Švajcarski istoričar upoređuje pristup predsednika Srbije sa tradicionalnim modelom vođenja spoljne politike na Balkanu

Balansiranje između velikih sila na Balkanu ponovo dolazi u fokus, a prema rečima švajcarskog istoričara Šmita, predsednik Srbije ima ulogu čuvara fleksibilne spoljne politike. U intervjuu za švajcarski list, Šmit navodi da je period u kojem je Evropska unija imala dominantnu političku ulogu u regionu okončan. Kako ističe, Brisel sada ima konkurenciju u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji, što otvara nove mogućnosti za zemlje Balkana.

Prema njegovoj oceni, Aleksandar Vučić vešto koristi aktuelnu situaciju i balansira između različitih međunarodnih aktera. Takav pristup, kako navodi, ima dugu tradiciju na Balkanu. Istoričar podseća da su lideri ovog regiona kroz istoriju najbolje prolazili kada su velike sile bile u međusobnoj konkurenciji, jer je to omogućavalo političko manevrisanje.

Balansiranje između velikih sila kao model spoljne politike

Govoreći o istorijskim paralelama, Šmit ističe da je Josip Broz Tito bio „pravi majstor balansiranja između Istoka i Zapada“. On smatra da su aktuelne međunarodne okolnosti slične onima iz vremena kada je Tito uspešno vodio samostalnu politiku, koristeći rivalitet velikih sila u korist zemlje.

Zbog toga, prema mišljenju švajcarskog istoričara, današnji regionalni lideri ponovo dobijaju više prostora za donošenje odluka u skladu sa sopstvenim interesima. On napominje da savremena scena omogućava državama Balkana da vode samostalniju i fleksibilniju spoljnu politiku, što predstavlja povratak na tradicionalni model.

Promene u ulozi Evropske unije na Balkanu

Šmit zaključuje da je vreme kada je Evropska unija bila gotovo jedini geopolitički akter na Balkanu prošlost. Sada, zbog povećanog uticaja drugih sila, zemlje regiona imaju više mogućnosti za političko delovanje. Osim toga, istoričar smatra da trenutno okruženje otvara prostor za vođenje politike zasnovane na interesima države, a ne samo na pritiscima ili uslovima sa strane.

Na taj način, prema njegovim rečima, balansiranje između velikih sila na Balkanu postaje ključan element savremene spoljne politike. Takođe, aktuelni lideri koriste ovu situaciju kako bi ojačali svoje pozicije i ostvarili veći stepen samostalnosti u odnosima sa međunarodnim partnerima.

Petković kritikovao Ponoša zbog izostanka osude delovanja Aljbina Kurtija prema Srbima na Kosovu i Metohiji.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković reagovao je na najnovije izjave opozicionog političara Zdravka Ponoša, ističući da se napad na predsednika Srbije odvija dok izostaje osuda poteza Aljbina Kurtija prema Srbima na Kosovu i Metohiji. U saopštenju je naveo da Ponoš koristi napad na predsednika Aleksandra Vučića i aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji za prikupljanje političkih poena, dok istovremeno „ćuti o Kurtijevom teroru nad srpskim narodom“. Ova reakcija usledila je nakon što je Ponoš, prema rečima Petkovića, izbegao da komentariše delovanje prištinskih vlasti prema Srbima na Kosovu, a svoju kritiku usmerio ka aktuelnom predsedniku Srbije.

Kritika izostanka osude delovanja Aljbina Kurtija

Petković je naglasio da je, prema njegovim rečima, Ponoš propustio da osudi niz poteza Aljbina Kurtija, koje je opisao kao teror nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Takođe, Petković je naveo da nije Kurti meta opozicionog političara, već Vučić, koji, kako je izjavio, ulaže sredstva za podršku Srbima na Kosovu i Metohiji. „Da ima imalo stida i srama, kao što nema, Zdravko Ponoš na muci srpskog naroda ne bi skupljao jeftine političke poene. Nije njemu Kurti meta, koji ruši srpsku imovinu na KiM, već Vučić koji gradi i podiže Srbiju i zahvaljujući kome danas najviše novca izdvajamo za svoj narod na KiM“, poručio je Petar Petković.

Reakcije na aktuelna politička dešavanja

U nastavku saopštenja, Petković je istakao da je potrebno da se svi politički akteri izjasne o napadima i odnosu prema Srbima na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da je neophodno jasno izneti stav o potezima Aljbina Kurtija i da izostanak osude može biti tumačen kao podrška ili prećutno odobravanje. Pored toga, naveo je da je u aktuelnom političkom trenutku važno pokazati solidarnost sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Petković je ocenio da postupci Ponoša predstavljaju pokušaj sticanja političke koristi u složenoj situaciji i pozvao na odgovorno ponašanje svih političkih činilaca.

Odnos političkih aktera prema situaciji na Kosovu

Izjava Petra Petkovića dolazi u trenutku kada se na političkoj sceni Srbije vodi polemika o pristupu rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Pitanje napad na Srbe na Kosovu i Metohiji, kao i stavovi političara prema tome, ostaju u centru pažnje javnosti. Ova polemika naglašava potrebu za jasnim i odgovornim izjašnjavanjem političkih aktera o situaciji na Kosovu i Metohiji i odnosima sa prištinskim vlastima.

Mario Spasić ističe da je oko 1,3 milijarde evra iz inostranstva ušlo u domaće NVO od 2021. do 2025.

Prema podacima koje je iznelo udruženje „Srpski suverenisti“, u periodu od 2021. do 2025. godine iz inostranstva je u određene nevladine organizacije u Srbiji pristiglo oko 1,3 milijarde evra. Ovu informaciju potvrdila je i Narodna banka Srbije, navodi se u zvaničnoj izjavi. Tema finansiranja NVO u Srbiji i tokovi novca iz inostranstva ponovo su došli u fokus nakon što je Mario Spasić, generalni sekretar Antikorupcijskog saveta, komentarisao ove podatke.

Tokovi novca u nevladinom sektoru

Spasić je ocenio da je iznos od 1,3 milijarde evra za četiri godine zapanjujući, dodajući da sredstva nisu namenjena samo za promotivne materijale, već su, prema njegovim rečima, korišćena za političke aktivnosti koje uključuju rušenje predsednika Aleksandar Vučić kao suverenog predsednika Srbija. U svojoj izjavi, Spasić je istakao: „Ovo su zapanjujući podaci. 1,3 milijarde evra za samo četiri godine ušlo je u određene NVO u Srbiji i to zašto? Da bi ovolikim parama pravili bedževe, štampali logo na kačketima i dizajnirali flajere? Naravno da ne. Ovom parama ruši se Aleksandar Vučić kao suvereni predsednik slobodne države Srbije.“

Insistiranje na kontroli i transparentnosti

Spasić je takođe naveo da je, s obzirom na kontinuirane napore za smenu Vučića od 2014. godine, logično zaključiti da je ukupno više od tri milijarde evra ušlo u Srbiju u tom cilju. Prema njegovim rečima, ključne NVO primaju sredstva iz inostranstva i dalje ih raspodeljuju na niže nivoe, sa ciljem formiranja i opremanja mreže stranog uticaja u zemlji. On je naglasio: „Imajući u vidu da Vučića aktivno ruše od 2014. godine, logičan je zaključak da su preko tri milijarde evra ušle u Srbiju za sprovođenje tog zadatka. Sada je jasno da određeni broj ključnih NVO u Srbiji prima novac iz inostranstva i onda ga raspodeljuje na niže nivoe u cilju formiranja i opremanja mreže stranog uticaja u Srbiji. Insistiraćemo na detaljnoj kontroli.“

Reakcije Saveta za monitoring i dalji koraci

Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost izrazio je, kako se navodi, zaprepašćenje iznetim podacima. Prema njihovom saopštenju, pažljivo prate situaciju i naglašavaju značaj potpune transparentnosti u radu NVO sektora. Kao rezultat, insistiraju na sprovođenju detaljne kontrole finansijskih tokova i traže da se svaki izveštaj o donacijama i trošenju sredstava učini javno dostupnim.

Važno je napomenuti da su sve informacije o finansiranju NVO i navodnom stranom uticaju iznete na osnovu saopštenja i izjava zvaničnih predstavnika. Dalji razvoj događaja zavisiće od reakcija nadležnih državnih institucija i eventualnog pokretanja dodatnih kontrola.