Ekonomisti iz SAD navode porast socijalne izolacije među zaposlenima u radu na daljinu, potvrđuju istraživanja iz proteklih godina

Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuje da, iako mnogi zaposleni izražavaju zadovoljstvo radom na daljinu, ovakav način rada može imati dugoročne posledice po mentalno zdravlje. Prema podacima koje su objavili američki ekonomisti, broj radnika koji rade od kuće značajno je porastao u poslednjih nekoliko godina, posebno posle pandemije.

Studija Federalnih rezervi Njujorka, objavljena u naučnom časopisu, navodi da rad na daljinu često donosi veću produktivnost i fleksibilnost, ali istovremeno može doprineti osećaju socijalne izolacije i pogoršanju mentalnog zdravlja zaposlenih. Prema rezultatima, zaposleni u ovakvim aranžmanima češće provode vreme sami, a povećava se i upotreba usluga mentalnog zdravlja i lekova na recept.

Autori istraživanja analizirali su pet nacionalnih anketa sprovedenih među radnicima različitih zanimanja, ističući da zaposleni često ne prepoznaju dugoročne posledice rada od kuće. “Našli smo da rad na daljinu povećava vreme provedeno u samoći, pogoršava mentalno zdravlje po više osnova i povećava korišćenje usluga i terapija vezanih za mentalno zdravlje”, navodi se u izveštaju.

Prema podacima, broj radnika sa radom na daljinu u SAD porastao je sa 7% u 2019. godini na 28% u 2023. godini. Tokom tog perioda, radnici na daljinu imali su prosečno 58% više sati provedenih sami u odnosu na kolege iz kancelarije. U studiji se ističe i da su zaposleni češće provodili ceo dan bez kontakta sa drugim osobama, uključujući i svakodnevne, kratke interakcije.

Dalje, istraživači su primetili da radnici nisu nadoknađivali manjak društvenih kontakata tokom radnog vremena kroz pojačanu socijalizaciju u slobodno vreme. Ovo je rezultiralo ukupno većim vremenom provedenim u samoći, što je, prema navodima istraživača, povezano sa pogoršanjem mentalnog blagostanja. Posebno su pogođeni zaposleni koji žive sami, kod kojih je izraženiji osećaj izolacije.

Iako ankete redovno pokazuju da radnici preferiraju rad od kuće i spremni su da prihvate nižu platu radi veće fleksibilnosti, autori studije naglašavaju važnost razmatranja dugoročnih efekata ovakvog načina rada. Preporučuje se da poslodavci i donosioci odluka prate mentalno zdravlje zaposlenih i razvijaju strategije za smanjenje socijalne izolacije u okruženju rada na daljinu.

Mladić iz Ilinoisa opisao kako je neočekivana podrška trenera uticala na njegovu sportsku i ličnu izgradnju

Chris Wurl iz Ilinoisa izjavio je da je odluka jednog trenera u ranoj fazi njegovog sportskog razvoja značajno uticala na njegovu budućnost. Wurl, koji je tokom srednje škole bio povučen i nije imao veliko samopouzdanje, navodi da mu je upravo trener Joe Yager pomogao da razvije veru u sebe i unapredi svoje sposobnosti.

Prema Wurlovim rečima, prvobitno nije bio primljen u sportsku salu u Champaignu, jer je treniranje bilo moguće samo uz poziv. Međutim, trener Yager je promenio svoju odluku u poslednjem trenutku i omogućio mu da pristupi treninzima. Wurl je istakao da je ta odluka bila presudna za njegov napredak, kako na sportskom terenu, tako i u ličnom razvoju.

“Bio sam vrlo introvertan i povučen, nisam bio tip osobe koja bi zatražila pomoć. On je bio taj koji mi je pružio priliku i podršku”, rekao je Wurl. Zahvaljujući zajedničkom radu, Wurl je uspeo da postane deo startne postave svog bejzbol tima, a trener Yager je primetio pozitivne promene u njegovom ponašanju i samopouzdanju.

Wurl je kasnije završio master studije iz oblasti sporta i poslednje dve godine radi na snimanju i montaži sportskih događaja na univerzitetu Tulane. Ističe da danas nastoji da prenese stečeno iskustvo i veru u napredak drugima.

U razgovoru sa trenerom Yagerom, Wurl je naglasio da bi njegov životni put bio drugačiji da tada nije dobio šansu. Ova priča, prema rečima samih aktera, pokazuje značaj podrške i prepoznavanja potencijala kod mladih ljudi, posebno u fazi kada im je potrebna dodatna motivacija.

Ronioci dokumentovali susret kod Sicilijanskog moreuza, organizacija potvrdila autentičnost snimka

Velika bela ajkula snimljena je pod vodom u Sredozemnom moru u junu 2026. godine, što prema navodima ronilaca i organizacija predstavlja izuzetno retku pojavu ove vrste u tom regionu. Susret je zabeležen tokom ronilačke misije u blizini Sicilijanskog moreuza, a autentičnost snimka potvrdili su članovi međunarodne ronilačke organizacije.

Prema izjavama učesnika, Derk Remers, volonter organizacije za uklanjanje napuštenih ribarskih mreža, bio je deo tima koji je tokom planirane akcije čišćenja podmorja naišao na ajkulu na maloj udaljenosti. Remers je naveo da je susret bio neočekivan, ističući da se ovakve situacije dešavaju izuzetno retko. “Statistički je verovatnije osvojiti loto nego videti ovakvu životinju pod vodom. Decenijama radite na uklanjanju mreža, ali ovakav trenutak vas iznenadi”, izjavio je Remers.

Ronilačka misija je organizovana u okviru projekta zaštite morskog biodiverziteta i uklanjanja napuštene ribarske opreme, koja prema izveštajima organizacije često ugrožava morski život u regionu. Na istom lokalitetu su ranije zabeleženi slučajevi u kojima su različite morske vrste, uključujući kornjače, bile uhvaćene u napuštenu opremu, navode učesnici akcije.

Velika bela ajkula je poznata kao retka vrsta u Sredozemnom moru, mada je region prepoznat kao njeno prirodno stanište. Prethodna viđenja su uglavnom beležena na površini, dok su podvodni snimci ove vrste izuzetno retki. Organizacije koje prate biodiverzitet ističu značaj ovakvih dokumenata za proučavanje morskih ekosistema i ukazuju na potrebu jače zaštite morskog života od pretnji kao što su prekomerni izlov i napuštena ribarska oprema.

Učesnici misije navode da ih je ovaj susret podsetio na važnost očuvanja morskih ekosistema i nastavka aktivnosti na uklanjanju opasnosti za morski život. Prema navodima organizatora, planirano je da se slične akcije nastave i u drugim delovima Sredozemnog mora kako bi se smanjio uticaj napuštene opreme na biodiverzitet regiona.