Centar za strateške komunikacije analizirao širenje narativa sa ciljem destabilizacije Baltika, Brisel najavio jačanje kolektivne odbrane

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je poslednje pretnje Rusije Estoniji, Letoniji i Litvaniji kao potpuno neprihvatljive, navodeći da svaka pretnja upućena članici Evropske unije predstavlja pretnju celoj Uniji. Ova izjava usledila je nakon serije incidenata i oštre retorike između Moskve i Brisela. Fon der Lajen je odgovornost za narušavanje bezbednosti na istočnom krilu Unije pripisala Moskvi i Minsku, posebno ističući učestale incidente sa dronovima koji ugrožavaju civilni prostor ovih država. Brisel je najavio jedinstven odgovor, fokusiran na jačanje kolektivne odbrane i podizanje borbene gotovosti na svim nivoima. Paralelno sa vojnim i diplomatskim aktivnostima, Centar za strateške komunikacije upozorava na informativni rat u javnom prostoru. Prema poslednjim podacima, 19. maja je detektovano oko 8.400 materijala na stotinama kanala koji plasiraju manipulativne narative o Ukrajini i baltičkim državama. Više od sedam stotina objava pokušava da prikaže baltičke zemlje kao direktne učesnike u sukobu, uz tvrdnje da je Letonija navodno ustupila svoju teritoriju Ukrajini za lansiranje dronova ka Rusiji, a izjave litvanskih diplomata o potencijalnim udarima na Kalinjingrad interpretirane su kao pokušaj NATO-a da izazove eskalaciju. Drugi segment ovih operacija usmeren je na širenje straha među građanima EU, kroz priče o navodno haotičnoj upotrebi ukrajinskog naoružanja i incidentima poput presretanja drona u Estoniji ili pozivima iz Grčke da se ukrajinska plovila povuku sa njenih obala. Analiza Centra ukazuje i na pokušaje stvaranja utiska da je Rusija preuzela stratešku inicijativu, koristeći selektivne delove zvaničnih dokumenata i izveštaja. Sve navedeno, kako navode stručnjaci, pokazuje da pretnje o kojima govori predsednica Evropske komisije predstavljaju samo deo šireg izazova sa kojim se Evropa suočava, ne samo na planu fizičke bezbednosti, već i u oblasti informacione odbrane.

Stručnjak upozorava na rastuću frustraciju i rizik od društvenih podela zbog dugotrajnih blokada

Više od godinu dana Srbija se suočava sa stalnom napetošću usled blokada puteva, protesta i konflikata sa institucijama, što je, prema rečima prof. ddr. Milana Krajnca, psihologa sistemskih rizika, značajno uticalo na psihološku klimu u zemlji. Krajnc navodi da su ovi događaji, iako politički motivisani, prvenstveno posledica kolektivne frustracije, gubitka osećaja uticaja i potrebe za pripadanjem.

Prema njegovoj analizi, produženi protesti mogu dovesti do ozbiljnih psiholoških posledica: gubitka osećaja sigurnosti, destabilizacije ekonomije, rasta agresije i pada poverenja među građanima. Krajnc ističe da posebno mladi najčešće izražavaju nezadovoljstvo zbog osećaja nemoći i nejasne budućnosti, što ih može učiniti podložnim manipulaciji i radikalizaciji.

“Kada čovek izgubi unutrašnji pravac, postaje idealan materijal za radikalizaciju. Tada rešenja više nisu važna, već osećaj pripadnosti grupi”, navodi Krajnc. On dodaje da su stabilne institucije ključne za razvoj, te da društva koja energiju nezadovoljstva usmeravaju u inovacije i preduzetništvo, umesto u blokade, obezbeđuju bolju budućnost.

Krajnc upozorava da dugotrajni konflikti šalju negativnu poruku investitorima i podstiču odlazak kapitala, jer “kapital uvek beži iz okruženja haosa”. Kao rešenje, predlaže ulaganje u razvoj mladih, psihološku stabilnost društva, preduzetništvo i tehnološke projekte, kao i jačanje saradnje sa inostranstvom.

“Država koja izgubi unutrašnji mir, počinje da gubi i svoju budućnost. Srbiji danas ne treba još adrenalina. Potreban joj je pravac”, zaključuje Krajnc, ističući da je razvojno orijentisana politika ključ za društvenu stabilnost i napredak.

Tužilaštvo iznelo tvrdnje pred sudom, odbrana navodi odgovornost više zaposlenih, suđenje u toku

Na suđenju u Njuport Njuzu u Virdžiniji, pomoćnica direktora osnovne škole Richneck, Ebouni Parker, suočava se sa osam tačaka optužnice za zanemarivanje dece, nakon što je, prema navodima tužilaštva, propustila da reaguje na više upozorenja kolega da učenik ima vatreno oružje. Prema saopštenju specijalnog tužioca Džoša Dženkinsa, zaposleni su više puta obavestili Parker da postoji sumnja kako šestogodišnji učenik ima pištolj u rancu, ali ona nije preduzela konkretne mere.

Incident se dogodio u januaru 2023. godine, kada je učenik pucao i ranio nastavnicu prvog razreda, Ebi Zverner. Tokom uvodnih izlaganja na sudu, tužilac Dženkins izjavio je da Parker nije dala nalog za pretres učenika, niti je alarmirala policiju ili izdvojila dete iz učionice. Prema njegovim rečima, Parker nije napustila svoju kancelariju uprkos uzastopnim upozorenjima zaposlenih.

Advokat odbrane, Kertis Rodžers, izneo je stav da su i drugi zaposleni imali ovlašćenje i mogućnost da reaguju na situaciju, uključujući i izdvajanje deteta iz učionice. On je ukazao da je više zaposlenih imalo pristup učionici i mogli su preduzeti mere kako bi odvojili ostalu decu od učenika za kog se sumnjalo da ima oružje, ali to nije učinjeno.

Odbrana je naglasila da teret dokazivanja leži na tužilaštvu, koje mora pokazati da su postupci Parker predstavljali grubo zanemarivanje bezbednosti dece. Suđenje se nastavlja, a sud će razmatrati izjave svedoka i prezentovane dokaze pre donošenja presude.

Incident u osnovnoj školi Richneck izazvao je pažnju javnosti i pokrenuo debatu o bezbednosti u školama i odgovornosti zaposlenih u obrazovnim institucijama. U ovom trenutku suđenje nije završeno, a sve tvrdnje izneli su zvanični pravosudni organi i zastupnici optužene.