Sud u Riverhedu izrekao presudu, istraga vođena godinama zbog nestanka žrtava na području Njujorka

Reks Hojerman (62), arhitekta iz mesta Masapekua Park na Long Ajlendu, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta nakon što je pred sudom u Riverhedu priznao ubistvo osam žena. Presuda je izrečena u sredu, a slučaj je godinama privlačio pažnju javnosti zbog nestanka žena čiji su posmrtni ostaci pronađeni duž puta nedaleko od plaže Gilgo.

Prema policijskim izvorima, Hojerman je priznao da je sedam žrtava ubio između 2000. i 2010. godine, navodeći imena Megan Voterman, Melise Bartelmi, Amber Lin Kostelo, Morin Brejnard-Barns, Valeri Mek, Džesike Tejlor i Sandre Kostilje. Na sudu je naveo i ubistvo osme žrtve, Karen Vergatu, mada za taj slučaj nije bio formalno optužen. Većina žrtava bila je seksualne radnice, a osumnjičeni je izjavio da je neka tela raskomadao.

“Sud je doneo presudu na osnovu priznanja okrivljenog i dokaza koji su tokom istrage prikupljeni na mestu događaja”, saopšteno je iz nadležnog suda.

Istraga je intenzivirana 2022. godine kada su detektivi identifikovali Hojermana kao potencijalnog osumnjičenog, povezujući ga sa vozilom primećenim u blizini mesta nestanka jedne od žrtava. Ostaci žrtava pronađeni su u blizini napuštenog dela puta na Long Ajlendu, oko 80 kilometara od Njujorka.

Slučaj je dobio na značaju 2010. godine kada su istražitelji tokom potrage za nestalom osobom pronašli ljudske ostatke duž puta Ocean Parkway. Godinama nije bilo napretka u istrazi, ali je obnavljanjem napora policije osumnjičeni priveden pravdi.

“Istraga je tokom svih godina bila prioritet policijskih službi, a konačnom presudom okrivljenom odaje se priznanje žrtvama i njihovim porodicama”, izjavio je portparol policije.

Vlasti američkog vazduhoplovstva potvrdile identitet osam poginulih u nesreći, u toku istraga okolnosti događaja

Američka vazduhoplovna baza Edvards saopštila je imena osam osoba koje su izgubile život u padu bombardera B-52 Stratofortress tokom testiranja, koji se dogodio u ponedeljak. Među poginulima su pripadnici vojske, zaposleni kompanije Boeing i državni civilni službenici.

Prema zvaničnom saopštenju, među stradalima su oficiri za upravljanje naoružanjem potpukovnik Gabrijel Estrela (40) i major Aleksandar Dejvis (34). Estrela je bio deo Centra za operativno testiranje i evaluaciju ratnog vazduhoplovstva pri bazi Edvards. Takođe su poginuli piloti 419. testne eskadrile, major Robert Di (40) i major Bred Hovi (35).

Dodatno, među žrtvama su i Džeremi Smit (32), inženjer testiranja leta iz 419. testne eskadrile, kao i Kristofer Rišar (41), ugovorni inženjer i test pilot. U nesreći su stradali i penzionisani potpukovnik Majls Midlton (50), pilot kompanije Boeing, i pukovnik (kandidat za unapređenje) Gregori Votson (53), oficir za naoružanje Boeinga i rezervista ratnog vazduhoplovstva koji je bio raspoređen na Zajedničkoj rezervnoj bazi mornaričkog vazduhoplovstva u Fort Vortu, Teksas.

Komandant 412. testnog krila, pukovnik Tomas Tauer, izjavio je u zvaničnom saopštenju: „Sa dubokom tugom i teškim srcem mogu sada da podelim imena osam izuzetnih Amerikanaca koje smo izgubili tokom pada B-52. Oni su bili posvećeni profesionalci, članovi porodica i nezamenljivi članovi našeg tima. Ovi pripadnici bili su više od kolega – bili su prijatelji, mentori i cenjeni delovi naše porodice na bazi Edvards i u ratnom vazduhoplovstvu.”

Istraga o uzrocima nesreće je u toku, a dodatne informacije očekuju se nakon završetka zvaničnih procedura. Do sada nisu izneti detalji o mogućim tehničkim ili proceduralnim faktorima koji su doveli do pada letelice. Vlasti apeluju na javnost da sačeka završetak istrage za tačne informacije o incidentu.

Baza Edvards je jedna od ključnih lokacija za testiranja i razvoj novih tehnologija u okviru američkog ratnog vazduhoplovstva. Slični incidenti su retki, ali se bezbednosne procedure redovno revidiraju nakon svakog događaja ovakvog tipa. Očekuje se da će rezultati istrage doprineti unapređenju bezbednosti u budućim testnim letovima.

Saslušanje u Senatu o kandidaturi Džej Klejtona zakazano za danas, iako je predsednik zatražio pauzu u procesu

Senat Sjedinjenih Američkih Država odlučio je da nastavi sa saslušanjem o potvrdi Džej Klejtona za novog direktora nacionalne obaveštajne službe, iako je predsednik Donald Tramp prethodno javno zatražio odlaganje ovog procesa. Saslušanje je, prema rečima zvaničnika iz Senata, zakazano za sredu u 14 časova po lokalnom vremenu u Vašingtonu.

Predsednik Tramp je tokom jutra, putem objave na društvenim mrežama, pozvao na odlaganje saslušanja, navodeći kao razlog potrebu da Senat prethodno potvrdi zamenu za aktuelnu funkciju Džej Klejtona kao američkog tužioca za južni okrug Njujorka. Tramp je izjavio da ‘Senat neće nastaviti sa saslušanjem dok nova nominacija ne bude odobrena.’

Međutim, predsedavajući senatskog Odbora za obaveštajne službe, Tom Kotn, izjavio je da će se saslušanje nastaviti po planu, osim ukoliko predsednik zvanično ne povuče nominaciju ili ne naloži kandidatu da ne prisustvuje. Kotn je to potvrdio u svojoj izjavi na društvenim mrežama, naglašavajući da Odbor postupa u skladu sa prethodno donetim rasporedom.

Vođa većine u Senatu, Džon Tun, takođe je ponovio stav da će postupak ići svojim tokom, navodeći da je proces od suštinske važnosti za funkcionisanje nacionalne bezbednosti.

Ova situacija dolazi u trenutku kada su pojedine ovlašćenja obaveštajnih službi istekla prethodne nedelje, što je, prema izveštajima, povećalo pritisak na Senat da potvrdi novog direktora nacionalne obaveštajne službe. Neki senatori su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica kašnjenja u potvrđivanju kandidata za ovu ključnu funkciju.

Do sada nije zabeležena zvanična reakcija iz Bele kuće nakon što je Senat najavio da će nastavak saslušanja biti održan u zakazanom terminu. Dalji razvoj događaja zavisiće od odluka izvršne vlasti i mogućih novih instrukcija predsednika.

Imenovanje direktora nacionalne obaveštajne službe smatra se ključnim za nastavak rada obaveštajnih agencija, naročito u periodima političke neizvesnosti ili institucionalnih promena. Prethodno su slične situacije izazivale kašnjenja u procesima potvrde, ali procedure u Senatu predviđaju nastavak saslušanja ukoliko ne dođe do formalnog povlačenja kandidature.