Predsednica Skupštine Srbije istakla izazove u procesu pristupanja Evropskoj uniji i odnose sa Rusijom i Ukrajinom

Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić učestvovala je na događaju „The POLITICO Speakeasy” u okviru Globsec foruma 2026 u Pragu, jednoj od najznačajnijih evropskih političko-bezbednosnih konferencija. Brnabić je tokom razgovora istakla da je evropski put Srbije od presudnog značaja, ali i da su izazovi sa kojima se zemlja suočava u procesu pristupanja Evropskoj uniji sve veći, posebno u svetlu promenjenih stavova EU prema proširenju.

Brnabić je navela da u poslednjih pet godina Srbiji nije otvoren nijedan novi klaster za ulazak u Evropsku uniju, iako je, prema njenim rečima, zemlja tehnički bila spremna za otvaranje dva nova klastera još 2021. godine. Ona je ukazala da se politika EU prema proširenju značajno promenila, ističući da se drugim državama regiona, poput Albanije i Crne Gore, otvaraju novi klasteri, dok Srbija stagnira u procesu.

Na pitanje o odnosima sa Rusijom, Brnabić je naglasila da Srbija održava normalne odnose sa ovom zemljom, ali da ti odnosi nisu onakvi kako se često predstavljaju u javnosti. Istakla je i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima komunikaciju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kao što i drugi evropski lideri komuniciraju sa ruskim zvaničnicima.

Predsednica Skupštine se osvrnula i na odnose sa Ukrajinom, navodeći da ne zna zbog čega predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nije došao u Beograd sa ukrajinskom delegacijom, ali je izrazila nadu da će do te posete uskoro doći. Brnabić je istakla da su odnosi sa ukrajinskim parlamentom na visokom nivou i podsetila na svoju prošlogodišnju posetu Kijevu. Dodala je da je tokom foruma potpisan Memorandum o razumevanju sa potpredsednikom vlade Ukrajine Tarasom Kačkom, kojim su otvoreni razgovori o sporazumu o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine.

“Za sada smo bili veoma uspešni u prevazilaženju krize. Nije nam lako između Evrope i Rusije, posebno zato što nam nije otvoren nijedan novi klaster za ulazak u Evropsku uniju,” navela je Brnabić tokom foruma.

Događaj „The POLITICO Speakeasy” na Globsec forumu važi za ekskluzivan format u kojem visoki zvaničnici, diplomate i analitičari razgovaraju o ključnim globalnim izazovima i političkim procesima u Evropi i svetu.

Predsednik Pokreta socijalista tvrdi da susret lidera Rusije i Kine postavlja temelje buduće svetske bezbednosne arhitekture

Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista, izjavio je u jutarnjem programu da su odnosi između Kine i Rusije na istorijskom maksimumu i da predstavljaju osnovu novog savezništva na koje će se oslanjati sve slobodne zemlje. On je naglasio da je sastanak predsednika NR Kine Si Đinpinga i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, kao i potpisivanje Deklaracije o multipolarnom svetu, temelj buduće svetske bezbednosne arhitekture.

Vulin je istakao da je unipolarni svet završio, ali da multipolarni svet još nije zaživeo. Kako navodi, svet trenutno funkcioniše bez čvrstih pravila i dok SAD, Rusija i Kina ne postignu dogovor o novom svetskom poretku, biće prisutna globalna nestabilnost. “Mi živimo u svetu bez pravila, u svetu u kome je trenutno sve dozvoljeno. Pre nego što tri velike i suštinski jedine samostalne zemlje na svetu – SAD, Ruska Federacija i NR Kina ne budu sele i dogovorile se o novom svetskom ustrojstvu, mi ćemo živeti u ovom veoma nebezbednom i nesigurnom svetu”, rekao je Vulin.

On smatra da Sjedinjene Američke Države ubrzavaju određene procese na globalnom nivou, što, prema njegovom mišljenju, ukazuje da se približava trenutak kada će se promeniti svetski odnosi. Vulin je uporedio aktuelnu situaciju sa potrebom za novom “Jaltom” i istakao da je neophodan dogovor velikih sila kako bi se sprečilo samovoljno delovanje u međunarodnim odnosima.

Govoreći o odnosima velikih sila, Vulin je naglasio da Kina i SAD jedan drugog smatraju rivalima, ali da Kina ne označava Ameriku kao neprijatelja, dok je, prema njegovim rečima, Amerika Kinu svrstala među neprijateljske zemlje. On je dodao da je za dobrobit čovečanstva potrebna saradnja, makar na nivou partnerstva.

Vulin je takođe ocenio da Evropska unija nema značajnu ulogu u globalnoj politici i da je njena uloga ograničena na Zapadni Balkan. Prema njegovim rečima, EU nema vojnu snagu i ne učestvuje u odlučivanju o ključnim pitanjima na međunarodnom planu.

“EU u svetskim odnosima nema nikakvu važnost. Ovo je svet moći, ovo je svet vojničke sile, EU nema vojsku zato pokušava da postane vojna sila. Sa ovakvom politikom oni će uništiti sebe i neće biti deo svetske politike”, rekao je Vulin.

Usvajanje četiri nova izborna zakona predstavlja prvi korak ka unapređenju izbornih uslova, a očekuje se nastavak saradnje Srbije i Evropske unije na reformama.

Skupština Srbije usvojila je 22. maja 2024. godine set od četiri izborna zakona, što je naišlo na pozitivnu reakciju evropske komesarke za proširenje, Marte Kos. Ona je istakla da ovaj korak predstavlja važan signal posvećenosti Srbije unapređenju izbornih procesa u skladu sa preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

U objavi na društvenoj mreži, Kos je navela da Evropska unija pozdravlja donošenje izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Prema njenim rečima, reč je o početnom, ali značajnom iskoraku u pravcu obezbeđivanja slobodnih i poštenih izbora.

“Pozdravljam usvajanje četiri izborna zakona od strane Srbije nakon preporuka ODIHR-a. Evropska unija nastavlja tesnu saradnju sa srpskim vlastima na usvajanju dva ključna preostala zakona koji se odnose na borbu protiv korupcije i finansiranje političkih aktivnosti,” navela je Kos u saopštenju na društvenoj mreži. Ona je istakla da će ovi zakoni dodatno doprineti transparentnosti i integritetu izbornog procesa u Srbiji.

Usvojeni zakoni predstavljaju deo šire reforme izbornog zakonodavstva, koja je rezultat višemesečne saradnje domaćih institucija i međunarodnih partnera. Skupština je na sednici donela odluke o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu. Ove izmene su, prema zvaničnim izjavama, usklađene sa preporukama ODIHR-a i imaju za cilj unapređenje regularnosti i transparentnosti izbornih procesa.

Predstavnici vladajuće koalicije ocenili su da su usvojene izmene ključne za jačanje poverenja građana u izborni sistem i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima. Opozicioni poslanici, međutim, ukazali su na potrebu za dodatnim merama i tražili nastavak reformi, posebno u oblasti kontrole finansiranja političkih aktivnosti i borbe protiv izborne korupcije.

Prema stavovima stručnjaka za izborno pravo, predstojeći izazov biće sprovođenje usvojenih zakona i donošenje novih akata koji se odnose na finansiranje političkih subjekata i antikorupcijske mehanizme. Evropska unija je najavila nastavak praćenja i podrške reformama u ovom segmentu, ističući da će napredak u oblasti vladavine prava i izbornih standarda ostati važan element u daljem procesu pristupanja Srbije Uniji.

Očekuje se da će usvajanje preostalih zakona, na kojima će se raditi u saradnji sa međunarodnim partnerima, dodatno doprineti stvaranju uslova za sprovođenje slobodnih, poštenih i transparentnih izbora u Srbiji. Dalji koraci uključuju izradu pratećih podzakonskih akata i jačanje nadzora nad sprovođenjem izbornih procedura, što je posebno naglašeno u izveštajima međunarodnih posmatrača.