Nancy Grace Roman Space Telescope ima 100 puta veće vidno polje od Hubble-a, lansiranje najranije u septembru 2026.

NASA je najavila da je najraniji mogući datum lansiranja novog Nancy Grace Roman Space Telescope zakazan za početak septembra 2026. godine. Ovaj napredni svemirski teleskop, koji nosi ime po prvoj glavnoj astronomkinji agencije i poznatoj „majci Hubble-a“, biće lansiran pomoću SpaceX Falcon Heavy rakete, a krajnji rok za polazak je maj 2027. godine. Teleskop je prvi put predstavljen 2016. pod imenom Wide Field Infrared Survey Telescope (WFIRST), a njegov ključni adut je vidno polje koje je, prema podacima NASA-e, čak 100 puta veće od onog koje ima Hubble.

Roman koristi ogledalo veličine slične Hubble-u, ali je u mogućnosti da istovremeno posmatra ogromne delove neba, omogućavajući naučnicima da detektuju do sada nepoznate objekte i pojave. Opremljen je sa dva glavna instrumenta: kamerom rezolucije 300,8 megapiksela koja obuhvata spektar od vidljive do bliske infracrvene svetlosti, i visokokontrastnim koronagrafom koji omogućava direktno snimanje egzoplaneta, koje bi inače bilo onemogućeno zbog sjaja matične zvezde.

Nakon lansiranja, teleskop će biti postavljen na udaljenosti od skoro milion milja od Zemlje, na položaj iz kojeg može kontinuirano posmatrati svemir. Njegova misija je usmerena na rešavanje ključnih pitanja u oblastima tamne energije, egzoplaneta i astrofizike. Naučnici se nadaju da će Roman značajno doprineti razumevanju tamne energije, koja čini oko 68% svemira, ali je i dalje nedovoljno istražena.

Roman će raditi u tandemu sa postojećim NASA teleskopima, poput James Webb Space Telescope i Chandra X-ray Observatory. „Roman će omogućiti identifikaciju mnogih tranzijentnih objekata koje dosadašnji teleskopi često nisu mogli da otkriju, a možda ćemo pronaći potpuno nove klase objekata i događaja“, izjavila je Julie McEnery, viša naučnica projekta. Teleskop je takođe osmišljen da šalje spektakularne slike kosmosa, čime će doprineti i popularizaciji nauke. Cena i dostupnost za javnost nisu navedene, a lansiranje i dalje zavisi od završnih priprema i uslova.

Tim istraživača iz Švedske testirao preprint platforme sa izmišljenim podacima, otkrivene slabosti u detekciji dezinformacija

Almira Osmanović Thunström, medicinska istraživačica poreklom iz Banjaluke, koja živi i radi u Švedskoj, predvodila je tim naučnika koji su osmislili izmišljeno stanje kože sa ciljem da testiraju otpornost veštačke inteligencije i naučnih preprint platformi na dezinformacije. Ovaj eksperiment, sproveden početkom 2024. godine, uključivao je kreiranje dve lažne studije koje su potom poslali na preprint servere, sa jasno postavljenim tragovima da su podaci lažni.

U okviru eksperimenta, Osmanović Thunström i njen tim su izabrali naziv bolesti “manija” – medicinski pojam koji se vezuje za psihijatriju, a ne za oftalmologiju ili dermatologiju, što je trebalo da bude očigledan znak sumnje za stručnu zajednicu. Kao dodatne indikacije lažnosti, autori su koristili fiktivna imena – glavni autor potpisan je kao “Lažljiv Izgubljenović” sa navodnog univerziteta iz nepostojećeg grada, a u zahvalnicama su naveli profesorku sa “Starfleet Academy” (referenca na Zvezdane staze) i laboratorijski rad na USS Enterprise svemirskom brodu.

Cilj ovog eksperimenta bio je da se proveri kako AI alati i akademske platforme reaguju na sofisticirane lažne radove, kao i da se ukaže na potencijalno širenje dezinformacija putem tehnoloških sistema koji se oslanjaju na automatizovane procese verifikacije. Iako je više tragova ukazivalo na to da su podaci izmišljeni, nijedna od platformi nije prepoznala prevaru tokom inicijalnog pregleda.

Ova situacija otvara ozbiljna pitanja o pouzdanosti i sigurnosnim mehanizmima u procesima objavljivanja naučnih radova u eri veštačke inteligencije. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi propusti mogu imati značajne posledice za integritet naučne zajednice, posebno kada AI alati automatski generišu ili proveravaju sadržaj bez dovoljno ljudske kontrole.

Iako je eksperiment Almire Osmanović Thunström bio zamišljen kao test, rezultati ukazuju na potrebu za unapređenjem sistema detekcije dezinformacija i veću pažnju na ljudski nadzor u procesu naučnog publikovanja.

Hakerski napad otkriven 15. aprila doveo do izlaganja ličnih informacija korisnika, upozoravaju iz ANTS

Nacionalna agencija Francuske za izdavanje ličnih dokumenata, poznata kao France Titres (Agence nationale des titres sécurisés, ANTS), potvrdila je bezbednosni incident koji je otkriven 15. aprila. Dan nakon incidenta, nepoznati haker preuzeo je odgovornost i tvrdio da je došao do čak 19 miliona zapisa, koje pokušava da proda. Prema zvaničnom saopštenju France Titres, kompromitovani podaci uključuju puna imena, email adrese, datume rođenja, identifikatore naloga, korisnička imena za prijavu, brojeve telefona i poštanske adrese.

France Titres upravlja ključnim identifikacionim i registracionim dokumentima za građane, uključujući vozačke dozvole, lične karte, pasoše i dokumenta za imigraciju. Iako nije zabeležen širi „curenje” podataka u javnosti, stručnjaci upozoravaju da bi izložene informacije mogle biti zloupotrebljene, posebno za phishing napade ili druge oblike prevare. Agencija je naglasila da bezbednosni incident nije omogućio pristup samim portalima ANTS-a, ali je savetovala korisnicima poseban oprez prema sumnjivim elektronskim porukama ili drugim oblicima komunikacije koji se predstavljaju kao zvanični kanali France Titres.

Prema izveštajima iz industrije, podaci za sada nisu masovno distribuirani. ANTS je pokrenuo internu istragu i sarađuje sa relevantnim organima kako bi procenili obim incidenta i sprečili eventualne buduće zloupotrebe. Ovo je još jedan primer rastućih izazova u oblasti sajber bezbednosti, posebno kada su u pitanju nacionalne baze ličnih podataka. Stručnjaci ističu važnost redovnog ažuriranja bezbednosnih protokola i podizanja svesti korisnika o rizicima koji prate digitalizaciju dokumenata.