Dugogodišnji evropski urednik ističe da je plan o jedinstvenom tržištu i šengenskoj zoni najbolji put napred

Predlog Aleksandra Vučića i Edija Rame, koji predviđa uključivanje država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u jedinstveno tržište i šengensku zonu bez viza, ocenjen je kao najefikasniji način za sprečavanje nestabilnosti na Zapadnom Balkanu i u Evropi. Toni Barber, urednik za Evropu i kolumnista, naveo je u autorskom tekstu da će, sa stanovišta praktične politike, punopravno članstvo u EU najverovatnije ostati nedostižno u bliskoj budućnosti, što dodatno učvršćuje nestabilnost u regionu.

Barber smatra da je sprovođenje plana Vučić-Rama najbolji put napred, jer bi pokazao građanima i na Zapadnom Balkanu i u Evropskoj uniji da zajednička budućnost donosi obostranu korist. Ova ocena izazvala je reakcije, naročito imajući u vidu da su je preneli i mediji koji su ranije zastupali suprotne političke stavove.

Barber je u autorskom tekstu naveo: „Najbolji put napred je sprovođenje plana Vučić-Rama, pokazujući ljudima i na zapadnom Balkanu i u EU da je zajednička budućnost na obostranu korist.“

Pitanje implementacije ovog plana i reakcije javnosti ostaju u fokusu, dok politički akteri dodatno analiziraju mogućnosti regionalne saradnje i evropske integracije.

Analitičari ukazuju na značaj predloga Vučića i Rame za ubrzanje integracije zapadnog Balkana

Predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame o alternativnom pristupu integraciji zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju izazvao je pažnju evropske javnosti, navodi se u analizi evropskih politika. Inicijativa predviđa omogućavanje zemljama kandidatima pristup jedinstvenom tržištu EU i šengenskoj zoni bez punopravnog članstva, kao prelazno rešenje do ispunjavanja svih kriterijuma.

U analizi se ističe da je entuzijazam za proširenje EU opao nakon 2013. godine, ali da se ponovo pojačao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine. Među deset zemalja kandidata, region zapadnog Balkana ostaje prioritet za Evropsku uniju, mada su izazovi brojni. Crna Gora prednjači u pregovorima, dok druge zemlje imaju različite prepreke, uključujući institucionalne, ekonomske i političke zahteve.

Tri glavne prepreke izdvajaju se u procesu proširenja: otpor i skepticizam u nekim državama članicama, potreba za reformom samih institucija EU kako bi primila nove članice, kao i spremnost zemalja kandidata da sprovedu neophodne reforme. Ove teškoće mogu dovesti do zastoja u procesu, što bi za posledicu imalo produženo čekanje zemalja koje žele članstvo.

Predlog Vučića i Rame, prema analizi, ima podršku i u Briselu, Berlinu i Parizu, jer bi ekonomska integracija donela koristi i regionu i postojećim članicama EU. Takođe, ovakav pristup bi mogao da zaobiđe komplikovana pitanja promena u evropskim institucijama i izbegne dodeljivanje prava veta novim članicama.

“Evropska unija mora da pronađe kreativne načine da ubrza integraciju zemalja zapadnog Balkana, jer neuspeh u proširenju može ostaviti region ranjivim na spoljne uticaje i unutrašnje tenzije”, ocenjuje se u analizi. Dalji koraci zavisiće od političke volje unutar EU, ali i od sposobnosti zemalja kandidata da sprovedu reforme koje se od njih očekuju.

Direktor policije Srbije razgovarao o jačanju saradnje u borbi protiv kriminala i upravljanju migracijama

Direktor policije Dragan Vasiljević sastao se danas u Berlinu sa predsednikom Federalne policije Savezne Republike Nemačke, dr Diterom Romanom. Tokom službene posete razgovarano je o unapređenju saradnje u oblasti bezbednosti, sa posebnim akcentom na borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi, kao i sprovođenju postupaka readmisije lica koja nezakonito borave u Nemačkoj.

Vasiljević je istakao da Srbija, kao zemlja na putu ka Evropskoj uniji, ostaje pouzdan i značajan partner u regionu, naročito u oblastima bezbednosti i upravljanja migracijama. Posebno je naglašena važnost projekata EU4FAST i SCOPE, koji doprinose jačanju tehničkih i operativnih kapaciteta srpske policije u borbi protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima. “Zahvaljujemo na podršci i donacijama kroz ove projekte, koji su značajno unapredili naše mogućnosti u suzbijanju kriminala”, izjavio je Vasiljević.

U okviru bilateralne posete održani su i sastanci načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička i načelnika Uprave za tehniku Gorana Colića sa predstavnicima Federalne policije Nemačke. Razmatrana je dosadašnja saradnja i potvrđena spremnost za njeno dalje unapređenje, naročito u oblasti borbe protiv iregularnih migracija i organizovanog kriminala.

Predstavnici obe policije zaključili su da uspešna operativna saradnja treba da bude proširena i ojačana, posebno kroz zajedničke istrage, unapređenje analitičkih kapaciteta i primenu savremenih metoda i tehnologija, kao i kroz obuke i razvoj stručnih veština. “Nastavak profesionalne i poverljive saradnje je snažan oslonac za još efikasniju borbu protiv svih vidova kriminala, a policija Srbije prepoznata je kao pouzdan međunarodni partner”, navedeno je tokom sastanka.