Inflacija za 2026. procenjena na 2,8 odsto, ECB podigla kamatnu stopu na 2,25 odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognozu privrednog rasta evrozone za 2026. godinu na 0,9 odsto, što je za 0,5 procentnih poena manje u odnosu na procenu pre izbijanja sukoba u Iranu. Istovremeno, očekuje se da inflacija u zoni evra ove godine iznosi 2,8 odsto, što je 0,8 procentnih poena iznad januarske prognoze.

MMF je revidirao naniže i očekivani privredni rast za 2027. godinu, sa 1,4 na 1,2 odsto, dok je prognozirana inflacija za sledeću godinu povećana sa 1,9 na 2,3 odsto. Prema oceni MMF-a, nastavak visokih cena energenata može da podstakne inflaciju i inflatorna očekivanja, dok bi pad poverenja i finansijske teškoće mogli da smanje tražnju.

Dodatno, MMF upozorava na mogućnost eskalacije sukoba na Bliskom istoku, što predstavlja dodatni rizik za ekonomski oporavak. Ukazano je i na opasnost od pojave stagflacije, gde cene rastu, privreda stagnira, a nezaposlenost raste. Evropskoj centralnoj banci (ECB) preporučeno je da značajno zaoštri kamatnu politiku.

ECB je već povećala repernu kamatnu stopu sa dva na 2,25 odsto, što je prva korekcija naviše od septembra 2023. godine. “Ako cene energije nastave da rastu, ECB bi mogla biti primorana na drastičniju intervenciju”, navodi MMF.

U izveštaju se ponavlja i kritika evropskih vlada zbog širokih mera pomoći, ocenjujući da nespecifična podrška nesrazmerno koristi domaćinstvima sa višim prihodima, koja troše više energije. MMF poručuje Evropskoj uniji da reformama mora povećati otpornost na krize, ojačati jedinstveno tržište i smanjiti zavisnost od globalnih energetskih tržišta.

U kontekstu starenja stanovništva i slabog rasta produktivnosti, MMF smatra da evropske države ne bi trebalo da pribegavaju jednostranim nacionalnim merama i protekcionizmu, već da fokus bude na uklanjanju birokratskih prepreka bez ugrožavanja standarda finansijskog tržišta.

Prognozu rasta evrozone naniže je revidirala i Svetska banka, sa 0,9 na 0,8 odsto, što se pripisuje rastu cena nafte i gasa, kao i američkoj carinskoj politici.

Ministarstvo informisanja potvrdilo snažnu posvećenost ispunjavanju uslova za režim ‘u romingu kao kod kuće’ u najkraćem roku

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije saopštilo je 12. juna 2026. godine da je Srbija dodatno intenzivirala aktivnosti na pristupanju evropskom režimu “u romingu kao kod kuće”, što će olakšati i pojeftiniti korišćenje mobilnih usluga za građane i privredu tokom boravka u državama članicama Evropske unije. Ministar Boris Bratina učestvovao je na onlajn ministarskom sastanku u organizaciji Evropske komisije, gde je potvrđena odlučnost Srbije da u najkraćem roku ispuni sve neophodne uslove za ovaj režim.

Na sastanku je istaknuto da bi uspostavljanje režima “u romingu kao kod kuće” značilo značajno smanjenje troškova mobilnih usluga za korisnike iz Srbije prilikom boravka u EU, a za privredu bi to predstavljalo dodatni podsticaj saradnji sa partnerima iz Evropske unije. Prema navodima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Srbija je ovaj proces prepoznala kao jedan od najvidljivijih primera praktičnih koristi evropskih integracija za građane i kompanije.

“Srbija ovom procesu pristupa odgovorno, posvećeno i sa jasnim ciljem da se uslovi za primenu režima ‘u romingu kao kod kuće’ ispune u što skorije vreme. Na taj način potvrđujemo posvećenost evropskim integracijama i spremnost da ispunimo sve zahteve za uključivanje u jedinstveno digitalno tržište Evropske unije”, navedeno je u saopštenju.

Na ministarskom sastanku konstatovano je da dosadašnji napredak Srbije predstavlja čvrstu osnovu za nastavak pregovora, a kao prioritet istaknuta je intenzivirana saradnja sa institucijama Evropske unije kako bi se režim “u romingu kao kod kuće” uspostavio u što kraćem roku. Ministarstvo je zaključilo da će ovaj korak dodatno olakšati svakodnevnu komunikaciju i poslovanje građana i privrede Srbije na evropskom tržištu.

Radionica RZS-a, podržana iz IPA 2022 sredstava EU, fokusirana na lakše korišćenje statistike i razvoj populacionog registra do decembra 2025.

Republički zavod za statistiku (RZS) organizovao je 12. juna 2026. radionicu „Unapređenje planiranja na lokalnom nivou kroz podatke i digitalna rešenja“ u okviru projekta „EU4SORS – Razvoj modernog statističkog sistema“. Jasmina Savić iz RZS-a istakla je da zvanična statistika mora da omogući korisnicima brže i lakše pristupanje podacima, uz korišćenje novih digitalnih alata.

Savić je podsetila da je inicijativa započeta 2018. godine u Ženevi, kada je RZS predstavio novu ulogu statistike koja korisnicima nudi više od pukih tabela i podataka, već i inovativna digitalna rešenja. “Od te godine do danas, sve aktivnosti usmerene su na približavanje potrebama korisnika naših podataka. Statistika mora da se korisnicima približi kroz transparentniji i savremeniji pristup, nudeći digitalne alate koji omogućavaju brže informisanje u realnom vremenu”, navela je Savić.

Prema njenim rečima, za kvalitetno odlučivanje na lokalnom nivou neophodno je osloniti se na tačne, precizne i aktuelne podatke, kao i na merljive indikatore koji omogućavaju praćenje pojava kroz vreme. Savić je naglasila važnost lokalnog upravljanja na osnovu realnih podataka: “Prava rešenja nalaze se tamo gde građani žive i gde se donete odluke najviše osećaju. Kvalitet lokalnog upravljanja zavisi od dobrih podataka.”

Kao primer, Savić je navela opštine istočne Srbije gde je, na osnovu statistike obrazovanja i popisa stanovništva, uočen kontinuirani pad broja dece. “Te opštine su, koristeći dostupne podatke, racionalizovale školsku mrežu i organizovale prevoz dece iz udaljenih sela, čime je unapređen kvalitet nastave”, rekla je Savić.

Projekat „EU4SORS“ sastoji se iz dva dela: jedan deo podrazumeva razvoj sistema podrške donošenju odluka na lokalnom i nacionalnom nivou, uključujući informacione sisteme za tržište rada, dok drugi deo obuhvata statistički populacioni registar. Završetak projekta definisan je na tri godine, a decembar sledeće godine RZS vidi kao početak nove ere, a ne završetak aktivnosti na približavanju statistike korisnicima.

Radionica je okupila predstavnike lokalnih samouprava, regionalnih privrednih komora i institucija uključenih u izradu i korišćenje statističkih podataka za donošenje odluka. Aktivnosti predstavljene tokom radionice obuhvataju rezultate istraživanja o potrebama za podacima u ekonomskoj, društvenoj i oblasti zaštite životne sredine, sprovedenog u decembru 2025. godine.

Poseban akcenat stavljen je na novu ulogu zvanične statistike kao analitičkog servisa, koji pored podataka i indikatora institucijama, organizacijama, akademskoj zajednici i građanima pruža podršku u analizi i interpretaciji podataka. U tom kontekstu predstavljena je radna verzija nove korisničke platforme za interaktivnu vizualizaciju i analitičku interpretaciju podataka.