Poznata ruska influenserka otvoreno govori o putu do majčinstva, izazovima osude okoline i životu sa decom na Kubi

Ruska influenserka Olga Akimova iz Moskve poslednjih pet godina posvetila je svoj život roditeljstvu. Nakon što je saznala da njen tadašnji partner očekuje dete sa drugom ženom, odlučila je da sama postane majka uz pomoć vantelesne oplodnje i anonimnog donora. Prvog sina, Mišu, rodila je 2019. godine, a dve godine kasnije i ćerku Viku, oba puta prolazeći kroz proces vantelesne oplodnje.

Njena odluka da sama osnuje porodicu izazvala je brojne komentare, posebno zbog toga što nije bila u braku i što su identiteti očeva nepoznati. “Rađati van braka, ne znajući ko je otac, nije ispravno!” je rečenica koju je često slušala, ali Olga ističe da je vremenom naučila da se nosi s osudama. “Plakala sam mnogo, ali sam u toj magli shvatila da ću majka postati uprkos svemu. Izabrala sam donora i tako je došao Miša, a kasnije i Vika”, iskreno priznaje.

Danas živi sa decom na Kubi, gde je, kako kaže, pronašla jednostavniji način života i niže troškove, što joj kao samohranoj majci mnogo olakšava svakodnevicu. “Život je ovde lakši, ljudi su opušteni. Troškovi su manji, a imam i dadilju koja mi pomaže oko dece”, objašnjava Olga.

Iako je ispunjena u ulozi majke, priznaje da joj povremeno nedostaju podaci o genetskom poreklu dece. “Bila bih presrećna da znam više o njihovoj genetici, ne da bih nekoga opterećivala obavezama, nego da bih bolje razumela šta moja deca nose u sebi”, kaže.

Posebno izazovan period bio je kada njen sin Miša do četvrte godine gotovo nije govorio. Prošli su kroz razna lekarska ispitivanja i dijagnoze, od kašnjenja u razvoju govora do autizma, ali je na Kubi, iznenada, progovorio na ruskom i španskom. Olga veruje da to nije povezano sa vantelesnom oplodnjom, ali bi volela da zna više o biološkim očevima, radi mira i razumevanja dece.

Njena ćerka Vika, rođena 2022. godine, veoma je emotivno vezana za majku, pa Olga za sada odlaže planove za treće dete, iako i dalje priželjkuje proširenje porodice. “Još uvek želim treće dete, to je moj stari plan. Sanjala sam da ću do tridesete imati troje”, kaže iskreno.

Podršku joj pruža majka, dok otac nikada nije prihvatio njen izbor. “Naučila sam da nemam očekivanja”, priznaje Olga. Otvorena je za novu ljubav, ali smatra da potencijalni partner mora da prihvati njenu životnu priču. “Ne krijem da imam dvoje dece i da sam radila vantelesnu. Ko to ne može da prihvati, to je, po meni, nezrelost”, zaključuje.

Olga ne žali ni za čim i sigurna je da bi ponovo izabrala isti put. Deci planira da ispriča istinu o njihovom poreklu i veruje da je najvažnije da rastu u ljubavi i sigurnosti.

Psihološkinja savetuje koje izjave izbegavati kako biste sačuvali detetovo samopouzdanje i zdrav odnos

Majke često biraju reči iz najbolje namere, ali nisu uvek svesne koliko pojedine izjave mogu uticati na sinovljevo samopouzdanje i emocionalno zdravlje. Psihološkinja Eliza Presman izdvaja sedam najčešćih rečenica koje bi roditelji trebalo da izbegavaju u svakodnevnom razgovoru sa sinovima, jer mogu ostaviti dugotrajne posledice na njihovu ličnost.

Među najproblematičnijim izjavama je: „Zašto ne možeš da budeš kao tvoj brat ili sestra?“. Presman objašnjava da ovakva poređenja kod deteta izazivaju osećaj manje vrednosti, a često i rivalitet među braćom i sestrama.

Izjava „Nikada ništa nećeš postići“ može obeshrabriti dete i narušiti njegovu motivaciju, što vremenom vodi do gubitka vere u sebe. Ovakve reči stvaraju osećaj bespomoćnosti i nisko samopouzdanje, ističe Presman.

Još jedna česta rečenica je: „Prestani da budeš tako osetljiv, to je samo šala“. Na ovaj način roditelji minimiziraju dečakova osećanja, što može uzrokovati da kasnije potiskuje emocije i ne ume da ih izrazi.

Zatim, rečenica „Ako ne budeš uspeo, bićeš veliko razočaranje“ povećava pritisak i stvara strah od neuspeha. „Ovakav pritisak može dovesti do perfekcionizma ili izbegavanja izazova, što nije dobro za razvoj deteta“, naglašava Presman.

Generalizacije poput „Ti si uvek problem“ snažno utiču na samopoštovanje i mogu navesti dete da poveruje da je zaista problematično i da ne može da se promeni.

Kada roditelji kažu: „Zašto si tako lenj?“, to ne podstiče dete na rad, već može izazvati stid i nesigurnost, što dodatno utiče na njegovu volju za učenjem i trudom.

Na kraju, rečenica „Zbog tebe mi je teško“ detetu prenosi teret odgovornosti koji nije primeren njegovom uzrastu i može dovesti do trajnog osećanja krivice.

Pedagog Marjana Vasiljević savetuje roditeljima da pokušaju da prepoznaju situacije u kojima se dete ne oseća dobro i da umesto ovih rečenica koriste pozitivne poruke i razgovore koji podstiču samopouzdanje. Ljubazna i ohrabrujuća komunikacija doprinosi boljem odnosu između majke i sina i pomaže detetu da izraste u stabilnu i srećnu osobu.

Kasandra i Aleks su umesto skupog gradskog života izabrali mirnu svakodnevicu u Abrucu, pronašavši prostranu kuću i niže troškove

Kasandra Tresl i njen suprug Aleks Ninman odlučili su da promene život iz korena kada su tokom boravka u Evropi 2020. saznali da čekaju dete. Iako su prvobitno planirali povratak u SAD, nakon što su sagledali sve troškove života i kupovine stana u Americi, shvatili su da im je to preveliko opterećenje. Umesto toga, odlučili su da ostanu u Evropi i pronađu svoj dom u malom italijanskom mestu. Ispostavilo se da su za novac za koji u Beogradu ne bi mogli da kupe ni pola garsonjere, uspeli da kupe prostranu, dvospratnu kuću od 100 kvadratnih metara u Abrucu.

Nakon što su neko vreme proveli u Češkoj kod Kasandrinog dede, par je detaljno istražio evropsko tržište nekretnina. Posebno ih je privukla italijanska inicijativa prodaje napuštenih kuća po simboličnim cenama, čime vlasti pokušavaju da ožive mala mesta. “Uvek sam zamišljala povratak u Ameriku kada dobijem dete. Ali kad smo izračunali sve troškove, shvatila sam da bi to za nas bila mnogo skuplja opcija”, ispričala je Kasandra.

Tokom 2021, obišli su čak 15 kuća širom Italije, najviše u regijama Abruco i Toskana. Njihov izbor pao je na staru kuću na dva nivoa u Abrucu, sa dve spavaće sobe, tavanskim prostorom, podrumom i terasom s pogledom na brda. Kuću su kupili početkom 2022. godine za 11.500 evra, i to u gotovini. “Nisam želela da kupim ništa što prethodno nisam videla. Terasa nam je bila posebno važna, jer sa nje imamo prelep pogled i mesto za odmor”, ističe Kasandra.

Kuća je bila napuštena gotovo tri decenije i zahtevala je ozbiljno renoviranje, od zamene svih instalacija do kompletne adaptacije kuhinje i kupatila, kao i zamene prozora i vrata. Da bi uštedeli, Aleks je sam uradio veći deo radova, dok su za zahtevnije intervencije angažovali majstore. Ukupna adaptacija koštala ih je između 12.000 i 15.000 evra. Proširili su terasu, napravili još jedno kupatilo i podrum pretvorili u gostinsku sobu. Većinu radova završili su do kraja 2022. godine, a dalje uređenje nastavili su u 2023.

Život u italijanskom selu donosi im znatno niže mesečne troškove: internet ih mesečno košta 12 evra, porez na nekretninu iznosi 61 evro godišnje, voda 91 evro na svaka dva meseca, struja 217 evra na isti period, a odvoz smeća 286 evra godišnje. Tokom zime, grejanje na pelet plaćaju oko 200 evra mesečno.

Nakon preseljenja, Kasandra je promenila karijeru i danas vodi blog o putovanjima, uz rad za poznatu kompaniju iz te oblasti. Aleks se bavi iznajmljivanjem nekretnina turistima. Dodatno, 2024. godine su kupili još jednu kuću u blizini, sa dve spavaće sobe i vrtom, za 17.000 evra, koju takođe izdaju posetiocima.

Za sada, povratak u SAD nije u planu. “Možda ćemo se jednog dana preseliti negde drugde, ali sigurno ne u skorije vreme. Važno mi je da naše dete ima stabilno detinjstvo”, kaže Kasandra. Do Amerike putuju jednom godišnje, dok im svakodnevica u Italiji omogućava mirniji ritam i više vremena za porodicu. “Drago mi je što moja ćerka odrasta u Italiji i što ima priliku da iskusi nešto drugačije”, zaključuje Kasandra.