Izveštaji sa terena potvrđuju nastavak sukoba, međunarodne reakcije u toku, žrtve nisu precizirane

Borbe između iranskih snaga i drugih oružanih aktera nastavljene su u nekoliko strateških oblasti Irana, potvrđuju izveštaji sa lica mesta u petak uveče, 3. aprila 2026. godine. Sukobi se vode u blizini ključnih lokacija, dok međunarodni posmatrači prate razvoj situacije. Broj žrtava i stepen razaranja trenutno nisu zvanično potvrđeni.

Prema dostupnim informacijama, operacije su se intenzivirale tokom večeri, a vojni izvori navode da su angažovane jedinice na više frontova. Zvanične izjave vlasti o toku borbi još nisu objavljene, dok lokalni izvori prenose da je situacija na terenu promenjiva.

Međunarodne organizacije izražavaju zabrinutost zbog nastavka sukoba i potencijalnog uticaja na civilno stanovništvo. Humanitarne agencije navode da su pojedini pravci za evakuaciju i dostavu pomoći u prekidu zbog bezbednosnih rizika.

U regionima pogođenim sukobima, izveštaji ukazuju na pojačano prisustvo snaga bezbednosti i ograničen pristup određenim oblastima. Za sada nije izdato zvanično saopštenje o broju poginulih ili ranjenih, niti je preciziran ukupan obim materijalne štete.

Diplomatske aktivnosti pojačane su u cilju smanjenja tenzija. Međunarodni izaslanici apeluju na prekid vatre i otvaranje humanitarnih koridora. Prethodni pokušaji pregovora nisu doveli do trajnog rešenja, dok se nove runde dijaloga najavljuju za naredne dane.

Sukobi u Iranu deo su šireg regionalnog konteksta, sa povremenim eskalacijama u proteklim godinama. Istorijski gledano, ovo područje je više puta bilo poprište vojnih akcija i diplomatskih napora za smirivanje situacije. Nezavisna verifikacija trenutnih događaja otežana je zbog ograničenog pristupa novinara i međunarodnih posmatrača.

Školska uprava potvrdila inicijativu, celo odeljenje i osoblje uključeni u učenje znakovnog jezika, promena u svakodnevnoj interakciji

U osnovnoj školi u gradu Campton, savezna država Nju Hempšir, organizovano je učenje znakovnog jezika kako bi učenici i nastavnici mogli da komuniciraju sa svojim jedinim gluvim đakom, sedmogodišnjim dečakom Benom O’Reilijem. Ben, učenik prvog razreda, prema navodima svoje asistentkinje Cheryl Ulicny, osećao se izolovano jer u školi nije bilo drugih osoba koje su poznavale znakovni jezik. Nju Hempšir je među državama koje nemaju specijalizovanu školu za gluvu decu, što je uticalo na to da u Benovom školskom okrugu on bude jedini učenik sa ovim potrebama.

Prvi korak u uspostavljanju komunikacije napravili su Benovi vršnjaci, koji su počeli da usvajaju pojedine znakove iz znakovnog jezika. Ubrzo potom, cela učionica, a zatim i nastavnici iz drugih razreda, uključili su se u program učenja znakovnog jezika, kako bi omogućili Benu ravnopravno učešće u nastavi i društvenom životu škole.

Jedan od učenika iz razreda, Reid Spring, izjavio je da mu je bilo važno da se igra sa Benom i da ga smatra svojim prijateljem. Kako je program napredovao, sve više zaposlenih je počelo da koristi znakovni jezik i u drugim situacijama, uključujući i vreme kada Ben nije prisutan u blizini.

Benove usvojene majke, Etta i Marlaina O’Reilly, istakle su da su bile iznenađene i zadovoljne načinom na koji je školska zajednica reagovala. Prema njihovim rečima, napredak je bio očigledan, a Ben je počeo da razvija odnose sa vršnjacima i zaposlenima. Asistentkinja Cheryl Ulicny navela je da je, zahvaljujući učenju znakovnog jezika, došlo do značajnog poboljšanja u Benovoj svakodnevnoj komunikaciji i uključivanju u školske aktivnosti.

Prema poslednjim informacijama iz škole, gotovo svi učenici i članovi osoblja Campton Elementary poznaju osnovne znakove, što je omogućilo Benu da lakše uspostavi kontakte i učestvuje u zajedničkim aktivnostima. Prema navodima roditelja, to je imalo veliki uticaj na njegov doživljaj školovanja i svakodnevnog života.

Vatikan potvrdio učešće poglavara Rimokatoličke crkve u tradicionalnoj Velikoposnoj procesiji, događaj privukao hiljade vernika

Papa Lav XIV je na Veliki petak u Rimu, tokom svog prvog Uskrsa kao poglavar Rimokatoličke crkve, nosio drveni krst kroz svih 14 stanica puta krsta, potvrđeno je iz Vatikana. Ovaj čin predstavlja prvi put u poslednjih nekoliko decenija da je papa lično izneo krst na svakoj stanici tokom tradicionalne procesije u Koloseumu.

Pre procesije, papa je izjavio novinarima da smatra važnim da njegova uloga bude prepoznata kao glas koji naglašava patnju u savremenom svetu. “Smatram da će ovo biti značajan znak zbog toga šta papa predstavlja, kao duhovni vođa današnjice, i za ovaj glas koji svi žele da čuju, a kaže da Hrist i dalje pati”, naveo je papa Lav XIV. On je dodao da u svojim molitvama nosi svu tu patnju.

Procesija je počela unutar rimskog Koloseuma, gde je papa podigao krst i otpočeo obred, uz pratnju dva nosioca baklji. Povorka je potom prošla kroz masu okupljenih ispred antičkog spomenika i nastavila stepenicama prema Palatinskom brdu, gde je papa dao završni blagoslov.

Na prvoj stanici, koja simbolizuje trenutak kada je Isus osuđen na smrt, čitana je meditacija pripremljena povodom ovogodišnje procesije. Tekst meditacije, koji je napisao sveštenik Frančesko Paton, bivši čuvar Svetih mesta u periodu od 2016. do 2025. godine, istakao je odgovornost onih koji imaju moć i njihove odluke o ratu i miru.

Tokom procesije, procenjuje se da je oko 30.000 vernika bilo prisutno ispred Koloseuma, prateći obred dok su stanice puta krsta čitane putem razglasa. Događaj je protekao mirno, uz veliki broj okupljenih koji su prisustvovali ovom značajnom verskom događaju.

Tradicionalna procesija na Veliki petak u Koloseumu ima dugu istoriju u katoličkoj tradiciji, ali je nošenje krsta na svim stanicama od strane samog pape retkost i poslednji put je zabeleženo pre više decenija. Ove godine, događaj je dodatno privukao pažnju zbog simbolike i poruka koje je papa Lav XIV uputio tokom obreda.