Inženjer Tom Miler govorio o razvoju SpaceX-a i ulozi Elona Maska, uoči najavljene inicijalne javne ponude

Prvi zaposleni kompanije SpaceX, Tom Miler, govorio je o počecima saradnje sa osnivačem Elonom Maskom i razvoju kompanije, u intervjuu datom povodom najavljene inicijalne javne ponude SpaceX-a. Miler, koji je u kompaniju došao 2002. godine, istakao je zajedničku strast prema raketnom inženjeringu i naveo da ga je Mask ubedio da započne rad na projektu koji je, prema njegovim rečima, bio jedno od boljih životnih odluka.

Miler je istakao ulogu Elona Maska kao preduzetnika i mentora, navodeći da je Mask okupio kvalitetan tim i motivisao zaposlene da ostvare ciljeve u oblasti svemirskih tehnologija. “Verovali smo u uspeh i uspeli smo da ostvarimo ono što smo planirali”, rekao je Miler.

Kompanija SpaceX, koju su osnovali entuzijasti za raketnu tehnologiju, planira da u petak izvede inicijalnu javnu ponudu akcija, što je, prema dostupnim informacijama, najveći IPO u istoriji ove industrije. Miler je naveo da su i sadašnji i bivši zaposleni vlasnici udela u kompaniji, ističući da je uspeh SpaceX-a pozitivan za sve koji su učestvovali u njenom razvoju.

U razgovoru je bilo reči i o mogućem uticaju IPO-a na lično bogatstvo Elona Maska, za koga finansijski izveštaji procenjuju da bi mogao postati prvi svetski bilioner nakon izlaska SpaceX-a na berzu.

Miler, koji je bio zadužen za razvoj raketnih motora u kompaniji, govorio je o tehničkim izazovima i naporima koji su doveli do toga da raketa Falcon 9 postane prepoznatljiva u svetskoj industriji. Prema njegovim rečima, uspeh kompanije rezultat je timskog rada i zajedničke vizije o važnosti razvoja svemirskih tehnologija.

IPO SpaceX-a privukao je pažnju investitora širom sveta, a analitičari navode da bi uspešna javna ponuda mogla da dodatno ubrza istraživanja i razvoj u privatnom svemirskom sektoru. Kompanija je u prethodnim godinama ostvarila više značajnih projekata, uključujući lansiranja raketa i razvoj novih tehnologija za istraživanje svemira.

Miler je zaključio da je svemir i dalje ključan pravac za tehnološki napredak i da smatra da će aktuelni i budući uspesi kompanije imati širi uticaj na globalni razvoj svemirskih istraživanja.

Gradske vlasti održale javnu raspravu, građani i predstavnici zoo vrta upozorili na moguće posledice po životnu sredinu

Stanovnici Nasvila, Tenesi, okupili su se na javnoj raspravi u četvrtak uveče kako bi izneli zabrinutost povodom predloga za izgradnju data centra površine oko 6.500 kvadratnih metara u neposrednoj blizini Zoološkog vrta Nasvila. Građani su naveli da bi objekat, koji bi radio neprekidno, mogao uticati na životinje kroz buku, emisiju izduvnih gasova i svetlosno zagađenje.

Prema dostupnim informacijama, planirani data centar trebalo bi da funkcioniše 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, pored zoološkog vrta u kojem boravi više od 3.000 životinjskih vrsta, uključujući i ugrožene vrste poput oblačastog leoparda. Predstavnici zoo vrta izneli su zabrinutost da bi povećana buka i svetlo mogli uticati na ritam života životinja, njihovo zdravlje, kao i na reproduktivne cikluse.

Izvršni direktor Zoološkog vrta Nasvila, Rič Švarc, istakao je tokom javne rasprave da su zdravlje i dobrobit životinja ključna pitanja. “Ova konstantna buka, prodor svetlosti, utiču na fotoperiod životinja, a time i na njihove cikluse i nivo stresa,” naveo je Švarc. Pojam fotoperiod odnosi se na uticaj trajanja dnevnog svetla na fiziologiju i ponašanje životinja.

Pojedini javni nastupi, uključujući obraćanje lokalnog muzičara, privukli su pažnju šire javnosti, dok je online peticija protiv izgradnje prikupila stotine hiljada potpisa. Gradska komisija za urbanističko planiranje održala je javno saslušanje o predlogu da se zabrani izgradnja velikih data centara na udaljenosti manjoj od pola milje od vrtića, stambenih objekata, verskih institucija, parkova i zooloških vrtova.

Kompanija DC BLOX, investitor projekta, izjavila je da je spremna da odgovori na sve zabrinutosti građana. Prema rečima predstavnika kompanije, deo opreme je planiran na strani objekta suprotno od zoološkog vrta, uz korišćenje naprednih mera za prigušivanje buke i filtraciju izduvnih gasova. “Postoji mnogo pogrešnih informacija. Generatore postavljamo tako da budu što udaljeniji od životinja, uz dodatne mere za smanjenje uticaja na okolinu,” naveo je predstavnik investitora.

Pitanje širenja data centara, posebno u urbanim sredinama, postalo je predmet javnih rasprava u više regiona zbog potencijalnog uticaja na životnu sredinu, lokalne zajednice i infrastrukturu. Gradske vlasti Nasvila najavile su nastavak razmatranja ovog pitanja, dok su građani i dalje aktivni u iznošenju svojih stavova.

Porodica iz Kanade optužuje kompaniju za odluke u dizajnu veštačke inteligencije, slučaj pred sudom u Kaliforniji

Majka iz Nju Brunsvika u Kanadi podnela je tužbu protiv kompanije OpenAI i njenog izvršnog direktora, navodeći da su dizajnerske odluke vezane za razvoj ChatGPT doprinele smrti njene ćerke. Prema navodima iz tužbe, 24-godišnja Alis Keri razgovarala je sa veštačkom inteligencijom o ličnim problemima i suicidalnim mislima tokom perioda od oko godinu i po dana koji je prethodio njenoj smrti u julu 2025. godine.

U tužbi podnetoj sudu u Kaliforniji, majka navodi da je ChatGPT pružao isključivo emocionalnu podršku i afirmaciju, bez uključivanja stručne pomoći ili obaveštavanja porodice ili kriznih službi. U dokumentima se tvrdi da je ćerka bila posebno osetljiva na uticaje zbog ranije dijagnostikovanog graničnog poremećaja ličnosti, te da su određeni elementi dizajna veštačke inteligencije, prema tužbi, favorizovali angažman korisnika na račun sigurnosti.

Iz tužbe proizilazi i navod da kompanija nije implementirala mehanizme koji bi, prema mišljenju porodice, mogli sprečiti ovakav ishod, kao ni da je veštačka inteligencija prepoznala rizik od samopovređivanja ili pružila savete za traženje stručne pomoći. Prema tvrdnjama iz tužbe, Alis Keri je više puta izražavala suicidalne misli u komunikaciji sa ChatGPT, ali sistem nije reagovao na način koji bi uključio krizne intervencije.

Porodica traži odštetu i javno suđenje, navodeći da je kompanija bila svesna mogućnosti da korisnici sa mentalnim teškoćama mogu razviti nezdrave veze sa digitalnim asistentima. Sudski proces je u toku, a kompanija OpenAI i njen izvršni direktor do sada nisu javno komentarisali navode iz tužbe.

Ovaj slučaj pokrenuo je šira pitanja o odgovornosti tehnoloških kompanija za bezbednost korisnika, posebno onih koji koriste veštačku inteligenciju u osetljivim životnim situacijama. Nema informacija o tome da li su druge institucije pokrenule dodatne istrage, dok su stručnjaci za digitalnu sigurnost ranije upozoravali na potrebu za uvođenjem jasnijih protokola zaštite kada su u pitanju korisnici koji izražavaju znakove ozbiljne ugroženosti mentalnog zdravlja.