Švajcarski istoričar upoređuje pristup predsednika Srbije sa tradicionalnim modelom vođenja spoljne politike na Balkanu

Balansiranje između velikih sila na Balkanu ponovo dolazi u fokus, a prema rečima švajcarskog istoričara Šmita, predsednik Srbije ima ulogu čuvara fleksibilne spoljne politike. U intervjuu za švajcarski list, Šmit navodi da je period u kojem je Evropska unija imala dominantnu političku ulogu u regionu okončan. Kako ističe, Brisel sada ima konkurenciju u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji, što otvara nove mogućnosti za zemlje Balkana.

Prema njegovoj oceni, Aleksandar Vučić vešto koristi aktuelnu situaciju i balansira između različitih međunarodnih aktera. Takav pristup, kako navodi, ima dugu tradiciju na Balkanu. Istoričar podseća da su lideri ovog regiona kroz istoriju najbolje prolazili kada su velike sile bile u međusobnoj konkurenciji, jer je to omogućavalo političko manevrisanje.

Balansiranje između velikih sila kao model spoljne politike

Govoreći o istorijskim paralelama, Šmit ističe da je Josip Broz Tito bio „pravi majstor balansiranja između Istoka i Zapada“. On smatra da su aktuelne međunarodne okolnosti slične onima iz vremena kada je Tito uspešno vodio samostalnu politiku, koristeći rivalitet velikih sila u korist zemlje.

Zbog toga, prema mišljenju švajcarskog istoričara, današnji regionalni lideri ponovo dobijaju više prostora za donošenje odluka u skladu sa sopstvenim interesima. On napominje da savremena scena omogućava državama Balkana da vode samostalniju i fleksibilniju spoljnu politiku, što predstavlja povratak na tradicionalni model.

Promene u ulozi Evropske unije na Balkanu

Šmit zaključuje da je vreme kada je Evropska unija bila gotovo jedini geopolitički akter na Balkanu prošlost. Sada, zbog povećanog uticaja drugih sila, zemlje regiona imaju više mogućnosti za političko delovanje. Osim toga, istoričar smatra da trenutno okruženje otvara prostor za vođenje politike zasnovane na interesima države, a ne samo na pritiscima ili uslovima sa strane.

Na taj način, prema njegovim rečima, balansiranje između velikih sila na Balkanu postaje ključan element savremene spoljne politike. Takođe, aktuelni lideri koriste ovu situaciju kako bi ojačali svoje pozicije i ostvarili veći stepen samostalnosti u odnosima sa međunarodnim partnerima.

Ivica Dačić ističe da ulaganje u dobrovoljna vatrogasna društva znači veću bezbednost građana širom Srbije

Vlada Srbije je danas, kroz potpisivanje ugovora sa lokalnim samoupravama i Ministarstvom za brigu o selu, pokrenula novi program podrške i razvoja dobrovoljnih vatrogasnih društava u seoskim sredinama. Prema zvaničnoj izjavi, ovaj korak predstavlja jasno opredeljenje države za unapređenje bezbednosti građana i celokupne Republike Srbije.

Podrška dobrovoljnim vatrogascima kao strateško ulaganje

Prema rečima potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova Ivica Dačić, podrška dobrovoljnim vatrogasnim društvima nije samo administrativni akt. On smatra da je to ulaganje u bezbednost građana na svim nivoima, bez obzira na to da li žive u većim gradovima ili manjim selima. „Bezbednost nije pitanje trenutka niti okolnosti. Ona je jedan od osnovnih zadataka države i pravo svakog građanina, bez obzira na to da li živi u velikom gradu ili u najmanjem selu naše zemlje“, izjavio je Dačić.

Značaj dobrovoljnih vatrogasnih društava u lokalnim zajednicama

Dačić je istakao da dobrovoljna vatrogasna društva predstavljaju primer odgovornosti i solidarnosti. Članovi ovih društava, prema njegovim rečima, deluju iz osećaja odgovornosti prema svom mestu i državi, a ne iz lične koristi. „Kada se oglasi sirena, nema vremena za razmišljanje. Bitno je zaštititi život i imovinu, bez obzira na to kome se pomaže“, dodao je ministar. Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako je naglasio, prepoznaje dobrovoljna vatrogasna društva kao važan deo sistema zaštite i spasavanja, zajedno sa profesionalnim vatrogascima-spasiocima.

Ulaganja u opremu, obuku i ravnomeran razvoj

Poslednjih godina, Srbija se suočavala sa požarima, poplavama i drugim nepogodama, što je pokazalo važnost spremnosti lokalnih zajednica. Dačić je naglasio da samo država koja planski ulaže u svoje institucije, savremenu opremu i obuku može efikasno da odgovori na ovakve izazove. „Zahvaljujući takvoj politici, Vlada Republike Srbije, predvođena predsednikom Vlade i uz podršku predsednika Republike, jača kapacitete Ministarstva unutrašnjih poslova i unapređuje Sektor za vanredne situacije“, rekao je Dačić. On je pohvalio i Ministarstvo za brigu o selu zbog inicijative, navodeći da je podrška selima važna za ravnomeran razvoj i očuvanje života u svim delovima Srbije.

Konkretnu finansijsku podršku dobilo 35 društava

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da je 35 dobrovoljnih vatrogasnih društava dobilo sredstva kako bi unapredili svoj rad, nabavili novu opremu i adaptirali domove. „To je ekipa koja treba da bude okosnica jednog sela, mesto gde građani mogu da pokažu solidarnost i praktično doprinesu svojoj zajednici“, naglasio je Krkobabić. Maksimalni iznos podrške za jedno društvo iznosi do četiri miliona dinara, a sredstva su namenjena za nabavku opreme i adaptaciju prostora.

Dalja saradnja i razvoj sistema zaštite

Dačić je zaključio da je važno da svaka lokalna zajednica bude bezbednija, a svaki vatrogasac ima bolje uslove za rad. On je istakao da Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavlja da bude pouzdan partner dobrovoljnim vatrogasnim društvima, organizuje zajedničke obuke i vežbe, i jača sistem zaštite i spasavanja širom Srbije. Time, prema rečima zvaničnika, država potvrđuje da nijedan deo Srbije nije zaboravljen i da svi građani mogu da računaju na sigurnost i podršku.

Mario Spasić ističe da je oko 1,3 milijarde evra iz inostranstva ušlo u domaće NVO od 2021. do 2025.

Prema podacima koje je iznelo udruženje „Srpski suverenisti“, u periodu od 2021. do 2025. godine iz inostranstva je u određene nevladine organizacije u Srbiji pristiglo oko 1,3 milijarde evra. Ovu informaciju potvrdila je i Narodna banka Srbije, navodi se u zvaničnoj izjavi. Tema finansiranja NVO u Srbiji i tokovi novca iz inostranstva ponovo su došli u fokus nakon što je Mario Spasić, generalni sekretar Antikorupcijskog saveta, komentarisao ove podatke.

Tokovi novca u nevladinom sektoru

Spasić je ocenio da je iznos od 1,3 milijarde evra za četiri godine zapanjujući, dodajući da sredstva nisu namenjena samo za promotivne materijale, već su, prema njegovim rečima, korišćena za političke aktivnosti koje uključuju rušenje predsednika Aleksandar Vučić kao suverenog predsednika Srbija. U svojoj izjavi, Spasić je istakao: „Ovo su zapanjujući podaci. 1,3 milijarde evra za samo četiri godine ušlo je u određene NVO u Srbiji i to zašto? Da bi ovolikim parama pravili bedževe, štampali logo na kačketima i dizajnirali flajere? Naravno da ne. Ovom parama ruši se Aleksandar Vučić kao suvereni predsednik slobodne države Srbije.“

Insistiranje na kontroli i transparentnosti

Spasić je takođe naveo da je, s obzirom na kontinuirane napore za smenu Vučića od 2014. godine, logično zaključiti da je ukupno više od tri milijarde evra ušlo u Srbiju u tom cilju. Prema njegovim rečima, ključne NVO primaju sredstva iz inostranstva i dalje ih raspodeljuju na niže nivoe, sa ciljem formiranja i opremanja mreže stranog uticaja u zemlji. On je naglasio: „Imajući u vidu da Vučića aktivno ruše od 2014. godine, logičan je zaključak da su preko tri milijarde evra ušle u Srbiju za sprovođenje tog zadatka. Sada je jasno da određeni broj ključnih NVO u Srbiji prima novac iz inostranstva i onda ga raspodeljuje na niže nivoe u cilju formiranja i opremanja mreže stranog uticaja u Srbiji. Insistiraćemo na detaljnoj kontroli.“

Reakcije Saveta za monitoring i dalji koraci

Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost izrazio je, kako se navodi, zaprepašćenje iznetim podacima. Prema njihovom saopštenju, pažljivo prate situaciju i naglašavaju značaj potpune transparentnosti u radu NVO sektora. Kao rezultat, insistiraju na sprovođenju detaljne kontrole finansijskih tokova i traže da se svaki izveštaj o donacijama i trošenju sredstava učini javno dostupnim.

Važno je napomenuti da su sve informacije o finansiranju NVO i navodnom stranom uticaju iznete na osnovu saopštenja i izjava zvaničnih predstavnika. Dalji razvoj događaja zavisiće od reakcija nadležnih državnih institucija i eventualnog pokretanja dodatnih kontrola.