodio izuzetno rani toplotni talas, sa temperaturama koje su prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda dostigle 30 stepeni Celzijusa. Visoke temperature nastaviće se i narednih dana, a stručnjaci upozoravaju na moguće posledice po zdravlje osetljivih grupa.

Prema istorijskim podacima, ovakvi rani toplotni talasi nisu novitet. U Beogradu je 19. maja 1969. godine zabeležen apsolutni temperaturni rekord za ovaj mesec, kada je izmereno 34,9°C. Slično je bilo i u maju 2003. kada je tokom tropskog talasa u Srbiji temperatura dostigla 34,1°C, što je označilo početak jednog od najtoplijih leta u Evropi.

Novi milenijum doneo je još učestalije rane toplotne talase, pa su 2015. godine stanovnici Loznice i Valjeva već 6. maja zabeležili temperature iznad 31°C. U poslednjih nekoliko godina, ovakvi dani postaju sve češći, a 2022. i 2024. godine obeleženi su prodorima toplog vazduha sa severa Afrike, što je dovelo do toga da se tokom maja temperatura penje i preko 32°C.

Zvanične biometeorološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda navode da će vremenske prilike 6. maja uglavnom odgovarati hronično obolelim i osetljivim osobama, dok su blaže tegobe moguće kod srčanih bolesnika. Za 7. maj najavljena je nepovoljnija biometeorološka situacija, posebno za srčane bolesnike, asmatičare i osobe sa nervnim tegobama. Meteoropate bi mogle osetiti bolove u kostima i zglobovima, kao i promenljivo raspoloženje, dok se učesnicima u saobraćaju savetuje dodatna opreznost.

“Ovakve rane pojave visokih temperatura postaju sve učestalije i zahtevaju dodatnu pažnju građana, posebno osetljivih grupa”, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Seizmolozi iz Novog Sada potvrdili da je potres blizu maksimuma za područje Vojvodine, bez težih posledica

Zemljotres jačine 4,2 stepena po Rihterovoj skali pogodio je Bački Monoštor u Vojvodini tokom jučerašnjeg dana, saopštili su stručnjaci sa Univerziteta u Novom Sadu. Prema svedočenjima građana, potres je prouzrokovao podrhtavanje prozora, pomeranje nameštaja i uznemirenost životinja. Zabeležena je manja materijalna šteta, uključujući pukotinu na stropu jedne crkve, dok povređenih nije bilo.

Profesor Mlađen Jovanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta naveo je da je zemljotres koji se dogodio blizu maksimuma za ovaj region, jer su slični potresi u prošlosti retki. “U okolini Sombora od 15. veka zabeleženo je ukupno šest zemljotresa ove jačine. Vojvodina je najmanje trusna oblast u Srbiji, a ovakvi potresi uglavnom izazivaju manja oštećenja”, istakao je profesor.

Stručnjaci su potvrdili da su nakon glavnog udara usledila još dva slabija zemljotresa, što ukazuje na smirivanje blokova zemljine kore. “Zemljotresi su deo prirodnih procesa i ne mogu se unapred predvideti, ali postoje smernice za postupanje tokom potresa”, rekao je Jovanović. On je naglasio da su životinje često osetljive na ovakve promene i da reagovanje pasa i drugih kućnih ljubimaca može biti signal stanovništvu.

Na sajtu Republičkog seizmološkog zavoda građani mogu pronaći priručnik sa uputstvima o bezbednom ponašanju tokom zemljotresa. “Preporučujem svim građanima da se informišu i prate zvanične smernice kako bi zaštitili sebe i svoje porodice u slučaju potresa”, zaključio je profesor Jovanović.

Policija sprovela pojačane kontrole, izrečene novčane i druge kazne, najavljene strože mere u novom zakonu

Policija je tokom prazničnih dana širom Srbije sprovela pojačane kontrole saobraćaja, a više od 16.000 vozača sankcionisano je zbog prekoračenja brzine, navodi se u zvaničnom saopštenju. Ukupno je provereno 42.251 vozač, pri čemu je kod 24.359 njih zabeležen neki prekršaj.

Najčešći prekršaj bilo je upravo prekoračenje brzine. Policijski zvaničnici ističu da je žurba, posebno kod dostavnih službi i kurira, kao i potreba za adrenalinom kod mlađih vozača, glavni uzrok ovakvih prekršaja. Navode i da ne postoji tačan profil vozača koji čine ove prekršaje, ali da statistika pokazuje da su mladi vozači najčešće učesnici saobraćajnih nesreća izazvanih brzinom.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja ocenjuje da je glavni problem nedovoljno razvijena svest o bezbednoj vožnji. On podseća da od 2023. godine postoji strategija bezbednosti saobraćaja, koja kao prioritet postavlja saobraćajno obrazovanje i vaspitanje.

Profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta u penziji ističe značaj preventivnog delovanja i javnog prikazivanja posledica neodgovorne vožnje. Smatra da kaznena politika treba da bude pravičnija, odnosno da visina kazne bude usklađena sa primanjima prekršioca. Predlaže i strože mere, poput privremenog ili trajnog oduzimanja vozila, u slučajevima najtežih prekršaja.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, kazne za prekoračenje brzine u Srbiji zavise od mesta prekršaja i kreću se od 3.000 dinara za manja prekoračenja do 120.000 dinara, uz mogućnost zatvorskih kazni i zabrane upravljanja vozilom za teže prekršaje. Novi zakon, čije usvajanje se očekuje sredinom 2026. godine, predviđa još strože mere, uključujući i mogućnost oduzimanja vozila.

“Privremeno oduzimanje vozila, uz zabranu upravljanja na određeni period, može imati snažan preventivni efekat. Ukoliko ni to ne da rezultate, trebalo bi razmotriti i trajno oduzimanje vozila uz visoke novčane kazne”, izjavio je profesor Milan Vujanić.

Trenutno su na snazi odredbe prethodnog zakona sa poslednjim izmenama iz 2023. i 2025. godine. Javne rasprave o novom zakonu su u toku, a njegovo stupanje na snagu očekuje se nakon usklađivanja svih predloga.