Gradski parlament predložio izgradnju hidrocentrale „Ribariće II“ kao deo infrastrukturnih projekata u planiranju razvoja
Gradska skupština Novog Pazara je tokom 2010. godine zvanično podnela zahtev da se izgradnja hidrocentrale „Ribariće II“ na reci Ibar uvrsti u Prostorni plan Srbije. Prema zvaničnim informacijama iz tog perioda, predlog je nastao kao deo šire inicijative za unapređenje infrastrukture i energetskih kapaciteta grada. Ideja o hidroenergetskim zahvatima na Ibru nije nova, što potvrđuje i odluka lokalnih vlasti iz tog perioda.
Prema tadašnjem izveštaju, gradski parlament je usvojio odluku sa ukupno 12 primedbi na Nacrt prostornog plana Srbije. Ove primedbe obuhvatale su različite aspekte razvoja, uključujući infrastrukturu, energetiku, ali i očuvanje kulturno-istorijskih objekata. Posebno se istakla inicijativa za izgradnju hidrocentrale „Ribariće II“, što je podržano i završetkom projektne dokumentacije od strane beogradskog „Energoprojekta“.
Zahtevi za hidrocentralu na Ibru deo šireg plana razvoja
Na sednici Skupštine grada Novi Pazar, predlog za izgradnju hidrocentrale „Ribariće II“ bio je deo paketa zahteva vezanih za lokalni razvoj. Stručni tim, formiran od strane tadašnjeg gradonačelnika, prethodno je razmotrio sve predloge i izradio primedbe na Nacrt prostornog plana. Osim toga, među zahtevima su se našli i drugi infrastrukturni i energetski projekti, a važan segment predstavljala je i zaštita kulturne baštine grada.
Tadašnji pomoćnik gradonačelnika za prostorno planiranje i urbanizam, Elvir Hamidović, naveo je da je projektna dokumentacija za hidrocentralu „Ribariće II“ već bila završena od strane „Energoprojekta“. Ovaj korak je, prema zvaničnim informacijama, značio da Novi Pazar ima spremnu osnovu za eventualnu realizaciju hidroenergetskih zahvata na Ibru.
Infrastrukturni i energetski prioriteti u planiranju grada
Na osnovu dostupne dokumentacije, primedbe i predlozi gradske skupštine odnosili su se na više sektora razvoja. Međutim, izgradnja hidrocentrale na Ibru bila je među najkonkretnijim zahtevima. Takođe, lokalna vlast je istakla značaj zaštite kulturno-istorijskih objekata, čime su pokušali da usklade razvojne potrebe sa očuvanjem identiteta grada.
Kao rezultat tih odluka iz 2010. godine, jasno je da su lokalne vlasti Novog Pazara nastojale da kroz Prostorni plan Srbije obezbede poziciju grada kao važnog energetskog i infrastrukturnog čvorišta.
Zahtevi za hidrocentralu na Ibru iz tog perioda nisu izazivali sporna pitanja u javnosti ili među donosiocima odluka. To pokazuje kako su se tadašnji prioriteti razvoja razlikovali od kasnijih rasprava o sličnim projektima.
