Na završnoj svečanosti osmog Somborskog filmskog festivala, mađarski film „Siroče“ i srpski „Saučesnici“ proglašeni su najboljim, dok su glumačka priznanja pripala Neveni Nerandžić i Bojtorjanu Barabašu.

Osmu po redu manifestaciju Somborskog filmskog festivala obeležila je dodela nagrada u nedelju uveče, kada su žiri i publika u Atrijumu Gradske kuće saznali pobednike. Glavnu nagradu za najbolji film ravnopravno su osvojila dva ostvarenja – mađarski film „Siroče“ reditelja Lasla Nemeša i srpski „Saučesnici“ u režiji Marka Novakovića.

Priznanje za najbolju glumicu, nagrada „Boer“, uručeno je Neveni Nerandžić za ulogu Sofije u filmu „Saučesnici“, dok je titulu najboljeg glumca poneo Bojtorjan Barabaš zahvaljujući tumačenju Andora Hirša u „Siročetu“.

Žiri glavnog takmičarskog programa, u kojem su bili Aleksandar Erdeljanović (v.d. direktora Jugoslovenske kinoteke), glumac Žarko Stepanov i sociolog Nemanja Sarač, istakao je da „Siroče“ donosi „vizuelnu simfoniju u mračnoj i beznadežnoj priči o raspadu jevrejske porodice neposredno nakon sloma Mađarske revolucije 1956. godine“.

Festival je time i zvanično zatvoren, a svi pobednici su dobili priznanja na svečanoj ceremoniji.

Muzej Jugoslavije najavio prvo gostovanje izložbe posvećene čuvenoj poemi u Srpskom kulturnom centru u Zagrebu od 16. jula.

Muzej Jugoslavije saopštio je da izložba pod nazivom „Ježeva kućica – Izmišljanje boljeg sveta“ uskoro kreće na svoje prvo gostovanje i biće otvorena 16. jula u 19 časova u Srpskom kulturnom centru u Zagrebu. Ova izložba posvećena je poznatoj poemi Branka Ćopića (1915-1984), koja već više od sedamdeset godina zauzima posebno mesto u kolektivnim sećanjima na detinjstvo, predstavljajući važan deo zajedničkog identiteta i nostalgije kod raznih generacija.

Organizatori su istakli da izložba polazi od izuzetne važnosti ovog književnog dela u zajedničkom pamćenju, kao i od složenih istorijskih odnosa prema samoj poemi i njenom autoru. Cilj izložbe je da podstakne razgovor o nematerijalnom kulturnom nasleđu, njegovom značenju i očuvanju u savremenom društvu.

Virusolog Ana Banko ističe da zloupotreba antibiotika dovodi do rezistencije bakterija, čime se ugrožava efikasnost lečenja i zdravlje čovečanstva.

Beograd – Virusolog i autorka knjige „Helitizam“ Ana Banko smatra da je jedan od najvećih izazova savremene medicine sve veća otpornost bakterija na antibiotike. Ona je u izjavi za Tanjug naglasila da je ova pojava direktno povezana sa čestom zloupotrebom i iracionalnim korišćenjem antibiotika, što dovodi do smanjenja njihove delotvornosti u borbi protiv bakterijskih infekcija, iako su decenijama predstavljali osnovu uspešnog lečenja.

Banko objašnjava da je veliki problem to što se antibiotici često primenjuju i kada za to nema medicinskog opravdanja, posebno u slučajevima kada bolesti uzrokuju virusi, a ne bakterije. Takva praksa, prema njenim rečima, doprinosi razvoju rezistencije kod bakterija, što može imati ozbiljne posledice za javno zdravlje.

Ona naglašava da je važno da se antibiotici koriste isključivo po preporuci lekara i samo kada je to zaista neophodno, jer nekontrolisana upotreba može dovesti do toga da se u budućnosti izgubi moćan alat u borbi protiv mnogih infekcija. Banko zaključuje da racionalna i odgovorna upotreba antibiotika mora postati prioritet, kako bi se očuvala njihova efikasnost i zaštitilo zdravlje ljudi.